0
Neverovatna priča.
Dok čitava Argentina slavi Lionela Mesija nakon plasmana u finale Svetskog prvenstva i njegovo neverovatno izdanje u pobedi protiv Hrvatske od 3:0, u senci velikog uspeha stoji čovek koji nije ni trebalo da bude tu.
PROČITajte još
Kada je Argentina doživela fijasko u Rusiji i ispala već u osmini finala, tadašnji selektor Horhe Sampaoli je dobio otkaz, a zamenio ga je pomoćnik Lionel Skaloni. Skaloni je sa Sampaolijem radio i u Sevilji kao pomoćnik, ali nikada nije samostalno vodi seniorski tim.
Jedini posao kao prvi trener imao je sa mladom selekcijom Argentine, tako da njegovo preuzimanje dužnosti selektora niko nije ozbiljno shvatao.
Skaloni je trebalo da bude prelazno rešenje do kraja godine dok se ne imenuje Sampaolijev naslednik.
Međutim, kako se to nije dogodilo i kako su planovi saveza propali, Skaloni je dobio produžetak od godinu dana kako bi predvodio ekipu na „Kopa Amerika“ u Brazilu.
Argentina je ispala u polufinalu od domaćina i na kraju osvojila treće mesto, ali je to bilo dovoljno da Skaloni dobije trajno poverenje u nedostatku boljih rešenja.
Dve godine kasnije, „Kopa Amerika“ je ponovo održana u Brazilu umesto u Kolumbiji koja je odustala u poslednji čas.
Ovoga puta, Skaloni je odveo Argentinu do kraja i u finalu na čuvenoj „Marakani“ srušuo Brazilce za 1:0.
U Argentini se ponovo probudila nada, a tim je uoči dolaska na Svetsko prvenstvo imao niz od 36 utakmica bez poraza i euforija je bila na vrhuncu.
Skaloni je svoj nedostatak iskustva i činjenicu da nije bio veliko igračko ime kompenzovao saradnicima u stručnom štabu.
Okupio je oko sebe igračke legende Valtera Samjuela, Pabla Aimara i Roberta Ajalu, koji su bili garant da svlačionica ostane pod kontrolom.
Pomogla mu je i činjenica da je na Mundijalu u Rusiji bio deo reprezentacije za koju je po prvi put zaigrao Leo Mesi, a veza izmeđ njih dvojice bila je najbolja koju je Mesi imao sa nekim selektorom.
Kada je Argentina doživela poraz na startu Mundijala od Saudijske Arbaije, mnogi su pomislili da će se sve završiti novim fijaskom, ali je Skaloni zadržao prisebnost.
Napravio je potrebne rokade u timu i uveo svežu krv u vidu Enca Fernandeza u veznom redu i Hulijana Alvareza u napadu i doneo preokret.
Pažljivo je „secirao“ rivale i postavljao taktiku i doveo Argentinu do velikog finala, rušeći jednu po jednu prepreku.
Ono što je možda najimpresivnija stvar jeste način na koji je Argentina počela da igra fudbal pod njim.
Selekcija koja je kroz svoju istoriju iznedrila majstore fudbala kakvi su Danijel Pasarela, Mario Kempes, Dijeago Armandona Maradona, Klaudio Kaniđa, Huan Roman Rikelme, Gabrijel Batistuta, a danas ima Lionela Mesija bila je simbol napadačkog fudbala.
Skaloni je međutim shvatio da je za rezultat potrebna i čvrsta odbrana i ovaj tim pretvorio u ekipu koja igra u niskom bloku. Ubedio je u taj izbor i Mesija i da im je to najbolja šansa za osvajanje titule, a javnost je, pomalo posprdno, selekciju zvala „La Skaloneta“. Nadimak je predstavljao kombinaciju Skalonijevog prezimena i reči „kamioneta“ (kamion) koja je trebalo da simboliše ono što se kod nas naziva parkiranje autobusa – taktika u kojoj ekipa pravi zid ispred svog gola.
Iako to nije bilo ni blizu onoga što je nekada znao da radi Žoze Murinjo, za prosečnog Argentinca ovaj tim je igrao ultradefanzivan fudbal.
Ali, Skaloni ima rezultate i samo ga jedan korak deli od istorije. Nakon 28 godina je vratio trofej Kopa Amerike, sada bi mogao i da vrati boginju posle Dijega Armanda Maradone i čuvene 1986. godine.
BONUS VIDEO Slavlje Argentinaca nakon pobede u polufinalu Svetskog prvenstva
