A u Srbiji muk.
Bride obrazi od neviđene blamaže srpskog fudbala koji je u četvrtak 12. oktobra ispisao jednu od najmračnijih stranica svoje istorije.
Mlada selekcija Srbije u uzrastu do 21 godine poražena je od Engleske u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo rezultatom 9:1, a utisak je da je rezultat mogao da bude gori. Dodatno je poražavajuća činjenica da su naši igrači izgledali kao petlići u odnosu na vršnjake iz Engleske koji su izgledali kao bića iz svemira na terenu.
PROČITAJTE JOŠ
Kada se na to doda da smo na terenu gledali neke velike prospekte srpskog fudbala kako smo ih do sada percipirali, ovaj duel je prikazao svu tužnu istinu rada u mlađim kategorijama.
Mihajlo Ilić, Stefan Mitrović, Mitar, Ergelaš, Vladimir Lučić… Teško je sada proceniti koliko je individualna odgovornost svakog od njih, a koliko je problem sistemski, ali situacija svakkao nije dobra.
Generacija bez pravog beka koji je postao rak rana srpskog fudbala koja se ne leči više od jedne decenije i veliki znak pitanja oko dometa srpskih bisera u sklopu njihove budućnosti u seniorskoj reprezentaciji, trenutna su naša realnost.
A znali smo u prošlosti da u mlađim kategorijama dominiramo Evropom i svetom i da lansirramo igrače koji su postajali nosioci i A tima.
Još u doba stare Jugoslavije smo bili evropski prvaci, igrali finala, da bi poslednji uspeh selekcija do 21 godine odakle se prelazi na seniorski nivo ostvarili 2007. u finalu kada smo poraženi od Holandije sa 4:1 , a tri godine ranije kao zajednica Srbije i Crne Gore izgubili finale od Italije sa 3:0.
Od tada smo od osam evropskih prvenstva igrali na četiri i više nikada nismo prošli grupu, a na poslednja tri učešća uspeli smo da osvojimo samo dva boda u devet mečeva.
Poslednje učešće bilo je prilično bolno jer smo doživeli tri poraza uz gol ratliku od 1:0. Englezi su nagovestili da ni sa ovom generacijom neće biti bolje, a da uspesi u mlađim kategorijama nisu beznačajni, pokazuju uspesi selekcije do 19 godina i 20 godina.
Srbija je u tom uzrastu bila evropski i svetski šampion i iznedrila nekolicinu sjajnih igrača. Aleksandar Mitrović je postao najbolji strelac u istoriji reprezentativnog fudbala, dok je Sergej Milinković-Savić postao nezamnljiv član. Iz te selekcije u seniosksoj reprezentaciji su uloge našli i golman Predrag Rajković i štoper Miloš Veljković.
Samo dve godine kasnije, Srbija je postala prvak sveta na Novom Zelandu u uzrastu do 20 godina kada je u finalu pao i Brazil. Bio je tu ponovo Veljković kao i Rajković i braća Milinković-Savić, a u toj generaciji bili su između ostalog i Marko Grujić, Nemanja Maksimović, Andrija Živković koji su i danas okosnica reprezentacije Srbije.
Umesto da nam ti uspesi postanu zamajac za dalju proizvodnju igrača i rad sa mlađim kategorijama usledio je veliki pad i nestanak sa velike scene.
Iako i dalje ima talentovanih fudbalera, ne postoji jasan sistem rada i više jake stvar individualnog talenta i uspeha pojedinca nego sistema.
Primer bekova to najbolje govori. Reprezentacija Srbije od tandema Aleksandar Kolarov – Branislav Ivanović nije imala bekovski par na ozbiljnom nivou, a na meču mlade reprezentacije protiv selekcije Engleske je na primer jedan od bekova bio Mitar Ergelaš kojem to nije prirodna pozicija što najbolje pokazuje da sistem ne postoji čak ni u pokušaju.
Mlađe kategorije postale su svojevrstan izlog za klubove i menadžere koji pokušavaju da preko nacionalnog tima prodaju svoje pulene, pa su često i sastavi diskutabilnog karaktera gde se postavlja pitanje da li su skupljeni najtalentovaniji igrači ili oni koji u tom trenutku imaju jača leđa.
Koji god odgovor uzelikao tačan, ishod je na kraju isti – istorijska blamaža srpskog nacionalnog tima posle koje bi morale da lete glave na sve strane u savezu.
Ipak, nakon sramote je ostala tišina, kao da svi čekaju da ovo prođe i nastave po starom u Srbiji, zemlji fudbalskih apsurda.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare