1
Evropski fudbal sezonu 2020/2021 dočekao je u velikoj neizvenosti, ali će ona u istoriju ući kao godina kada su "mali" na pleća bacili "velike".
PROČITAJTE JOŠ
Čak pet ekipa prekinulo je dugogodišnji post, i to u situaciji kada su za rivale imali znatno kvalitetnije, finansijski moćnije i od strane mnogih veće favorite.
Najveći podvig bez dileme napravila je ekipa Lila, koja je stigla do titule po prvi put od sezone 2010/2011, a time ujedno prekinula i niz od tri uzastopne titule Pari Sen Žermena.
Lil je od samog početka igrao sjajno, nakon što su u petom kolu došli do druge pozicije više nisu ispali iz prve tri ekipe, a od 22. do poslednjeg, 38. kola samo su jednu nedelju proveli na drugoj poziciji.
Ključni detalj u sezoni dogodio se u 31. nedelji, kada je Lil savladao PSŽ na „Parku prinčeva“, što je, u kombinaciji sa dva vezana poraza Parižana na samom početku sezone, bilo dovoljno da Lilu trasira put ka tituli.
Na kraju, 24 pobede, 11 remija, tri poraza i četvrti pehar namenjen najboljeg tima Francuske.
Sporting iz Lisabona je pred ovu sezonu poslednji put titulu osvojio u sezoni 2001/2002. Od tog trenutka, nisu uspevali da se domognu samog vreha sve dok lopta u Portugalu nije počela da se kotrlja na leto 2020. godine. Od tog trenutka „zeleno-belima“ iz Lisabona bilo je potrebno šest kola da dođu do čela tabele, nakon čega se više nisu osvrtali.
Koliko su dominantni bili pokazuje i to da su od 34 meča dobili 26, sedam puta remizirali, dok su jedini poraz zabeležili od Benfike u goleadi 4:3 u pretposlednjem kolu, i to nakon što su overili šampionsku titulu.
Inter je u sezonu ušao svestan da ima kvalitet da „pomrsi konce“ Juventusu, a posebno motivisan bio je Antonio Konte, što se videlo od samog početka sezone. Doduše, imali su „neroazuri“ dostojnog rivala u vidu ekipe Milana, koja je dobrim delom šampionata bila prvoplasirana, ali je Inter pobedom nad Lacijom u meču 22. kola od 3:1 preuzeo prvo mesto, nakon čega više nije bilo prepuštanja. Od 17 vezanih utakmica dobili su čak 15, dok su sezonu završili sa samo tri poraza, od čega je jedan bio od Juventusa nakon što je titula osvojena i matematički.
Tako su prekinuli niz „stare dame“, ali i svoj, pošto su poslednji put šampioni bili u sezoni 2009/2010, kada su pored titule osvojili i Kup Italije i Ligu šampiona sa Dejanom Stankovićem u klubu a Žozeom Murinjom na klupi tima.
Atletiko Madrid je pod Čolom Simeoneom već osvajao titule, ali je malo ko verovao da će uspeti to da učine i ove godine, pre nego što su Barselona i Real Madrid zapali u probleme.
Jorgandžije su imale u jednom trenutku čak i devet bodova prednosti, uz dva meča manje zahvaljujući seriji od osam vezanih pobeda krajem 2020. i početkom 2021. godine, ali je potom usledio veliki pad u formi, na deset utakmica tek četiri puta su slavili, pa su došli u situaciju da protiv Barselone u Kataloniji moraju da ostanu neporaženi. Meč je završen 0:0, u naredna tri kola Atletiko je slavio, sva tri puta sa 2:1, i na kraju zauzeo prvo mesto na tabeli La Lige sa dva boda viška u odnosu na Real Madrid, te sedam u odnosu na Barselonu, koja je u završnici sezone zaređala nekoliko loših rezultata.
Poslednju titulu Atleitko je uzeo u sezoni 2013/2014.
Nije uspeo sa Liverpulom kao igrač, ali jeste sa Rendžersom kao trener. Stiven Džerard je sa klupe predvodio „policajce“ do prve šampionske titule za deset godina, i to više nego ubedljivo. Rendžers je prvo mesto obezbedio sa 102 boda, dok je drugoplasirani bio Seltik sa 77.
Na 38 mečeva „plavci“ nisu nijednom poraženi, šest puta su meč završili nerešeno, pa su ne samo prekinuli desetogodišnji post, već do titule stigli i tako da su ušli u istoriju kao jedna od najubedljivijih ekipa iz škotskog fudbala.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
