0
A u Srbiji muk.
Bride obrazi od neviđene blamaže srpskog fudbala koji je u četvrtak 12. oktobra ispisao jednu od najmračnijih stranica svoje istorije.
Mlada selekcija Srbije u uzrastu do 21 godine poražena je od Engleske u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo rezultatom 9:1, a utisak je da je rezultat mogao da bude gori. Dodatno je poražavajuća činjenica da su naši igrači izgledali kao petlići u odnosu na vršnjake iz Engleske koji su izgledali kao bića iz svemira na terenu.
PROČITAJTE JOŠ
0
6
2
Kada se na to doda da smo na terenu gledali neke velike prospekte srpskog fudbala kako smo ih do sada percipirali, ovaj duel je prikazao svu tužnu istinu rada u mlađim kategorijama.
Mihajlo Ilić, Stefan Mitrović, Mitar, Ergelaš, Vladimir Lučić… Teško je sada proceniti koliko je individualna odgovornost svakog od njih, a koliko je problem sistemski, ali situacija svakkao nije dobra.
Generacija bez pravog beka koji je postao rak rana srpskog fudbala koja se ne leči više od jedne decenije i veliki znak pitanja oko dometa srpskih bisera u sklopu njihove budućnosti u seniorskoj reprezentaciji, trenutna su naša realnost.
A znali smo u prošlosti da u mlađim kategorijama dominiramo Evropom i svetom i da lansirramo igrače koji su postajali nosioci i A tima.
Još u doba stare Jugoslavije smo bili evropski prvaci, igrali finala, da bi poslednji uspeh selekcija do 21 godine odakle se prelazi na seniorski nivo ostvarili 2007. u finalu kada smo poraženi od Holandije sa 4:1 , a tri godine ranije kao zajednica Srbije i Crne Gore izgubili finale od Italije sa 3:0.
Od tada smo od osam evropskih prvenstva igrali na četiri i više nikada nismo prošli grupu, a na poslednja tri učešća uspeli smo da osvojimo samo dva boda u devet mečeva.
Poslednje učešće bilo je prilično bolno jer smo doživeli tri poraza uz gol ratliku od 1:0. Englezi su nagovestili da ni sa ovom generacijom neće biti bolje, a da uspesi u mlađim kategorijama nisu beznačajni, pokazuju uspesi selekcije do 19 godina i 20 godina.
Srbija je u tom uzrastu bila evropski i svetski šampion i iznedrila nekolicinu sjajnih igrača. Aleksandar Mitrović je postao najbolji strelac u istoriji reprezentativnog fudbala, dok je Sergej Milinković-Savić postao nezamnljiv član. Iz te selekcije u seniosksoj reprezentaciji su uloge našli i golman Predrag Rajković i štoper Miloš Veljković.
Samo dve godine kasnije, Srbija je postala prvak sveta na Novom Zelandu u uzrastu do 20 godina kada je u finalu pao i Brazil. Bio je tu ponovo Veljković kao i Rajković i braća Milinković-Savić, a u toj generaciji bili su između ostalog i Marko Grujić, Nemanja Maksimović, Andrija Živković koji su i danas okosnica reprezentacije Srbije.
Umesto da nam ti uspesi postanu zamajac za dalju proizvodnju igrača i rad sa mlađim kategorijama usledio je veliki pad i nestanak sa velike scene.
Iako i dalje ima talentovanih fudbalera, ne postoji jasan sistem rada i više jake stvar individualnog talenta i uspeha pojedinca nego sistema.
Primer bekova to najbolje govori. Reprezentacija Srbije od tandema Aleksandar Kolarov – Branislav Ivanović nije imala bekovski par na ozbiljnom nivou, a na meču mlade reprezentacije protiv selekcije Engleske je na primer jedan od bekova bio Mitar Ergelaš kojem to nije prirodna pozicija što najbolje pokazuje da sistem ne postoji čak ni u pokušaju.
Mlađe kategorije postale su svojevrstan izlog za klubove i menadžere koji pokušavaju da preko nacionalnog tima prodaju svoje pulene, pa su često i sastavi diskutabilnog karaktera gde se postavlja pitanje da li su skupljeni najtalentovaniji igrači ili oni koji u tom trenutku imaju jača leđa.
Koji god odgovor uzelikao tačan, ishod je na kraju isti – istorijska blamaža srpskog nacionalnog tima posle koje bi morale da lete glave na sve strane u savezu.
Ipak, nakon sramote je ostala tišina, kao da svi čekaju da ovo prođe i nastave po starom u Srbiji, zemlji fudbalskih apsurda.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare