Špancima su titulu doneli igrači Sosijedada i Bilbaoa, ne Reala i Barse

"Crvena furija" postala je rekorder po titulama na šampionatima Evrope, nadmašivši upravo Nemačku i to na njihovom terenu.

Imala je Španija i na ovom turniru nekoliko igrača iz svoja dva najveća giganta poput Pedrija, Danijela Karvahala, Fermina Lopeza, Ferana Toresa, ali su se probili neki drugi fudbaleri. Poslednja dvojica nabrojanih uglavnom su sedeli na klupi.

Jedini izuzetak je Lamin Jamal, desno krilo Barselone, koji ima samo 17 godina a koji je postigao jedan gol, čime je postao najmlađi strelac na Evropskim prvenstvima ikada. Uz to, dodao je čak četiri asistencije. Čuda je pravio i zasluženo dobio nagradu za najboljeg mladog igrača turnira. Praktično nije imao konkurenciju.

Ono što je takođe poseban slučaj u odnosu na neke prethodne godine, jeste mnogi manji broj igrača dva najveća španska kluba. Real je imao svega jednog, i to Karvahala, a Barsinih je bilo četvorica (Pedri, Lopez, Tores, Jamal).

Preovladavali su igrači Real Sosijedada kojih je bilo čak petorica. Trojica su članovi Atletik Bilbaoa. Po jedan nastupaju za Mančester siti, Al Nasr, Čelsi, Pari Sen Žermen, Lajpcig, Atletiko Madrid, Viljareal, Al Kadisju, Bajer Leverkuzen, Al Garafu i Arsenal.

U finalu su trofej doneli Niko Vilijams, fudbaler Atletik Bilbaoa, koji je zatresao mrežu u 47. minutu, i Mikel Ojarzabal koji nastupa za Real Sosijedad. On je postigao pobedonosni gol u 86. minutu.

Između dva gola Španije, Kol Palmer je pogodio za Englesku u 73. minutu.

Nastavio se trend da fudbaleri Real Madrida nikada ne postižu golove u finalima Evra.

Zaista nismo navikli na to da u reprezentaciji Španije fudbaleri Barselone i "kraljevskog kluba" imaju sekundarnu ulogu.

Kada su Španci postali prvaci sveta 2010. godine (što je poslednja velika titula ovog tima), startnu postavu na finalu protiv Holandije činilo je 10 fudbalera koji su igrali za Real ili Barsu. Za "kraljevski klub" iz te generacije igrali su Iker Kasiljas, Serhio Ramos i Ćabi Alonso, dok je katalonski klub potpuno dominirao starterima. To je bila čuvena generacija, po mnogima najbolji tim Barselone ikada. Njega su činili Ćavi, Andres Inijesta (jedini strelac na tom finalu protiv Holandije), Pedro, Serhio Buskec, David Vilja, Đerar Pike, Karlos Pujol. Oni su odveli Španiju pre 14 godina do najvrednijeg fudbalskog trofeja.

Međutim, stvari su se promenile.

Kada govorimo o najzapaženijim španskim igračima, gotovo nijedan nije iz Reala ili Barselone. Rodri, koji je proglašen za najkorisnijeg igrača turnira, stub je ekipe Mančester sitija. Rodri je na ovom turniru odigrao 521 minut, dao je jedan gol i kompletirao je 411 uspešnih dodavanja sa 92,84 posto uspešnosti. Standardno je, ako ne najbolji, onda jedan od najboljih fudbalera svog tima. U pitanju je čovek koji drži rekord - 74utakmice njegov tim nije poražen u svim takmičenjima, kako u klupskoj, tako i u reprezentativnoj konkurenciji.

Dani Olmo, fudbaler Lajpciga, najbolji je strelac prvenstva sa tri gola zajedno sa još nekolicinom fudbalera, ali je jedini od njih koji ima uz to i dve asistencije. Ovaj vezista "upao" je u startnu postavu kada se Pedri povredio, ali je pokazao da mu je tu mesto.

Na šest utakmica je kročio na teren, i u četiri je imao makar gol ili asistenciju. Njegov doprinos je bio nemerljiv, a španski navijači će se zauvek sećati situacije kada je glavom spasao svoj gol u finalu nakon udarca Marka Guehija, čime je sprečio Englesku da u samom finišu izjednači na 2:2.

Vilijams je takođe bio jedan od najubojitijih igrača. Po levom krilu je "terorisao" protivnike. Postigao je dva gola i upisao jednu asistenciju, ali je mogao i mnogo više da su mu saigrači bili precizniji u završnici u pojedinim momentima.

Još jedan igrač koji se u potpunosti uklopio u sistem igre Španije jeste Fabijan Ruiz, vezista Pari Sen Žermena. U formaciji Španije 4-2-3-1, Ruiz je igrao kao zadnji vezni sa leve strane. Stvorio je veliki broj šansi za svoje saigrače a imao je i zapažen direktan napadački učinak. Postigao je dva gola i upisao još toliko asistencija.

Španija je igrala najbolji fudbal na prvenstvu o čemu govori i podatak da su sve pobedili posle 90 minuta, osim Nemačke protiv koje su slavili nakon 120 minuta igre. Bili su prvi u grupi B sa Italijom, Hrvatskom i Albanijom, sa maksimalnih devet bodova neprimivši nijedan gol.

U istom ritmu su nastavili i u nokaut fazi izbacivši Gruziju, Nemačku, Francusku i za kraj Englesku.

Rezultati Španije na Evru u Nemačkoj:

1. kolo: Španija - Hrvatska 3:0 (3:0)

2. kolo: Španija - Italija 1:0 (0:0)

3. kolo: Španija - Albanija 1:0 (1:0)

Osmina finala: Španija - Gruzija 4:1 (1:1)

Četvrtfinale: Španija - Nemačka 2:1 (1:1 posle 90 minuta, 0:0 na poluvremenu)

Polufinale: Španija - Francuska 2:1 (2:1)

Finale: Španija - Engleska 2:1 (0:0)

Sastav Španije za Evro u Nemačkoj: 

Golmani: Unai Simon (Atletik Bilbao), David Raja (Arsenal), Aleks Remiro (Real Sosijedad)

Odbrana: Ajmerik Laport (Al Nasr), Naćo (Al Kadisija), Robin Le Normand (Real Sosijedad), Danijel Karvahal (Real Madrid), Mark Kukurelja (Čelsi), Alehandro Grimalno (Bajer Leverkuzen), Hesus Navas (Sevilja), Dani Vivijan (Atletik Bilbao)

Sredina terena: Rodri (Mančester siti), Fabijan Ruiz (PSŽ), Dani Olmo (Lajpcig), Pedri (Barselona), Aleks Baena (Viljareal), Fermin Lopez (Barselona), Mikel Merino (Real Sosijedad), Mikel Ojarzabal (Real Sosijedad), Martin Zubimendi (Real Sosijedad)

Napad: Lamin Jamal (Barselona), Niko Vilijams (Atletik Bilbao), kapiten Alvaro Morata (Atletiko Madrid), Hoselu (Al Garafa), Feran Tores (Barselona)

BONUS VIDEO