Fudbalska reprezentacija Srbije po ko zna koji put je na novom početku. Startni položaj je u Moskvi, druga etapa u Beogradu, a treća u Oslu, sa ciljem da se posle 20 godina obezbedi plasman na Evropsko prvenstvo.
Ere Radomira Antića i Slavoljuba Muslina će ostati upamćene kao momenti u kojima je izgledalo da srpski nacionalni tim ima jasnu ideju kako šta radi i način da stigne do zacrtanog.
Sve vreme između toga su progutale okolnosti, uključujući i avanturu sa Mladenom Krstajićem na poziciji selektora, koja se završila debaklom na Svetskom prvenstvu u Rusiji i katastrofama u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
Ljubiša Tumbaković je godinama figurirao kao čovek koji može da iznese teret selektorskog posla i ta prilika mu je konačno ukazana nakon što je Krstajić „preuzeo odgovornost“.
Vremena za rad je bilo malo, problemi su se i dalje dešavali, a kontinuitet, uprkos želji selektora, nije mogao da bude uspostavljen, pa se on, kao i ceo tim, pred utakmice u novoj sezoni Lige nacija nalazi na novom početku.
Prvi test za brzinu reakcije srpske ekipe je meč protiv Rusije u Moskvi, na startu najmasovnijeg takmičenja nacionalnih timova pod okriljem UEFA, na stadionu Dinama od 20.45.
Turbulencije u srpskom avionu? Ništa novo…
Činilo se da će Tumbakovićevo znanje i autoritet biti dovoljni da se više u srpskom timu ne dešavaju situacije „uvređenosti“, „povređenosti“, „povreda“, „opravdanih otkazivanja poziva“…
Nažalost, ta praksa nije prekinuta, iako je iskusni trener uspeo da zakopa ratne sekire, koje je otkopao neko drugi, sa pojedinim igračima, incidentne situacije kao da ne mogu da zaobiđu reprezentaciju Srbije.
Poslednja od njih je odluka Nemanje Matića da se zahvali na pozivu i kaže definitivno „zbogom“ nacionalnom timu, što je već dvaput radio, ali se oba puta vraćao.
Čini se da je ovoga puta stvar definitivno gotova. Tumbaković na raspolaganju nema ni Luku Milivojevića, još jednog defanzivnog vezistu koji nastupa u Premijer ligi, za šta je pokušao da iznese obrazloženje, ali se čini da iza svega postoji neka šira priča koja nema direktne veze sa selektorom.
Srpski tim će za mečeve protiv Rusije i Turske biti i bez klasičnog desnog beka. Igrači na toj poziciji u proteklom periodu su bili Nemanja Miletić i Marko Gobeljić, fudbaleri večitih rivala koje je selektor odlučio da ostavi u klubovima, zbog predstojećih izazova u evropskim klupskim takmičenjima.
Tumbaković je u tim vratio Luku Jovića, momka koji je ranije izražavao nezadovoljstvo, čime je dokazao da ima i reči i način da ubedi „usijane glave“ da se vrate na pravi put. Zato i vredi tvrdnja da slučajevi Matića i Milivojevića nemaju direktne veze sa delovanjem selektora.
Povratak „Muslina“?
Nedostatak desnog beka bi mogao da bude rešen na način koji je u srpskom timu patentirao Muslin, koristeći trojicu klasičnih centralnih defanzivaca u poslednjoj liniji tima.
Sa takvom postavkom Srbija je izborila plasman na Svetsko prvenstvo i delovala moćno, bez obzira na potonje promene i raspad koji je doživela upravo u Rusiji, pod komandom Krstajića.
Muslin je hteo, Tumbaković mora.
Srbija će sasvim izvesno nastupiti u formaciji sa tri defanzivca, moguć je i debi Strahinje Pavlovića, a bokove bi trebalo da pokriju krilni bekovi, Darko Lazović i Filip Kostić koji iza sebe imaju briljantne sezone u Seriji A, odnosno Bundesligi.
To se negde i uklapa u ideju koju je Tumbaković nedavno izneo, da će pokušati da u reprezentaciju prenese i uloge igrača koje oni imaju u svojim klubovima, gde provode po čitave sezone.
Bez Matića i Milivojevića, Srbija će morati da se osloni na mlađe snage u centralnom delu veznog reda.
Tu bi mesta trebalo da dobiju Nemanja Maksimović i Nemanja Gudelj, dvojica fudbalera koji nastupaju u španskog Primeri, gde su te pozicije na ceni.
Velike dileme su postojale oko toga da li Dušan Tadić i Sergej Milinković-Savić mogu zajedno da budu na terenu, a prilika da se dobije odgovor na to pitanje je upravo duel sa Rusijom.
Dve pozicije koje su nesporne su one najbliže suprotnim golovima. Na našem je neprikosnoven Marko Dmitrović, o kome Tumbaković ima lepo mišljenje i veliko poverenje, uprkos činjenici da je Predrag Rajković prošle sezone bio najbolji golman francuske Lige 1.
Toj tituli doprineo je i način igre njegovog Remsa, dok je Dmitrovićev lošiji lični utisak takođe posledica sistema koji forsira Eibar, ali je svakako više nego dobro da srpski tim ima dvojicu kvalitetnih golmana na raspolaganju.
Napad je rezervisan za Aleksandra Mitrovića, čoveka koji ima svega 26 godina, a čini se da je tu čitavu večnost.
Dosad je na 55 mečeva postigao 34 gola i sasvim je sigurno da će se načekati da dobiju šansu Luka Jović, Dušan Vlahović i Đorđe Despotović.
U ovom momentu, Liga nacija je sekundarno takmičenje za Srbiju. Ona mora da se priprema za duel sa Norveškom u plej-ofu za plasman na Evropsko prvenstvo i to je jedini i najveći cilj u ovom momentu.
Utakmica u Rusiji će biti idealan pokazatelj koliko je srpski tim spreman za to, pre svega na mentalnom planu, pošto je sasvim sigurno da će do meča u Oslu, 8. oktobra, igrači biti u daleko boljem fizičkom stanju nego sada.
Rusija je nezgodan rival, selektor Stanislav Čerčesov je naveo da se njegov tim ne plaši nikoga, pa ni Srbije, što će biti dovoljno dobar motiv Tumbakovićevim izabranicima da pokažu zube i snagu.
Tri dana kasnije, srpska ekipa će u Beogradu dočekati Tursku, takođe u Ligi nacija, te imati priliku da se testira i na domaćem terenu, doduše pred praznim tribinama.
Posle prve, a naročito posle druge utakmice, biće jasnije koliko je Srbija spremna za svetla najvećih pozornica, te da li je uspela da prevaziđe usude koji je prate već godinama.
Za kraj, ali ne i najmanje važno, jednim okom bi trebalo motriti na ono što rade protivnici u baražu, najpre Norveška, a potom Škotska i Izrael, čisto da bi se stvari držale pod kontrolom. Ako je kontrola u srpskom fudbalu faktor koji uopšte postoji… U ovom slučaju – neophodna je, na svim nivoima.
Liga B, grupa 3:
Rusija – Srbija 20.45
Turska – Mađarska 20.45
Liga B, grupa 1:
Norveška – Austrija 20.45
Liga C, grupa 3:
Slovenija – Grčka 20.45
Liga B, grupa 2:
Škotska – Izrael 20.45