Ovo je Liga šampiona, moji sinovci, ovde se sve greške plaćaju

Fudbaleri Benfike pobedili su Zvezdu sa 2:1 na stadionu "Rajko Mitić" golovima Kerema Akturkoglua u 9. i Orkuna Kokčua u 29. minutu, a domaćinu je sada ostalo samo da gleda u statistiku i razmišlja - kako je ovo moguće?

Zvezda je statistički stvarno bila dosta bolja, ali svi znamo onu staru rečenicu da je statistika kao bikini, da otkriva sve i ne pokazuje ništa.

A ona kaže da je Zvezda imala više lopte u nogama (54 posto), da je imala više napada (53 prema 35), više šuteva na gol (16 prema 10), znatno više kornera (7 prema 1) i skoro stotinu dodavanja više uz veću preciznost pasova (87 prema 82 posto).

I tu ćemo sa statistikom stati, jer to apsolutno nije dovoljno da oslika sve ono što se dešavalo u četvrtak uveče.

Ukratko, desilo se to da je Zvezda krenula loše, možda uplašeno i da je igru gradila kako se meč bližio poslednjem sudijskom zvižduku.

Dve velike greške su na kraju bile kobne

Statistika ne kaže da su Rade Krunić i Piter Olanjinka napravili dve kardinalne greške.

Prvi je prevideo Akturkoglua koji je pored Krunića na drugoj stativi pokupio loptu i u lancu grešaka, Radetova je samo bila ona koja je bila kobna.

Nije tu idealno reagovao ni Seol koji je dopustio pas Di Marije, nije ni Olanjinka koji nije izblokirao centaršut Baha i na kraju Krunić.

Čitav defanzivni sistem je zakazao, ali je Radetova greška bila najvidljivija golom oku prosečnog posmatrača. Statistika ne kaže ni da je povredom Ognjena Mimovića napravljen formacijski karambol potpuno iznuđeno.

Tako je Seol promenio stranu na beku, Timi Elšnik se povukao na mesto beka, iako je vezista, Silas je promenio stranu i sve to nije olakšalo da se odagna zbrka u glavama igrača.

Pojačanja koja to bar na jedno veče nisu bila

Može tu da se postavi pitanje zbog čega su izabranici Vladana Milojevića krenuli u meč sa nešto slabijom energijom, zašto Zvezda dozvoljava da uđe u hrabrost tek kad nema više šta da izgubi, ali to će se verovatno preći u klubu na brifinzima i treninzima.

Sećamo se da je i protiv Lajpciga, kada je trener još bio Barak Bahar, ekipa proigravala tek kad je počinjala da gubi pa onda pritiskala kad je već bilo kasno.

Ovog puta naruku ne ide nekoliko stvari srpskom prvaku. Najpre, kapitalna pojačanja nisu stigla da se uigravaju s ekipom jer su došla u smiraj prelaznog roka.

Drugo, Nemanja Radonjić je nedovoljno spreman i povređen i Vladan Milojević je to spomenuo posle meča sa Benfikom. Silas nije baš blistao, a ni on, ruku na srce, nije delovao baš "kao praćka".

Krunić se, pak, na teži način podsetio da padovi koncentracije koštaju preskupo. Posledica su dva primljena gola praktično bez neke zavidne šanse.

Ali, u tome i jeste razlika između evropskog i domaćeg fudbala bilo gde u Evropi ili svetu.

Tek kad izađeš izvan granica svoje zemlje, vidiš koliko te neko drugi neće štedeti, ni protivnik, a ni sudije i navijači.

I onda se prostor za greške i padove koncentracije u igri drastično sužava. Benfika je svoje šanse u Beogradu iskoristila, Zvezda jeste jednu od onih koje su joj se ukazale.

I šta sada mora da se promeni?

Zanimljivo je da je asistent (i to veoma efektno kroz srce odbrane) bio Šerif Endiaje, čovek kom to nije primarni posao na terenu, a da je strelac bio Felisio Milson, koji nije komplikovao ništa, već je pucao iz prve i pogodio metu.

Sve je to delovalo prilično jednostavno da se izvede, pa se običan čovek zapita - kako je moguće da se nije desilo ranije? I šta treba da se promeni da bi stvari bile bolje?

Odgovor leži u tome što je Benfika spremnija za veliko takmičenje, pa je njena odbrana poklekla tek u 86. minutu kada je već bilo prekasno da se desi čudo, a Zvezda uradi nešto što je uradila Salcburgu pre šest godina.

Da Benfika nije bauk za ovaj tim crveno-belih videlo se u četvrtak uveče, ali će svi oni morati da zagrizu malo jače i malo ranije kad uđu u meč, jer je već sad jasno kao dan da se, sinovci moji, u Ligi šampiona sve greške plaćaju.

Nema tu nekakve pauze, "lako ćemo" ili pomišljanja "ma promašiće", jer u Ligi šampiona na "Rajko Mitić" ne dolaze klubovi za koje igraju Mika, Žika i Laza, već oni koji su svesni nivoa na koji su došli, znaju zašto su tu i dabome da nameravaju da na tom nivou i ostanu.

To mora da zna i želi svaki igrač Zvezde podjednako, jer je to prvi uslov da se kvalitetno pobije sa najjačim klubovima Evrope - pa kom opanci, kom obojci.

BONUS VIDEO Milojević: Ako treba da primite gol ne smete ga primiti na lak način