8
Ima tih dana, kad neće - neće.
To ćete danas čuti od svakog navijača Crvene zvezde, koji je imao nekih dvadesetak sati da se smiri.
PROČITAJTE JOŠ:
8
6
0
0
0
Juče uveče je sedeo ispred televizora, ćutao, gledao čime će da ga gađa i suzdržavao jedino zahvaljujući tome što još nije otplatio poslednju ratu.
Šezdesetak hiljada, a 4K rezolucija, žalosno je. Mobilni telefon u tim momentima bolje da nije pri ruci.
Još ako mu dotični navijač na onim aplikacijama za rezultate aktivira i obaveštenja svaki put kad padne gol – pa to je recept za propast. Propast je u četvrtak uveče doživela jedino sreća srpskog šampiona.
Propala je negde u zemlju ispod stadiona Ajbroks u Glazgovu i da je Zvezdinu sreću počeo da traži bilo kod od pedesetak hiljada duša sa tribina, ne bi je pronašao.
Probao je prvi da je nađe Aleksandar Katai u trećem minutu, okrenula mu leđa.
Mislio je Ivanić da ju je uhvatio za rame kad je izvukao penal i taman kad je Katai hteo da joj „stavi lisice“ u 24. minutu, isparila mu je iz ruku kao magla.
Za to vreme, Milan Borjan je mogao da se krsti od jutra do sutra, Dejan Stanković samo da se smeška jer je sa toliko iskustva svestan da jednostavno ima takvih dana.
Dana kad imate tri poništena gola, prečku, pa kad i Duško Dugouško ne bi mogao sa celom Luni Tuns družinom da vam pomogne i izvuče vas iz košmara.
A košmar se zove 0:3 posle 90 minuta u Škotskoj. Dan posle njega, samo može da se ponavlja „ma nemoguće, nemoguće“, ali rezultat je tu.
I većina onih koji prate igre crveno-belih reći će da je Zvezda u četvrtak odigrala jednu od najmaleroznijih utakmica u svojoj istoriji.
Ako ne onoj daljoj, koju pamte almanasi, onda bar onoj kudikamo bližoj.
Ta „nesrećna sreća“ ima tu neku uvrnutu osobinu da Zvezdi pruži nadu, opusti je a onda je jako klepi po glavi u najgorem mogućem trenutku.
Da Rendžers nije izuzetak od pravila pokazuju još neki primeri. Na prošlogodišnje ispadanje od Milana u Ligi Evrope, Zvezda ne može da se žali, naprotiv, to će se pamtiti po dobrom, ali čik spomenite nekom zvezdašu Bordo.
Većina nas se seća Bordoa i onoga što se desilo u tom meču kom će uskoro decenija.
Dešavalo se u vreme kada je tvrdnja crveno-belih „ulazimo u Evropu“, u prostorijama izazivala glasan smeh.
Klub je tih godina lizao rane poraza od Partizana i njegovih uzastopnih titula, usput se borio za Ligu Evrope i tamo su mu uglavnom bila zatvorena vrata.
A onda ih je u revanšu kvalifikacija protiv Bordoa odškrinuo Nikola Mikić za Crvenu zvezdu.
Dao je gol za 2:2 u 90. minutu i crveno-belima je trebalo da izdrže do kraja. Boban Bajković je doživeo pomračenje svesti, napravio je faul na ivici kaznenog prostora na Obranjaku i Gufran je pogodio za 3:2 u 93. minutu, a Zvezdi zalupio vrata Evrope.
Što bi se reklo, resetovao ju je na fabrička podešavanja. Navijači nisu stigli ni da prestanu da se raduju posle gola Mikića, a već su otišli u drugu krajnost.
Sedam godina ranije, Zvezda je nesrećno ispala i od Strazbura. Generalno, u prvoj deceniji 21. veka bilo je tu teških trenutaka. Negde u međuvremenu, između Bordoa i Strazbura desio se i Naćo Novo i prošli Zvezdin poraz od Rendžersa.
Jedan od tih bolnijih je i poraz od Bajerna kada je Toni Kros preokrenuo na 3:2, pamti se još i ponovljeni slobodnjak Enrike Kijeza u okršaju Zvezde i Lacija iz sezone 2002/2003.
Proklinjao se tada sudija Santjago Rodrigez, jer je posle 1:0 za Rimljane kod kuće, u Beogradu ponovio slobodan udarac.
Prvi je Ivan Ranđelović odbranio, drugi put je Kijeza imao više sreće i anulirao je gol Branka Boškovića za 1:1 i eliminaciju crveno-belih.
A tek što je Zvezda tada eliminisala jedan od italijanskih timova u usponu – Kjevo.
Bilo kako bilo, iz te decenije, kao mamurluk posle lošeg piva, boli poraz od Strazbura.
Zvezda se 2005. nadala dobrom rezultatu protiv Francuza, koji joj nikako nisu talični sada već dugo.
Pola sata igre lep gol Dušana Baste i još lepši, lob Ardijana Đokaja bili su garancija da posle 2:0 povratka Strazburu nema.
Baksuz nije mirovao, već je podsetio Zvezdu na onu čuvenu izjavu Milana Živadinovića da je 2:0 najopasniji rezultat.
Kevin Gameiro je dao gol na pragu 80. minuta za 2:1, a onda u 94. minutu ostavio traumu celoj jednoj generaciji navijača Zvezde, koja je posle podviga i pobede nad Romom 3:1 ostala bez nastavka takmičenja u Kupu UEFA.
Priča sa maglom protiv Milana već je dobro poznata. Ona ide malo dalje u istoriju i u vreme kada je Zvezda bila daleko moćnija ekipa koja se borila za najviše domete u Evropi.
Pre 34 godine zbog magle u Beogradu je, potpuno bizarno za današnje standarde, prekinut jedan meč.
Vidljivost je bila loša, a nije jasno kome je tada delovalo smisleno da se ono zarađeno na terenu jednostavno obriše.
A Zvezda je tada zaradila 1:0 u 64. minutu, golom Dejana Savićevića, da bi se sutradan krenulo od nule, a „rosoneri“ prošli dalje posle penala, jer je prva utakmica proglašena nevažećom.
Iz perioda koji danas pamte fudbalske knjige, tu je i tragičan poraz Zvezde od Panatinaikosa u polufinalu Kupa šampiona, početkom sedamdesetih godina.
Posle 4:1, Antonijadis je dao dva gola, Aristidis Kamaras još jedan, PAO je pobedio 3:0 aprila 1971. i prošao je u finale.
Kuriozitet vezan za ovaj meč je činjenica da je Zvezdi nedostajao Dragan Džajić.
Na meču sa Karl Cajsom iz Jene, sudija Džon Karpenter je Džaji pokazao crveni karton jer ga je neko pljunuo i opsovao.
Džajić je u jeku životne forme dobio suspenziju, a ostao je uveren da bi Zvezda prošla dalje da je mogao da igra protiv Panatinaikosa.
Bar u revanšu, kada je rano primila gol zbog greške svoje odbrane.
Godinama kasnije, Džajić je otkrio da je Cole Janković pljunuo sudiju Karpentera, a da je Džaja zbog toga kažnjen.
Karma, ili maler jednostavno postoje u sportu i to je osmehom posle konferencije u četvrtak pokazao i Dejan Stanković.
Ali, kao što danas mogu da upropaste jedan tim, tako sutra mogu i drugi, zbog čega „delije“ već pričaju igračima „mi verujemo“, uz poruke na kojima piše „4:0“.
BONUS VIDEO: Novak luduje i skače na parketu u dramatičnoj završnici sa Makabijem
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare