Milenković za Nova.rs: Učio sam od Vidića, ali gradim svoj put

Fudbal 18. apr. 202019:03 > 19:06
Podeli:
milenkovic
Milenković i nemački špic Timo Verner u duelu; Foto: EPA-EFE/FOCKE STRANGMANN

Nikola Milenković, defanzivac Fjorentine i reprezentacije Srbije, kojeg mnogi porede s legendarnim Nemanjom Vidićem, otkrio je u razgovoru za Nova.rs da je učio od asa Mančester junajteda, kako se nosi s "nepristojnim" ponudama evropskih velikana, kako provodi vreme u izolaciji, kao i kako je dobio nadimak "Bleki".

Iako ima samo 22 godine, momak rođen u Beogradu u karijeri je već napravio ozbiljne stvari i izgradio ime u evropskom i svetskom fudbalu. Ne voli medijski da se eksponira, već priča isključivo na terenu.

Golom u finalu Kupa Srbije u Humskoj 2017. godine protiv Crvene zvezde (1:0), doneo je duplu krunu Partizanu, dok je za reprezentaciju Srbije odigrao 18 utakmica, upisao se čak i u strelce.

PROČITAJTE JOŠ

Da je reč o vrhunskom defanzivcu, koji se odlično snalazi na poziciji štopera, kao i na desnom beku, potvrđuje suv statistički podatak da je Milenković na Svetskom prvenstvu u Rusiji odigrao sva tri meča, svih 270 minuta za „orlove“, te bio jedan od najbolje ocenjenih igrača.

Tako je to kada je neko svetska klasa i kada ne oseća pritisak, nema problem da istrči na teren i oproba se s najvećima, vodeći žestoku bitku s Kristijanom Ronaldom, Nejmarom, Lukakuom… S takvim sagovornikom pitanja su se nizala sama od sebe…

Italija je uz Španiju, Francusku i SAD najpogođenija zemlja pandemijom koronavirusa, kako se boriš sa tom činjenicom?

„Krenulo je malo nabolje, ali su brojke jezive, a one su te koje pokazuju da stanje nije ni približno onom koje bismo mi želeli. Još je veliki broj smrtnih slučajeva i to je užasavajuća činjenica. Kada na televiziji vidite da u danu umre 950 ljudi, ne možete da ostanete imuni na to. Horor! Čak i sada kada je broj smanjen na 500 ili 600 preminulih, to je jezivo. Jer, ljudski život je nešto najznačajnije, nema cenu“.

Kako provodiš vreme u karantinu?

„Treniram duplo jače nego u normalnim uslovima, jednostavno želim da moje telo bude spremno za fudbal kada sve ovo prođe. Strogo se pridržavam izrečenih mera, ovde sam sa drugom koji je bio kod mene u poseti kada je sve počelo. Kasnije je proglašeno vanredno stanje i nije mogao nazad za Srbiju. Porodica mi je u Beogradu, u svakodnevnom smo konaktu. Bitno je da smo svi zdravi“.

Kjeza, Vlahović i Milenković; Foto: EPA-EFE/SIMONE ARVEDA

Spomenuo si povratak fudbalu. Ima li nekih informacija kada bi to moglo da se dogodi – nastavak Serije A?

„I dalje je sve jako diskutabilno, jer je Italija već mesec dana u strogom karantinu. Redovi ispred radnji su po 800-900 metara s razmakom ljudi od dva, tri metra, a puštaju po troje unutra. Baš juče se obraćao premijer i najavio da bi neke aktivnosti mogle da počnu 4. maja. Što se fudbala tiče, plan je da Serija A bude nastavljena 31. maja ili početkom juna, ali to su sve nagađanja jer sve zavisi od virusa i toga kako ćemo ga suzbiti“.

Da li si na vezi sa zemljakom i saigračem Dušanom Vlahovićem koji je pobedio koronavirus?

„Od kada je došao u Fjorentinu postali smo super prijatelji. Nerazdvojni smo. Nažalost, bio je zaražen koronavirusom, ali kako je mlad i ima zdrav organizam nije bilo puno problema, osim povišene temperature. Sve vreme je bio u kućnoj izolaciji, nije morao u bolnicu. Drago mi je što je sada dobro. Naravno da se redovno čujemo“.

Vidić u duelu s Pedrom; Foto: EPA/GERRY PENNY

Imaš samo 22 godine, a uveliko te porede s čuvenim Nemanjom Vidićem. Koliko te to operećuje?

„Iskreno da vam kažem, ne opterećuje me uopšte. U početku, kada sam bio mlađi, prijalo mi je. Gledao sam Vidićeve klipove, učio iz njegovih startova, ali… Mislim da svaki igrač treba da teži nekom svom putu i razvoju u karijeri. Cenim sve što je Nemanja uradio u Mančesteru s kojim je osvojio sve. On je bio jedan jedini, veliki igrač. Isto tako ja želim da budem Nikola Milenković“.

Da li to znači da te ne opterećuju ni desetine miliona koliko drugi klubovi nude Fjorentini za tebe? Poslednji u nizu javio se Zenit sa 30 miliona…

„Trudim se da ne pratim, pogotovo ne sada kada nema fudbala. Sigurno da svakom igraču prija interesovanje nekog velikog kluba, ali ne treba da se zanosimo time. Fokusiran sam isključivo na treninge i nastavak prvenstva. Za sve ostalo ima vremena, sve će doći na svoje. Ja gledam da iz mog tela izvučem maksimum i zato treniram duplo jače nego u regularnim okolnostima“.

PROČITAJTE JOŠ

Koliko te je poremetila čitava ova situacija, koja je uticala da baraž s Norveškom u Oslu bude odložen čak za oktobar?

„Jako mi je žao zbog toga, ali tako je kako je. Sigurno da je ostala žal zbog toga što nismo kroz kvalifikacije otišli na Evropsko prvenstvo. Hteli smo direktno da se plasiramo, a dobra strana cele priče je što imamo taj baraž kao popravni“.

I možemo li preko Norvežana na Evro posle 20 godina? Sigurno da neće biti lako, imaju Holana, Serlota, Edegara…

„Sve zavisi isključivo od nas! Ako budemo pravi, onda se rezultat neće dovoditi u pitanje. Ne treba imati dozu straha od bilo čega, već moramo da verujemo u sebe i naše mogućnosti. Sigurno da ova generacija poseduje kvalitet da se plasira na završni turnir. Bez vere ne možemo ništa da uradimo, ali takođe moramo biti oprezni s obzirom na to da su Norvežani nezgodni na svom terenu“.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Mama, sestra i devojka me motivisale da dam gol za duplu krunu

Malo ko zna da su pred finale Kupa Srbije 2017. godine u svlačionici Partizana puštani kratki video snimci, kako bi motivisali igrače da istrče na teren i da osvoje duplu krunu u direktnom dvoboju s ljutim rivalom Crvenom zvezdom. Sudbina je htela da Nikola Milenković bude heroj – 1:0.

„Istina. Bilja je tada bez znanja trenera Marka Nikolića, organizovala da nam se puste klipovi koje su snimile porodice. Meni su se obratili mama, sestra i devojka. Igrale su na konzoli neku fudbalsku igricu i simulirale da sam postigao gol, vikali su: „Milenković, Milenković, gol“. Naježio sam se, kao i svi. Bio je to dodatni motiv. Izašao na teren, a adrenalin je duplo jače radio. I dao sam jedini gol na meču, uzeli smo duplu krunu. Nikada to neću zaboraviti“, ponosan je Bleki, koji je dodao da je Partizan njegova druga kuća i da su crno-beli od njega napravili fudbalera i čoveka kakav je danas.

U reprezentaciji i klubu si pokazao da se odlično snalažiš na poziciji štopera, kao i na desnom beku. Šta je ipak ono što ti više voliš, što ti „leži“?

„Sigurno da se bolje osećam na mestu štopera, to je moja prirodna pozicija. I dok sam bio klinac, a i sada. Ali, selektor i treneri imaju tu slobodu u odlučivanju gde sam najpotrebniji da pomognem. Ja ću uvek biti u službi trenera, tima“.

Nikada nisi ispričao kako je nastao taj nadimak „Bleki“. Možeš li sada da nam otkriješ?

„To mi je dao trener u Žarkovu na treningu. Iz šale, ili ne znam ni sam zbog čega, viknuo je idi ti „Bleki“ tamo. Saigrači i ja se pogledali, onako u čudu, zbunjeno… Nismo znali na koga se uopšte odnosi. Jednostavno me je u tom trenutku tako nazvao, kasnije su počeli tako da me zovu i ostao je taj nadimak i dan-danas“.

Da li si u Italiji dobio neki nadimak, ili te možda i oni zovu „Bleki“?

„Ne, ne znaju oni za taj nadimak, pa da im ne objašnjavam. Zovu me imenom, ili skraćeno samo Niko„.

Milenković ispred Ronalda; Foto: EPA-EFE/CLAUDIO GIOVANNINI

Kakav je osećaj kada tako često odmeravaš snage s najboljim igračima današnjice, poput Ronalda? S reprezentacijom si u dva navrata igrao protiv Kristijana, isti je slučaj kada se sastanu Fjorentina i Juventus…

„Privilegija je igrati protiv možda i najboljeg igrača današnjice uz Lea Mesija. Mnogo mi znači, i mnogo mi je drago što imam priliku da igram protiv Ronalda. Uvek je motiv više kada igrate protiv takvih igrača. Van terena imam jedan veliki respekt, ali na terenu su za mene svi protivnici jednaki. Nikog se ne plašim, uvek dajem maksimum i činim sve da moj tim pobedi. Jer, fudbal se igra za navijače, a mi fudbaleri volimo te mečeve pune naboja“, završio je priču Nikola Milenković, dijamant Fjorentine i komandant odbrane fudbalske reprezentacije Srbije.

Nisam voleo pastu, sada se „davim“ u njoj

Otkrio nam je Nikola Milenković da nije voleo pastu kada je stigao u Italiju. Ipak, situacija se brzo promenila.

„Ranije uopšte nisam voleo pastu. I moja mama je bila skeptična po pitanju hrane kada sam odlazio iz Srbije u drugu zemlju. Kako je vreme odmicalo mnogo sam zavoleo italijansku hranu. Leže mi paste, volim i picu, ali je retko jedem jer svi znamo da nije zdrava, a ja vodim računa o ishrani. Jedem i meso, imaju dosta specijaliteta u kojima uživam. Gazirane napitke sam izbacio pre godinu i po dana, a posle meča dam sebi oduška i pojedem kod kuće nešto slatko“, iskren je defanzivac Fjorentine.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram