0
Nemanja Vidić, nekadašnji kapiten Mančester junajteda, dao je intervju za klupski portal i aplikaciju u kojem je ekskluzivno govorio o svom partnerstvu u odbrani sa Rijom Ferdinandom.
Vidić, koji je sa Junajtedom u periodu od 2006. do 2014. godine. osvojio ukupno 15 trofeja, među njima pet u Premijer ligi i pehar Lige šampiona 2008. godine, smatra se jednim od najboljih defanzivaca u istoriji Premijer lige.
PROČITAJTE JOŠ:
On i Rio Ferdinand su po mnogima bili možda i najbolji štoperski par u istoriji Junajteda sa Stivom Brusom i Garijem Palisterom.
Vidić je u serijalu „United unscripted“ po prvi put govorio o suštini zajedničkog uspeha njega i Ferdinanda u dresu Junajteda.
„Pitali su me, da li mi smeta što me stalno pominju uz Rija Ferdinanda, pre nego kao individualca. Rekao sam im da za mene važi suprotno, ponosan sam što sam polovina tog partnerstva. Igrao sam uz mnoge sjajne igrače, ali on je definitivno najbolji defanzivac sa kojim sam igrao“, kaže Vidić.
Nemanja se podsetio svojih uzora, kada je bio mlad igrač.
„Bio sam svestan Rijovih kvaliteta i pre nego što smo zaigrali zajedno. Kad sam odrastao kao igrač, prvo kao napadač, potom kao krilo, sa 13 sam počeo da igram u odbrani. U Srbiji smo mnogo gledali italijanski fudbal, u to vreme Parma je imala Fabija Kanavara i Lilijana Tirama, a Milan Paola Maldinija, koji je bio ikona mnogim generacijama koje su došle posle. To su bili igrači na koje sam se ugledao. Posle sam posmatrao napadače, jer fudbal se igra za golove. Posle te trojice defanzivaca u mom ranom uzrastu, više sam gledao šta rade napadači jer sam štoper, razgovarao sam sa svima šta bih mogao da uradim protiv njih, ako bismo igrali jedni protiv drugih. Tako am razmišljao“, kaže Vidić.
PROČITAJTE JOŠ: „Nemanja Vidić – veliki mislilac krvavog nosa“
Rija je primetio još dok je dugogodišnji reprezentativac Engleske bio član ekipe Lidsa.
„Rija sam gledao u Lidsu. Kao mlad sam uvek gledao timove koji nemaju baš često šansu da uzmu titulu, privlačili su me novi timovi kojima je išlo dobro. U to vreme Lids je imao sjajan tim sa Kjuelo, Bojerm, Vudgejtom i Ferdinandom. On je tad bio mlad, ali prepoznatljiv, ne samo meni već i mnogima širom sveta kao igrač koji će jednog dana postići veliki uspeh. Bio je lider nove generacije defanzivaca koja je obećavala i koja je potvrđivala da su igrači odbrane i dalje veliki deo kada je reč o osvajanju trofeja“, dodao je Nemanja.
Rio je na „Old Traford“ stigao nekoliko godina pre Vidića, u to vreme bio je to najveći transfer jednog defanzivca u Premijer ligi.
„Kada sam došao u Junajted u januaru 2006. godine, Rio je već bio u klubu. U to vreme imali ste dva mesta za štopere u timu, jedno je uvek bilo Rijovo. Znali ste da će igrati uvek. Imao je već nekoliko vrhunskih sezona, veliku sposobnost, bio je lider u to vreme u odbrani. Ves Braun, Mikael Silvestre i ja borili smo se za tu jednu poziciju, takav je bio moj osećaj kada sam stigao. U Engleskoj se igra 60 mečeva u sezoni, znali smo da će svako od nas imati prilike da se dokaže“.
Nemanji nije bilo lako u početku, prvih šest meseci na Teatru snova bili su mu najteži.
„Kada sam stigao, Aleks Ferguson nije rekao da me želi da budem partner Riju, ali je bio jasan da računa na mene, da očekuje da se brzo adaptiram i da radim ono što činim najbolje. U početku nije išlo tako glatko, ali posle šest meseci sam počeo da igram na nivou koji su svi očekivali u klubu. Mikael je bio reprezentativac, Ves sjajan igrač, ali nije imao sreće sa povredama, posebno u početku karijere. Mogao je da igra na raznim mestima, kao što smo videli 2007/08 kada je bio veliki deo u osvajanju Lige šampiona igrajući kao desni bek. Kad sam došao, šef nije razmišljao o meni i Riju kao velikoj kombinaciji, hteo je samo dam ima četiri defanzivca koje je migao da rotira i to je imalo velikog udela u stvaranju snažne odbrane. Ne radi se o samo dva igrača, jer u Premijer ligi uvek ima mnogo povreda“, kaže bivši kapiten Crvene zvezde i reprezentacije Srbije.
Malo po malo i Nemanja je počeo da uviđa da taj odnos može da bude značajan.
„Kada sam trenirao sa Rijom, video sam sve to što ga je činilo tako dobrim. Bio je brz, jak i tehnički jedan od najboljih odbrambenih igra a tog vremena. Najveći kvaliteti bili su mu brzina. čitanje igre i sposobnost sa loptom u nogama. To su njegovi kvaliteti, ali uopšte, bio je top igrač. Imao je sve. Možda najvažnija stvar vezana za njega je to što voli fudbal i to je pokazivao svakog dana na treningu, kada je ostajao i duže. Činio bi sve što je pomagalo da bude bolji nego prethodnog dana i to mi se dopadalo kod njega, taj njegov mentalitet“, iskren je srpski fudbaler.
PROČITAJTE JOŠ: Aršavin: Vidić i Ferdinand su bili jaki kao bikovi
Polako je Vidić počeo da upoznaje pravog Rija, kako onog na terenu, tako i onog van terena.
„Bio je oduvek dobar momak, to sam brzo shvatio. I zaposlen! Na dobar način. Zanimale su ga mnoge stvari, muzika, investiranje, um mu je uvek bio u pogonu. Sviđalo mi se to jer smo mogli da pričamo o različitim stvarima. I pomogao mi je kada sam došao. Prvi mi je pružio ruku, upoznavao me je aa mestom. Posebno prvih meseci, pomogao mi je da se smestim i tada je naše partnerstvo počelo da postoji jer sam video da je neko kom mogu da verujem. Bili smo drugačiji karakteri, ali smo se dobro slagali. Te razlike u našim gledanjima su nam pomogle da budemo komplementarni“, jasan je Vidić.
Nemanja je rekao da su on i Rio od početka radili na uzajamnom poverenju.
„Radili smo na našem odnosu na terenu, bili smo dobri van terena, jer to poverenje je postalo veoma čvrsto. Mislim da je za defanzivce važno da veruju kolegi koji igra do njega, posebno kad ste štoper, jer zavisite jedan od drugog. Znali smo to od starta, radili smo na odnosu i zato smo možda i bili tako uspešni“.
Vidić je igrao sve bolje, a Fedinand mu je pomagao u tome. Ne samo savetima.
„Ne mogu da se setim utakmice kada samo igrali i kada sam pomislio, u redu, sad imamo to partnerstvo. To je išlo nekako posepeno. Mislim da smo to počeli da shvatamo na treningu kada smo videli da stalno razgovaramo o svemu. Šta on misli o određenoj situaciji, šta ja mislim… Sećam se jednog treninga 11 na 11, na malom prostoru, situacija kada se nismo dobro snašli i kada sam ga pitao, ‘šta ti misliš o tome?’. Tad sam mu rekao šta ja mislim i pokušao da razumem njegovo gledište, da li da ga pokrijem ili obrnuto, da on čuva leđa meni. Kad smo tako počeli da pričamo i ispomažemo se, tad smo počeli i da razmišljamo u stilu, u redu, ovo će funkcionisati. Od tada, videli smo poboljšanje. Pokrivali smo jedan drugog, znali šta treba da radimo u određenim situacijama i stalno smo razgovarali, ali to je postalo prirodno jer smo već igrali dugo zajedno. Tad smo shvatili, to je način da idemo dalje. Pričaj. Izrazi se. U situacijama, donesi brzo odluku. Počelo je na treningu, ne na utakmicama. Na mečevima vidite da do ide kako treba i samo nadograđujete“.
Ono što je došlo jesu rezultati i uspesi. Aleks Ferguson je dobio sjajan tandem štopera na kojim je mogao da gradi odličan tim.
„Ljudi su vremenom govorili da imamo određene uloge, kao da sam ja čvrst momak, a rio svilen grač, i ne protivim se tome. Ljudi vas vide kako vas vide. Meni je bilo najvažnije da pobeđujemo i igramo dobro, pa ako vam neko da kompliment da ste takvi ili takvi, nije me briga. Ne zanima me šta ljudi misle u suštini. Ako vam neko zviždi ili priča loše stvari, naravno da to ne volim, ali sve dok ljudi imaju dobro mišljenje o meni i onom što sam uradio u karijeri u Junajtedu, ako to vide tako, i ja sam srećan. Ono što bih rekao o Riju je to da je bio u stanju da promeni svoju igru kako god je bilo potrebno. Što bi on rekao, možda nije bila njegova specijalnost da skoči i udari loptu glavom tako snažno – možda je to bila moja jača strana! Ipak, mogao je da uradi sve što je situacija zahtevala. Sećam se gostovanja Stouku kada smo morali da udaramo loptu glavom svih 90 minuta, ceo dan smo trenirali skokove i radili na snazi i u tom je bio dobar „.
Naravno, Nemanja i Rio su imali veliku pomoć ostalih kolega iz tima, pre svih golmana Edvina van der Sara.
„Toliko se pričalo o meni i Riju, ali moram da pomenem i ulogu Edvina u našem odnosu. Bio je veliki deo toga. Imao je iskustvo, bio je dobar na lopti i uvek prisutan. Imao je pregled celog terena i uvek je pomagao. Ako Rio ili ja nešto nismo videli, on jeste. Što je važno za Eda, imao je 34 ili 35 kad je došao u Junajted, imao je mnogo iskustva. Za nas defanzice je važno da verujemo svom golmanu i mi smo verovali Edu. Nije bitno odakle igrač šutira, ako je izvan, nismo zabrinuti previše. Pustimo jer znamo da će Ed to pokriti. On je bio dobar posebno na početku. Ti iskusni igrači vam daju tu mirnoću u određenim situacijama i on je bjo sjajan u tome. Komunikacija i mornoća su bili veliki deo njegove igre. Uvek je bio na pravom mestu, bio je sjajan u tome. S tom visinom, ako se dobro postavi, teško mu je dati gol. Nije od onih niskih golmana koji će morati da lete dva metra da bi pokrili ugao, ponekad je to činio u Ligi šampiona posebno, ali gotovo uvek je bio dobro postavljen. Mnogi zaboravljaju koliko je bio dobar i važan za naš tim, posebno za mene i Rija“, kaže Nemanja.
Često su uspevali da vežu niz utakmica bez primljenog gola, posebno te 2008/09 kada nisu primili gol na 14 mečeva u Premijer ligi zaredom.
„Sećam se te serije iz sezone 2008/09 od 14 utakmica bez primljenog gola u Premijer ligi. Edvin i ja smo jedini koji su igrali svih 14 mečeva. Ljudi su pričali o rekordu, možda se Fergiju to smišilo, i kad je došao red na meč sa Blekburnom na Old Trafordu, rekao je meni i Edu, ‘momci, klupa’. Sećam se kako sam sedeo na njoj i kako je Blekburn tog dana postigao gol i prekinuo nam seriju! Bilo je lepo imati rekord, ali nije sve u tome, stvar je da verujete u sebe i svoje kolege. Kada smo počeli tu seriju, imali smo šet ili šest igrača koji su se više branili od napadača jer smo znali, ako imamo 0:0 na poluvremenu, neko od momaka iz napada, kao Vejn Runi, Kristijano Ronaldo, Rajan Gigsa, Robin van Persi, Berbatov, Tevez… Imate sjajne igrače napred, znate da imate velike šanse da pobedite. Jaka odbrana pomaže i napadačima da budu opušteniji. Misle, ako damo gol ili dva, dobićemo meč, jer odbrana neće primiti. To je obostrano, znamo da će napadači dati gol na svakoj utakmici, a mi sačuvati mrežu. I to funkcioniše. Rekordi vam daju baš to, veru. Osvajanje trofeja daje vam veru da to možete da uradite opet. Rekordi i titule su važni. Ta prva titula posle četiri godine, 2006/07, tad smo počeli da verujemo, sad možemo da je ponovimo. Uzeli smo je sledeće sezone uz Ligu šampiona, tad je sve krenulo. To vam treba, vera u uspeh. To dobijate od rekorda i osvajanja trofeja“, uveren je srpski štoper.
Od toliko mečeva koje su odigrali zajedno on i Rio, Nemanja je izdvojio nekoliko koje će uvek pamtiti. Ne samo zbog rezulata, nego i emocija koje je posebno Ferdinand ispoljio posle meča.
„Odigrali smo mnogo mečava zajedno, ali najvažniji, one koje pamtim su to osvajanje Premijer lige u Viganu i Blekburnu i finale Lige šampiona sa Čelsijem u Moskvi. Svaki meč kad obezbedite trofej je poseban, tako da ta Liga šampiona ima poseban značaj za mene. Mnogo velikih igrača nije uspelo da osvoji trofej, tako da je to moja najnezaboravnija utakmica sa Rijom. Skoro da sam zaboravio dok me nedavno nije podsetio, ali ja sam morao da ga smirim da prestane da plače posle osvojenog pehara u Moskvi! On i ja smo različiti. On ulaže mnogo truda u sve što radi i imao je taj san o Ligi šampiona. Sećam se kako mi je pre meča govorio, ‘moramo da pobedimo, moramo da pobedimo, moramo da pobedimo’. O tome je sanjao. Kada smo pobedili, navirale su emocije. Sećam se tih penala, moglo je da ode i na drugu stranu, ali sko se nešto osvoji, valjda trba da budete srećni, a ne da plačete. Ja tako mislim. Nikad nisam plakao kada sam srećan. On je emotivan momak. Bile su to male suze, nisšta posebno, skoro da sam to i zaboravio“, prisetio se Vidić detalja sa „Lužnjikija“.
Iako Nemanja više ne živi u Engleskoj, kaže da je u stalnom kontaktu sa Ferdinandom.
„Imao sam sreće da igram sa mnogim dobrim igračima u Junajtedu, timu sa sjanim timskim duhom gde smo se svi poštovali, iako smo bili iz raznih zemalja i različitih generacija. Sa Rijom sam imao posebnu vezu. I dalje smo u kontaktu, iako smo se povukli i živomo u različitim zemljama, On voli da pošalje poruku, ja da pozovem telefonom, i tu se razlikujemo. Mora da budem makar par poruka ili priča preko telefona. Ponekad će on nazvati, a ja poslati poruku. Tako to ide.“
Rio je imao nesreću u privatnom životu i Nemanja kaže da je ponosan na njena kako se izborio sa nedaćama.
„Prošao je kroz teške lične trenutke za kratko vreme, ne samo on, već cela porodica. Izgubio je suprugu i majku u kratko vreme, obe su bile sjajne žene i ponosan sam na njega kako je prošao kroz sve to. Srećan sam što ga tako dugo znam i što delimo uspomene. Uvek će biti Rio, uvek Vidić, ali bez Vidića i Rija zajedno, ništa ne bismo postigli. To važi i za Karvalja i Terija, sjajan tandem, a sko gledate i još neke timove, Karager je imao sjajan odnos sa Hipijom i mučio da nađe nekog takvog kada je ovaj otišao. Ta parnerstva pomažu defanzivcima da pruže najbolje od sebe, to je kada dva dela odgovaraju jedan drugom. Ta partnerstva čine da postignete velike timske stvari. Nema Rija bez Vidića i Vidića bez Rija, tako da me ne ljuti kada kažu da sam polovina tog partnerstva. Ja sam samo ponosan na ono što smo postigli zajedno“, zaključio je Vidić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
