Paunović o ostanku na klupi Srbije: "Morate da pitate drugu stranu..."

„Na prvom mestu mislim da sam pogrešio što sam forsirao neke momke sa udarcima koje su nosili iz prve utakmice. Bilo je jako važno da se smirimo i budemo mirni. Momci koji su ušli uradili su fenomenalan preokret. Posebno ističem odbrane Rajkovića i defanzivne duele Milenkovića sa njihovom devetkom. To nas je održalo i u drugom poluvremenu smo imali lakši zadatak. Jako mi je drago da smo bili blizu da postignemo i treći pogodak. Zahvalan sam svim igračima, ovakve mečeve je teško igrati. Publika je bila uz nas, nijedan zvižduk — tako da, hvala svima". poručio je Paunović na početku konferencije za medije.

Zatim je govorio o fizičkom stanju ekipe i zahtevima koje je teren nametnuo.

„Teren je bio mekan, ekipa teška. Svežina je bila važna, da nosimo tempo protiv rivala koji je stajao iza lopte. Falila nam je ta svežina…“

Paunović je potom istakao da su se određene komplikacije u igri mogle očekivati.

„Uobičajeno je da se ovakve utakmice iskomplikuju. Procenjujem mogućnosti moje ekipe kada su okolnosti protiv nas.“

Govorio je i o pripremljenom taktičkom planu i ulozi pojedinih igrača.

„Imali smo ideju da igramo ofanzivno. Znali smo da će igrati 4-5-1, imali smo Kostića i Radonjića. Radonja je igrao dobro, ali nije bio njegov dan. Falio je Katai. Pokušali smo da napravimo sistem koji će držati loptu, da budemo opasni, da ih što više spuštamo u nisku zonu. U drugom delu ostali smo ofanzivni, napravili ofanzivniju izmenu, dali smo Stankoviću instrukciju da ulazi u kazneni prostor i tako je i dao gol. Ispunio je zadatak i pokazao da možemo da računamo na njega.“

Naglasio je da je prerano za procenu koliko ovaj tim može.

„Protivnik je imao čistu sliku u kojoj nije imao šta da izgubi. Ja sam tek došao i da dam odgovor koliko i šta ova ekipa može — suludo je. Želim da imam što više mogućnosti da radim i mislim da je prerano da dajem procenu.“

Svoju prvu utakmicu opisao je kao „urgentnu misiju“.

„Ovo je bila jedna urgentna misija. Stvari su mogle da budu bolje, ali i lošije. Neću da kažem da bih ishod promenio, ali idem u sledeći period sa ovim saznanjima.“

Govorio je i o emotivnom stanju igrača.

„Postoje rane koje treba da se izleče. Postoji neka emotivna praznina… Momci su pobednici, lavovi, i znaju kako da preokrenu rezultat.“

Paunović je potom istakao važnost strpljenja u razvoju mladih igrača.

„Svakako moramo da razmišljamo i o sadašnjosti i o budućnosti. U ekipi postoji potencijal, od Lazara imamo velika očekivanja. Danas je pokazao dosta lepih poteza i završnih pasova koji se očekuju od njega. Potrebno je da mu se da podrška i vreme. Očigledno je da mu treba više vremena, podrške — možda i svega toga zajedno. Nikada nisam zadovoljan, selekcija se uvek preispituje i popravlja. Možda se na tom mestu (prednjeg veziste) nađe neko novi… ili stari — Sergej, recimo.“

Posebno je naglasio važnost okruženja za igrače koji kreiraju igru.

„Važno je da su igrači oko njega fudbalski socijalni. To umreženje je jako bitno, a za to je potrebno da neko zna da primi loptu. Non-stop traži da se umreži i nastavi dalje. Napravi potez više jer želi da asistira, i njegova potreba je da sazri. Ja ne mogu to da mu dam, ali mora iz njega da izađe — ‘Ovde sam ja majstor’ — i moramo da stvorimo taj ambijent oko njega.“

U osvrtu na celokupan doživljaj selektor je rekao:

„Bilo je uzbudljivo i intenzivno, nervozno. Međutim, jedno jako lepo iskustvo, koje se tako i završilo. Samo mi ostaje trn u oku što nismo dali gol Englezima, makar nam posle taj gol i zabili. Fudbal uvek da revanš, nadam se da ćemo ga u budućnosti imati.“

Za kraj, Paunović je, doduše indirektno, govorio o svojoj budućnosti na klupi Srbije.

„Ja uvek radim, bez obzira na sve, na duge staze. Ovaj posao je takav — vi morate da pitate i drugu stranu da li je zadovoljna. Ja svakako jesam ušao sa najboljom namerom, ništa se nije promenilo od tada“, rekao je i poslao „srce“ novinarima.