Partizan pleše na ivici ambisa, sada ga samo jedna stvar drži u životu

Eliminacija iz kvalifikacija za Ligu konferencije od španskog Hetafea donela je prepoznatljiv splet okolnosti u Humskoj – dok se u Evropi ispalo od objektivno kvalitetnijeg rivala iz La lige, posledice tog neuspeha opasno ljuljaju same temelje kluba.

Partizan u ovom trenutku doslovno pleše po ivici ambisa, a samo ga jedna stvar drži u životu – priliv od prodaje sopstvenih izdanaka kakav nisu imali godinama.

​Evropska odiseja crno-belih ove sezone započela je izuzetno efikasno i takmičarski ubedljivo. Sa četiri vezane pobede u uvodnim rundama protiv luksemburškog Štrasena i kazahstanskog Tobola, uz impresivnu gol-razliku 10:1, izabranici Saše Ilića doneli su tračak nade da bi evropska jesen mogla ublažiti nagomilane klupske dubioze. Međutim, dvomeč sa Hetafeom u plej-of rundi ogolio je sve objektivne limite ovog igračkog kadra.

​Prvi meč u Madridu i poraz od 1:3 bio je koban – iako je Demba Sek poravnao rezultat, a Hetafe ostao sa igračem manje u 68. minutu, Partizan je u samoj završnici neshvatljivo pao i primio dva gola u 88. i 90. minutu. Revanš u Beogradu doneo je bravuroznu i požrtvovanu predstavu pred rasprodatim tribinama i pobedu od 2:1 golovima Žea i Erika Kojzeka, ali to je bila samo pirova pobeda nedovoljna za ukupan prolaz (3:4).

​Pet pobeda u šest evropskih okršaja ove sezone delimično je ublažilo potpunu katastrofu klupskog i nacionalnog koeficijenta, ali izostanak grupne faze označio je direktan finansijski gubitak od preko četiri miliona evra. Sam ulazak u Ligu konferencije garantovao je između 3,7 i 4 miliona evra od UEFA, uz dodatne premije od 400.000 evra za pobedu i 133.000 za remi u grupi, kao i milionske prihode od ulaznica i TV prava.

Uprava je čak ponudila igračkom kadru premiju od pola miliona evra za podvig protiv Španaca, ali je ta suma ostala neisplaćena, a planirani milioni otišli su u nepovrat.

​Rasprodaja dijamanata: 15 miliona evra samo da se izbegne potop

​Jedina poluga koja Partizan u ovom trenutku drži izvan finansijske provalije jeste izuzetan priliv ostvaren kroz prodaju mladih fudbalera i bisera omladinske škole. Inkasiranih više od 15 miliona evra u letnjem prelaznom roku stvorilo je finansijski amortizer bez koga bi klub otišao u potpunu blokadu.

​Najveći posao napravljen je prodajom Ognjena Ugrešića u grčki PAOK za fiksno šeat miliona evra plus procente i bonuse. Vanja Dragojević je ugovorio prelazak u škotski Glazgov Rendžers za 5,5 miliona evra i 10% od naredne prodaje, dok je mladi napadač Andrej Kostić doneo u kasu 3,5 miliona evra.

Pored realizovanih transfera, Partizan u svlačionici i dalje poseduje ozbiljan igrački kapital. Prvi eksponat jeste mladi štoper Nikola Simić, čija se vrednost kreće između šest i 10 miliona evra. Desni bek Milan Roganović procenjen je na oko četiri miliona, krilo Demba Sek vredi 2,5 miliona, dok se vrednost organizatora igre Bogdana Kostića i Milana Vukotića procenjuje na tri do 3,5 miliona evra. Partizan dakle u džepu ima još nekoliko solidnih prodaja koje se mogu aktivirati u narednim rokovima.

​Međutim, ovde nastaje ključni finansijski i sistemski paradoks crno-belih. U normalnim okolnostima, priliv od preko 15 miliona evra poslužio bi za kapitalno smanjenje duga, ulaganje u infrastrukturu i dovođenje pojačanja koja prave razliku na evropskom nivou.

​U trenutnoj situaciji u Humskoj, ovi vanredni prihodi ne služe za razvoj, već isključivo za "krpljenje rupa" i održavanje tekuće likvidnosti. Novac od transfera troši se na isplate zarada i tekuće obaveze kako klub ne bi upao u provaliju nastalu gubitkom UEFA premija. Uprava na čelu sa Rasimom Ljajićem uspela je da smanji ukupan dug sa zatečenih 57-60 miliona na oko 35-38 miliona evra vođena devizom "pružili smo se koliko nam je jorgan dug", ali izostanak evropske jeseni ponovo drži klub u stanju statičkog preživljavanja.

​Na sportskom planu, Partizan čeka sve teža priča. Zbog višegodišnjeg izostanka iz grupnih faza evropskih takmičenja, pad klupskog UEFA koeficijenta je neminovan. Već od naredne sezone crno-beli će izuzetno teško moći da budu nosioci kroz ceo žreb. To znači da će na putu do Evrope morati da izbacuju timove poput Hetafea već u ranijim kvalifikacionim fazama. ​Kada se tome doda katastrofalan početak u Superligi Srbije i neočekivani porazi od IMT-a (1:2), Radničkog 1923 (0:1) i Mladosti u Lučanima (1:3), ulog u prvenstvu postaje ogroman. Borba za drugo mesto ostaje jedini takmičarski imperativ kako bi se izborio naredni pokušaj u Evropi.

Ali bez evropskog novca, sa stalnom rasprodajom nosilaca i znatno težim žrebom u najavi, gradnja tima za nove domete deluje kao izuzetno trnovit put.