Mijatovićeva tri razloga zašto je Hrvatska u fudbalu bolja od Srbije

Mnogi umeju da kažu da je Srbija u košarci za Hrvatsku ono što je Hrvatska u fudbalu za Srbiju. Iako Hrvati imaju fantastične košarkaše, rezultate nemaju decenijama, a slično je kod nas u fudbalu na reprezentativnom nivou.Predrag Mijatović, legenda Partizana, Real Madrida i reprezentacije Jugoslavije, naveo je tri ključna faktora zašto su Hrvati uradili sve što jesu na svetskom nivou i govorio je o tome zašto je fudbal kao politika na svetskom nivou.U Partizan je stigao iz podgoričke Budućnosti, gde je imao status naslednika Dejana Savićevića. Za crno-bele je igrao od 1990. do 1993. godine, osvojio jednu titulu i jedan Kup Jugoslavije, da bi potom nastupao za Valensiju, Real Madrid, Fjorentinu, a karijeru je okončao 2003. u dresu Levantea. Za Real je igrao od 1996. do 1999, dok je na funkciji sportskog direktora u klubu bio od 2006. do 2009.Mijatović je u razgovoru sa jednim od naših najtrofejnijih košarkaša Dejanom Tomaševićem, inače svojim kumom, razgovarao tokom "Jesenjeg Vivaldi foruma" na Mokroj Gori, na temu: Videti priliku u ljudima (See Opportunity in People).Proslavljeni napadač je objasnio šta to vidi u srpskim, a šta u hrvatskim fudbalerima, i u čemu je najveća razlika.„Kad pričam sa Lukom Modrićem, a i sa drugim igračima, vidim da su u samom startu, u pogledu nacionalnog odnosa, oni malo ispred nas. Pokušavam da shvatim zašto je to tako. I onda se setim moje generacije. Na primer, ja sam bio Jugosloven, pa onda Srbin i Crnogorac. Hrvati su se tada odvojili od Jugoslavije, a moja generacija je ostala Srbija i Crna Gora. Mi smo još uvek imali himnu 'Hej Sloveni', koju su pevali oni koji su se osećali Jugosloveni, dok neki i nisu, a Hrvati su imali himnu koju su od samog starta pevali svi zajedno i držali ruku na grudima… To su sve prednosti koje su imali u odnosu na nas", otkriva Mijatović, a prenosi "Magazin biznis".Bivši fudbaler je otkrio i još dva bitna faktora."Druga stvar, mislim da su Hrvati disciplinovaniji nego mi, a možda i poslušniji, to govorim na osnovu iskustva. Na primer, reprezentacija Jugoslavije koja je igrala u Čileu 1987. godine – okosnicu su činili Hrvati, tada kao Jugosloveni, Prosinečki, Boban, Šuker, Pavličić, Štimac, Jarni, šestorica njih i selektor Mirko Jozić, takođe Hrvat. I oni su slušali. Jozić odluči da zameni mene i ja sam nervozan, pa mu mašem, mu komentarišem... Kad zameni Bobana, Prosinečkog ili Jarnija, oni ne prave nikakav problem, oni su to normalno prihvatili. To je ta disciplina koju mi nismo imali, mi smo plahoviti ljudi".

Tvrdi da smo jednako talentovani, ali..."Postoji treća karakteristika zašto su Hrvati uspešni - talenat - ali u tome smo potpuno egal, po mom mišljenju. I mi smo talentovana nacija. Ovo je područje talenata ne samo u fudbalu nego i u drugim sportovima. Ali, od talenta do nekog vrhunskog rezultata moraju da vode disciplina i taj osećaj nacionalnog ponosa i pripadnosti", podvlači Mijatović.Smatra da je svoje igračke ciljeve ostvario.„Prvi cilj mi je bio da potpišem ugovor za Budućnost i to mi se ostvarilo sa 18 godina. Drugi cilj je bio da postanem najbolji igrač Budućnosti, ali je bio problem jer je tu već igrao Dejan Savićević, koji je bio klasa, tako da se taj moj cilj malo ’otegao’, ali sam na kraju i to uradio. Onda je moj cilj bio da odem u veliki klub, da bi na kraju, kada sam bio u Valensiji, sebi zacrtao da budem u jednom od najvećih evropskih klubova a to je bio Real Madrid. I to sam na kraju ostvario“.

Mijatović ističe i šta je posebno shvatio tokom bogate fudbalske karijere.„Fudbal je kao i politika - jedinstveni socijalni fenomen gde svi znaju sve bolje od onoga koji treba da donese odluku“, zaključuje Mijatović za koga je, kako kaže, "jedan, jedini, Dijego Armando Maradona najbolji fudbaler na svetu".BONUS VIDEO