Nenad Lalatović svojim izjavama i konferencijama ne prestaje da privlači pažnju, ovaj put je potvrdio da postoji novi razdor u Vojvodini.
Lalatović tvrdi da se političke struje SNS i SPS bore za prevlast u klubu, a zanimljivo je da je uz njega SPS, iako je on više puta u javnim nastupima veličao predsednika Aleksandra Vučića.
Ipak, u Vojvodini stvari funkcionišu drugačije, pa je Lalatović svoje viđenje situacije izneo posle meča protiv Zlatibora.
„Pošto me stalno ljudi povezuju sa politikom, iako sa njom nemam nikakve veze, ali kad me već povezuju znači da mene u klubu neće ljudi gospodina Vučića, našeg predsednika. U klubu me hoće Bajatović, Ljuba Apro, a neće me ljudi koji polažu račune našem predsedniku države. Tako da kažem, nemojte me prozivati da sam ja nečiji trener, ja sam samo svoj trener, Vučića cenim, poštujem, volim i ovo nema veze sa njim“, kaže Lalatović.
On je uputio opasku da Nikola Vasiljević „ne zna da li na terenu ima 11 igrača, a hoće da se meša u vođenje tima“.
„Ljudi koji bi, navodno, ovde po gradu trebalo da me podržavaju, oni su svi protiv mene, a ovi ljudi iz SPS, gospodin Bajatović, gospodin Apro, oni mi daju podršku. Da nema Bajatovića klub bi se ugasio. Moj predsednik kad dođe i mi mu tražimo nešto, on kaže da mora da pita Bajatovića. Pa moraš i ti nešto da uspostaviš, ako moraš da pitaš Bajatovića onda tako predsednik kluba može da bude i moj tata. Kad nema Bajat, mi nemamo ništa, kad ima Bajat, mi imamo. Gospodinu Bajatoviću i Ljubi Apru hvala na svemu, od prvog dana imaju očinski odnos prema meni, dajem im veliku ljubav, a ljudi od kojih sam očekivao podršku, barem po tome što se priča po gradu, oni me teraju iz kluba. Tu mi ništa nije jasno“, dodaje Lalatović, koji je najavio odlazak na leto.
Ipak, ova izjava samo jedna je u nizu burnih ove sezone.
Lalatović upravi: Niko vas ne poštuje, 8. februar
Posle štrajka fudbalera, Lalatović nije bio milostiv prema upravi.
„Sve što su obećali to nisu ispunili i jednostavno to je igra mačke i miša. To je stvarno sramota, očigledno je najveći problem u njima samima. Između sebe pričaju, između sebe se kriju. Obećavaju… Mene ne možete da prevarite, nema rezultata. Vidiš da te niko ne voli, da te niko ne poštuje, da ti se niko ne javlja, da ti igrači okreću leđa (čelnicima kluba prim.aut), da je katastrofa u klubu. Okreneš se i odeš. Moji igrači su zaslužili da im se debelo neko izvini. Igrači su razočarani, ne žele nikog da vide. Pored Srbijagasa, Bajatovića, pored grada Novog Sada, toliko moćnih firmi u Novom Sadu… Mi želimo da igramo Evropu. Neverovatne stvari, ali to je istina.“
Nenad Lalatović posle pobede protiv Mačve: https://t.co/7uDuh2tCWq #fkvojvodina #lalatovic #VOJMAC pic.twitter.com/r1uwMkQ2wo
— FK Vojvodina (@FKVojvodina1914) December 5, 2020
Performans i prljavi dres na konferenciji, 5. decembar
Posle meča sa Mačvom, Lalatović je poveo celu ekipu na konferenciju, jer se svima dugo dugovao novac. Pozvao je i Vučića da se pozabavi situacijom u klubu. Jedan prljavi dres završio je na stolu.
„Ovi igrači su ponos kluba, svi treba da se ugledaju na njih. Puštaju krv za ovaj grb. Želim da im se zahvalim i želim da kažem da sam preponosan što sam vaš trener. Želim da zahvalim i vašim roditeljima što su napravili ovakve junake. Vi ste heroji Novog Sada. Svi oni, što sede u foteljama i voze skupocene automobile i što su im frižideri puni, rado bih im ispraznio te frižidere i napunio vama, zaposlenima u klubu, ljudima koji čiste i koji će sada morati da peru ove dresove. Duguju se tri premije, dve plate, nekima i četiri. To je sramota i o tome ne sme da se ćuti. Ja se ne borim za bogate ljude, ja ih molim da daju siromašnijima. Daću sve od sebe da svaki zaposleni dobije platu i boriću se za to do kraja“, rekao je Lalatović i odbacio mogućnost da ekipa stupi u štrajk uoči lokalnog derbija protiv Spartaka iz Subotice, a zatim nastavio.
„Slikali ste se sa peharom, sad platite“, 30. novembar 2020.
Bila je ovo prilika kada je još jednom prozvao čelnike i sve koji su uživali u lovorikama osvojenog Kupa Srbije, ali su bežali od odgovornosti nešto kasnije.
„O ovome ću da pričam na svakoj konferenciji, dokle god moji momci ne dobiju novac. Ja sa njima živim, znam o čemu smo i danas pričali i znam šta osećaju. Oni su veoma razočarani, iako znam da svuda ima problema. Nama je generalni sponzor Srbijagas, velika firma na čelu sa gospodinom Bajatovićem, ali ne može ni on sve sam. Ako postoji neki problem između njih, neka sednu i pričaju. Neka se malo umeša i Grad, jer i oni su bili preponosni kad smo osvojili trofej Kupa. Ujedinite se i ugledajte se na to kako su se ujedinili zaposleni u FC ‘Vujadin Boškov’, igrači i ja. Mi živimo kao jedna porodica i ginemo za ovaj grb“, emotivno je reagovao mladi trener.
„Ja sam Srbin, živim u velikoj Srbiji i volim svoju zemlju i svoj narod. Borim se za svoje momke, a ne za Albance ili ne znam koga već. Borim se za Srbe i za to da srpske porodice dobiju ono što im pripada. U FC ‘Vujadin Boškov’ ima stotine srpskih porodica kojima se duguju plate, a klub vode i oko kluba su moćni ljudi. Bitno im je bilo da se slikaju kad smo osvojili trofej, pa sada lepo neka isplate ono što duguju“, zaključio je trener Vojvodine.
„Lazetića sam prihvatio kad je došao s Kosova, hteo je da dovede poslušnika“, novembar 2020.
U novembru 2020, i velikom intervjuu za naš portal, Lalatović je objasnio kako je došlo do raskola sa Nikolom Lazetićem, koji je bio sportski direktor.
„Laza više nije u klubu, i jako mi je žao, ali moram da kažem. Laza je moj drugar, neko koga sam ja jako voleo i poštovao. Lazu sam prihvatio kada je došao ovde sa Kosova, nije imao nikoga, prihvatio sam ga kao rođenog brata. Situacija je bila takva da je njemu ovo bio prvi posao. Rekao sam mu „Lazo, ja ću tebi pomoći, nemoj da budeš sujetan i da tražiš da te poštuju kao mene, jer treba ti vreme“. On je mislio da kao sportski direktor preko noći nešto uradi, da se postavi kao veliki autoritet. Laza ima autoritet, ali sa mnom je drugar, ne treba meni da pokazuješ autoritet. Mogao je da dođe na teren obučen u civilu, uvažavao sam ga, prekinem trening da ga pozdravim i dam mu na važnosti. Ali u jednom trenutku, došlo je do toga da mi kaže ‘zašto ti ne igra ovaj, zašto igra ovaj, stavi ovog’. Rekao sam mu ‘Lazo, nemoj da se ljutiš na mene, ja to ne dozvoljavam. Sad si mi rekao to, i nećemo da se svađamo’. Ja dok sam tu, ne zanima me da li mu je menadžer ovaj ili onaj. Šta si ti nekome obećao, to je tvoja stvar. Onda su me zvali neki menadžeri, rekao sam ‘sad si zvao moj broj i nikad više’. Zovi onog ko ti je obećao. Onda mi je Laza malo zamerio, došlo je do nesuglasica, nisam dozvolio da se meša u tim. Išlo je toliko daleko da sretnemo oca nekog, ‘jao bilo bi dobro da igra ovaj’.“
Posle je opisao dijalog sa Lazetićem.
„I onda kažem ‘Lazo, zašto to radiš, ti si moj prijatelj, brat. Sve ćemo se dogovoriti, ali oni u ovom trenutku ne zaslužuju da igraju. Ne mogu protiv sebe’. Onda je na sve moguće načine pokušavao da me smeni, hteo da je dovede trenere koji će da slušaju njega, i još neke ljude koji će da ga slušaju. Laza zaslužuje da se sluša, jer on zna, vidi fudbal i ima taj kvalitet. Ali mora da poradi na svojoj sujeti, mora da poradi na tome kako se ophodi prema zaposlenima. Moraš da se nasmeješ, potapšeš, da daš lepu reč jer neki ljudi koji ovde u klubu rade sklapaju kraj sa krajem. Kad dođeš, niko nije došao bogom dan. Došao si kao jedan normalan momak, jesi sportski direktor, ali popričaj sa tim ljudima, pitaj ‘kako ste’. Nije imao tog šlifa i nije umeo, posvađali smo se tada i kada sam video da želi da me smeni, a ja drugi na tabeli, rekao sam ‘Lazo, ti želiš moje troje dece da ostaviš na ulici’, hipotetički. Ja ti to nikad neću oprostiti. Bio si mi prijatelj, brat, od danas, ili ti ili ja. Ko je potrebniji klubu, taj ostaje. Pogodilo me je to jako, ne ljutim se, ali ne mogu da pređem preko ovog, radi mi iza leđa. Smatram da mu je mesto u srpskom fudbalu, ali mora sebe da promeni“.
„Nudili su mi 200.000 evra da guram igrača“, novembar 2020.
U istom intervjuu, Lalatović je opisao i kako mu je nuđena pozamašna suma za jednog fudbalera.
„Desilo se da dođe čovek i stavi na sto novac. Gledam, šta je to? Ovo je za tebe. Unutra, 200.000 evra. Kaže, to je da budeš ‘moj trener’. ‘A što ja to da radim’, sad se već sprdam. Kaže, ‘pa moja dva igrača moraju da igraju u tvom timu’. ‘Ja ću ove da prodam, a nove kad dovedem, samo ih ti guraj, ti si zmaj, mašina, ti ćeš to da napraviš meni’. Ja ga gledam, vraćam kovertu nazad. Prvo treba da te bude sramota, nisam ja tvoj potrčko, pogrešno si me protumačio, da ću da uzmem pare i da budem potrčko. Da si mi doneo dva miliona, odbio bih. Tvoji igrači će igrati samo ako zasluže. Gledao me i onako drsko: Ti si siguran? Sad sam sigurniji, apsolutno neću. Posle toga, sedeo sam u kafiću i čitao novine, u gradu u kom sam tada radio. Vidim, staje jedan Rendž Rover. Čitam novine, držim naočari, lepo vreme bilo. Bacim pogled levo, vidim dvojicu istetoviranih, ruke iz teretane, dva minuta gledaju mene. Meni nije svejedno, dva minuta kao čitam novine, ali moje oko je levo. Onda sam ih samo preko ramena pogledao i vratio se novinama. Da li su hteli da me zaplaše, ne znam ni ja šta. Nemam čega da se plašim, nisam ukrao, ništa loše nisam uradio, ogovarao, ne prepričavam, ne iznosim. Kažu, Lalatoviću, rekao si ‘ovoga mi krsta’. Pa čekajte, polako, sve što ja znam, znate i vi. Pa kad ste vi veliki mangupi, vi pričajte. Ja sam toliko kazni već platio zbog ovog mog dugačkog jezika. Imate vi priliku, pričajte, pitajte, to sve znate, ako toga ima. Od svih trenera, svi pitaju mene šta mislim o Vidiću. Šta imam ja da pričam o tome? Pitajte Stankovića, druge trenere. Ja sam jedini trener koji je najviše brbljao i ništa mi to dobro donelo nije. Donelo mi je da ljudi prepoznaju da govorim istinu ako ja odlučim da pričam. Verujte mi da je to istina, nikad nisam slagao. Ali ja uvek budem u problemu, hoće da me suspenduju, svi se povuku i puste mene samog. Ja sam znao sam da sazovem konferenciju i štitim sebe sam ovde. Bio sam trener Vojvodine kad su hteli da me sklone zbog jezika“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare