Ljupko Petrović, fudbalska trenerska gromada i čovek koji je popeo Crvenu zvezdu na krov Evrope i sveta, prisetio se čuvenog finala u Bariju 1991. i osvojene titule protiv Olimpik Marselja - 0:0 (5:3 penali).
Uskoro će tri decenije od antologijskog finala na stadionu „Sveti Nikola“, a svaki „Delija“ ponosno slavi 29. maj, kada se Crvena zvezda popela na krov Evrope.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan od najzaslužnijih za uspeh koji će teško u skorije vreme ponoviti neki od klubova s Balkana, svakako je Ljupko Petrović.
On je za Nova.rs ispričao kako je doživeo i preživeo penal lutriju, kako je izgledalo slavlje u Italiji, kao i da će do kraja života pamtiti tu 1991. godinu i sve lepo što mu je ona donela u životu i karijeri.
Kako sa ove vremenske distance, posle 29 godina, gledate na najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala i titulu Kupa evropskih šampiona Crvene zvezde u Bariju?
„Vreme je proletelo, uopšte nemam utisak da je prošlo 29 godina, pre bih rekao 29 dana. Emocija je i dan danas ista, čak i raste iz godine u godinu, a traje dokle god sam živ. I dalje se naježim kada se setim Barija iz 1991. godine, pamtim sve detalje, baš ništa nisam zaboravio, kako se slavilo, pelo na stolove, pilo iz pehara, Cvele doveo trubače…“, počeo je priču za Nova.rs tvorac najvećeg Zvezdinog uspeha.
Da li je istina da ste zaključavali igrače u sobe da ne dođu u iskušenje da ih prebogati vlasnik Marselja Bernar Tapi potkupi da „prodaju“ finale?
„Ma kakvi, to nema veze s vezom. Džaja, Cvele i ja smo imali bezgranično poverenje u sve igrače. To su sve pre svega pošteni momci i sjajni, vrhunski fudbaleri. Finale se igra jednom u životu, mada je Mile Belodedić igrao dva finala“.
Niste želeli da Crvena zvezda igra lep fudbal, da se nadmeće sa daleko bogatijim Marseljom, već je cilj bio da se osvoji najvredniji pehar u fudbalu?
„Isplatilo se zar ne? Finale se ne igra za lepotu, već se ide na pobedu, a mi smo u tome uspeli i do kraja života ću biti ponosan na to, taj pehar je kruna moje karijere. Odustao sam od toga da igramo lepo, lepršavo, atraktivno, spremao sam ekipu ne za 90, nego za 120 minuta. Marselj je imao premije od 300.000 dolara po igraču, a mi 30.000 maraka. Nije nas uopšte plašilo što su toliko bogatiji od nas, suprotstavili smo im se na terenu i na kraju slavili posle onih čuvenih penala“.
Kada smo već kod antologijskih penala, da li ste imali hrabrosti da gledate, ispotaviće se, poslednji udarac Darka Pančeva?
„Iskreno gledao sam kroz prste i video da je lopta u mreži, a Džaja nije ni gledao. Odjednom je skočio i počeo da me ljubi, ne znam ni kako je video da je Pančev postigao gol“.
Crvena zvezda večeras (19.30) igra na Banjici protiv Rada i u slučaju trijumfa osvojiće 31. titulu.
“Deki ima lepu šansu da mu za uspomenu ostane titula osvojena na godišnjicu Barija. Ali da ne zaboravimo i Vladana Milojevića i njegove zasluge za sve što je uradio. Ipak, Stanković je sad trener i njemu će biti pripisana titula, verujem da će uspeti to da ostvari večeras protiv Rada, bilo bi sjajno”, poručio je Petrović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare