Pomislili bismo da je deža vi. Tako i deluje, ali u srpskom fudbalu ništa ne sme da začudi. Niti iznenadi.
Nemanja Matić je u 32. godini odlučio da stavi definitivnu tačku na reprezentativnu karijeru, pošto je to činio već dva puta i dva puta se vraćao pod zastavu Srbije.
I nije sporan njegov patriotskih duh. Nikako. To je i dokazao nebrojano puta, a dokazuje i svakog premijerligaškog vikenda kada se pojavi u dresu Mančester junajteda sa svojim, srpskim, prezimenom na poleđini dresa slavnog kluba.
Prvi put je aktuelni vezni fudbaler Mančester junajteda davne 2012. godine preko portparola poručio tadašnjem selektoru Siniši Mihajloviću da ne želi da igra protiv Čilea, a bio je planiran za startera, otkrio je Mihajlović koji je tada naknadno pozvao Luku Milivojevića među “orlove”.
Šest godina od prve Matićeve odluke da se “ohladi” od reprezentacije, čekalo se na novo nezadovoljstvo. Dogodilo se to pred meč sa Crnom Gorom, kada je selektor Mladen Krstajić saopštio da Matić zbog povrede neće biti na spisku.
Ubrzo posle te izjave, iskusni vezista koji u nogama ima 48 utakmica za nacionalni tim, oglasio se na Instagramu da će ga Srbija ponovo bez problema izdati.
“Da, Nemanja Matić je spreman da pogine za Srbiju, kao što je njegova otadžbina s istim entuzijazmom, spremna da ga ponovo izda. I uradiće ona to. Nemaj nikakvu sumnju, moj Nemanja!”, naveo je Matić.
Srbija ga je ponovo pozvala, za utakmice protiv Rusije i Turske u Ligi nacija, ali se Nemanja zahvalio.
Nezvanično, razočaran je odnosom FSS prema njemu i iskusnijim reprezentativcima.
Zvanično, iz FSS kažu da njegova odluka nema veze sa predsednikom FSS, selektorom, saigračima, te da Matić nije naveo konkretne razloge i da je istakao da je vreme da mladi dođu na njegovo mesto.
Za razliku od 2012. godine, Matića neće zameniti Milivojević, pošto ga je selektor Ljubiša Tumbaković izostavio sa spiska, iako je upravo on bio odgovoran za povratak kapitena Kristal Palasa u nacionalnu selekciju.
Jedan od najboljih defanzivnih veznih igrača na „Ostrvu“ je postao nepoželjan u srpskom nacionalnom timu posle Svetskog prvenstva 2018. godine u Rusiji, kada je proglašen pučistom od strane stručnog štaba i selektora Mladena Krstajića.
Period izgnanstva, skoro godinu i po dana, prekinut je u avgustu prošle godine, kada su u London otputovali Tumbaković i sportski direktor Vladimir Matijašević, te obavili razgovor sa Milivojevićem i dogovorili njegov povratak.
„Stavili smo ad akta neke stvari i idemo dalje“, rekao je tada Matijašević.
Luka se vratio u reprezentaciju i učestvovao u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Od septembra do novembra 2019. godine je bio akter svih utakmica, uključujući i prijateljski duel sa Paragvajem u Kruševcu.
PROČITAJTE JOŠ Real i Lacio zabranili Joviću i Sergeju da igraju za Srbiju
Prekid fudbalske sezone zbog koronavirusa je sprečio srpski nacionalni tim da odigra mečeve baraža za Evropsko prvenstvo krajem marta ove godine, pa je sve prologirano za jesen.
Razlika u odnosu na period pre i posle toga je činjenica da Milivojevića nema na Tumbakovićevom spisku za predstojeće utakmice Lige nacija, protiv Rusije i Turske.
Dakle, utakmice takmičarskog tipa, ali i uvertiru za ono najvažnije, plej-of za plasman na smotru najboljih evropskih fudbalskih reprezentacija.
„Održavamo kontakt sa svim reprezentativcima. Kroz ove dve utakmice moramo da izdefinišemo ideju za oktobar. Luka je proveren igrač, vratio sam ga u reprezentaciju i napravljen je razgovor s njim. Zbog grupe igrača na njegovoj poziciji glupo bi bilo da gomilamo. Odlučeno je da preskoči i da dođu igrači poput Grujića i Lukića, ali je Luka tu i računamo na njega“, rekao je Tumbaković.
Dakle, zvanično, Luka je tu.
Opet, nezvanično, čini se da je ponovo došlo do šuma u komunikaciji između igrača i Fudbalskog saveza Srbije, te da neke stvari ipak nisu stavljene „ad akta“.
PROČITAJTE JOŠ Slučaj Matić: Nemojte da se iznenadite kad opet krenu otkazi
Milivojević se u aprilu ove godine, dakle osam meseci pošto su „izglađeni odnosi“, podsetio svega što se dešavalo u turbulentnom periodu, u intervjuu za TV Arena sport.
„Srž cele te priče je da su posle SP za mene rekli kako sam hteo da pravim puč. Bio sam ljut na te ljude, jer su i oni sami znali da to nije istina i da se to nije dogodilo. Nisam hteo da pređem preko toga, tražio sam da to demantuju. Ni izvinjenje nisam tražio, samo demant. Nisu to želeli, tako da nisam imao drugi izbor. Nisam mogao da se vratim i da igram kod tih ljudi koji su lagali u takvom trenutku“, rekao je Milivojević.
Jasno i nedvosmisleno pitanje je zašto bi baš on bio okarakterisan kao „pučista“, pošto je evidentno da se radi o pristojnom, iskrenom i otvorenom momku, koji kao problematičan svakako ne bi mogao da stekne status kapitena u engleskom fudbalu. Još kao stranac.
„Možda im je zasmetalo nešto. Dosta dugo je sve to išlo, razvijalo se. Krenulo je još od oduzimanja kapitenske trake Branislavu Ivanoviću, gde ja nisam hteo da ćutim. Još tu sam im nekako upao u oči, kao da sam protiv njih. Jednostavno je. Kod nas u Srbiji ljudi shvate drugačije kad ti hoćeš da kažeš kako misliš da jeste, oni to protumače da si protiv njih, da nisi za njih i slično. Postaneš im trn u oku i krenu da rade protiv tebe“.
Luka se tu nije zaustavio, već je preneo i kako je izgledao jedan sastanak, o čemu javnost do tog momenta nije znala.
„Ako im ideš uz dlaku, voleće te, biće uvek tu za tebe, uradiće sve. I onda, posle bunta zbog Baneta kreću stvari. Kasnije je bio taj put u Koreju, pa je posle Švajcarske bio jedan sastanak sa tadašnjim selektorom. Bili su tu on i njegovi pomoćnici, desetak ljudi, ali samo ja od igrača sam bio deo tog sastanka“, istakao je tada Milivojević.
Kome verovati? Zvaničnom obrazloženju da će se u takmičarskim mečevima isprobavati nova rešenja, takmičarskim mečevima koji su okarakterisani i kao prilika da se izdefiniše ideja za meč baraža sa Norveškom? Ili zdravom razumu koji ukazuje na to da je Milivojevićevo vraćanje na „zaboravljenu temu“ razlog za novi sukob i stvari koje nikako nemaju veze sa terenom, loptom, fudbalskom igrom.
Kako god bilo, Srbija će u takmičenje u Ligi nacija ući bez dvojice vrhunskih defanzivnih veznih fudbalera, momaka koji su lideri u klubovima Premijer lige, cenjenih i vrednovanih u fudbalskom svetu. Ali, izgleda da za njih, kao takve, u Srbiji nema mesta…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare