Srbija ima ženskog Gvardiolu: Razbijam predrasude u fudbalu

autor: Ivan DžodićOsma generacija trenera koji pohađaju UEFA PRO kurs u okviru Fudbalskog saveza Srbije sačinjena od 25 stratega među kojima jedan ipak privlači posebni pažnju. Fudbalska imena poznata široj javnosti poput Nikole Žigića, Saše Ilića, Marka Pantelića, Danka Lazovića, Nenada Kovačevića, Aleksandra Lukovića i drugih bivših igrača ostala su u drugom planu pored jedine dame u odabranom društvu – Lidije Stojkanović.Selektorka ženske omladinske reprezentacije Srbije radom i zalaganjem stigla je do poslednje faze trenerskog usavršavanja bar kad su trenerske licence u pitanju, a „školske“ dane koje provodi rame uz rame sa nekadašnjim perjanicama Partizana, Crvene zvezde i srpskog fudbala generalno, gleda sa obe noge na zemlji, uz želju da se usavršava, ali i da dokaže da su dame nepravedno zapostavljene u ovoj sferi.„Utisci sa predavanja koja pohađamo su sjajni. Nisam imala priliku ranije da upoznam sve kolege, ali posle iskustva sa kursa mogu da kažem da su divni ljudi i sjajni saradnici. Poseduju veliko iskustvo kao igrači, radili su sa vrhunskim trenerima i veliko je zadovoljstvo ‘deliti klupu’ sa njima. Pravo je uživanje razgovarati sa svim kolegama koje se usavršavaju za PRO i nacionalnu PRO licencu, slušati njihova iskustva i savete“, otkrila je Lidija Stojkanović za Nova.rs.

Sa druge strane, i Lidija ima bogato iskustvo kako iz igračkih tako i iz trenerskih dana. Bivša reprezentativka Srbije fudbalsku karijeru je gradila u domovini i na Islandu gde se okušala i kao trener.„Jedina sam žena u grupi na licenci, ali nema podele. Tačnije ne pravi se razlika u bilo kom smislu pa ni po pitanju da li je neko poznat, iskusan u trenerskom poslu, ili manje iskusan. Razgovaramo o fudbalskim temama, međusobno prenosimo iskustva i nesebično delimo znanje. Što se ravnopravnosti tiče istakla bih da imam potpuno poštovanje kolega i ljudi sa kojima sarađujem“, naglasila je selektorka omladinki Srbije.Kao jedina dama koja učestvuje na kursu za PRO licencu Lidija Stojkanović ima posebnu ulogu ambasadora ženskog fudbala u Srbiji, a na trenerskom putu sa sobom nosi breme ženskog trenera na kojem je i odgovornost da utaba staze za koleginice koje je slede.„Izazov je veliki, ali i zadovoljstvo. Veoma sam ponosna i srećana jer sam dobila priliku da pohađam ovaj program. Veliki je broj ženskih trenera u Evropi sa PRO licencom, ali je kod nas to još tema za razgovor. Ipak, nadam se da će se vremenom pogledi i kod nas promeniti. Činjenica je da je u Srbiji sve više mladih i perspektivnih devojaka koje bi ušle ili su već u trenerskim vodama, zato se nadam da će moj primer biti podstrek koleginicama da veruju u sebe i svoj rad. Da se usavršavaju i edukuju jer samo znanjem i konstantnim usavršavanjem možemo da napredujemo“, rekla je Lidija Stojaknović, a potom stigla do srži:

„Kad sam počinjala trenersku karijeru bilo je predrasuda da sam žensko koje ne zna ništa o fudbalu... Sigurna sam da još ima osoba sa takvim stavom, ali sam rekla sebi da ukoliko želim da zaslužim poštovanje u fudbalskom svetu moram da dokažem da sam dovoljno dobra. Da demantujem sve predrasude znanjem i stručnošću u svom poslu. Za to je potrebno vreme, iskustvo... A iskustvo nije moguće kupiti ili stići do njega preko noći. Kada shvate da poznajete igru prihvatiće vas i neće se obazirati na to da li ste žensko ili muško.“Lidija je potom povukla paralelu sa iskustvom koje je stekla na Islandu:“U svim sferama tradicionalnog društva kakvo je naše postoje predrasude prema sposobnostima. Žene ovde nailaze na brojnije i teže prepreke na putu ka sportskim postignućima. Znatno drugačija iskustva nosim sa Islanda gde sve devojčice igraju fudbal i pregršt je ženskih trenera, od najmlađih kategorija pa do seniorskih ekipa".Barijera koja postoji na našim prostorima je uočljiva i kroz činjenicu da još nijedna dama nije obavljala trenerski posao u muškom fudbalu što u Evropi već godinama nije tabu tema. Iako ističe zadovoljstvo selektorskim poslom i aktuelnom pozicijom, Lidija smelo ističe da ne bi imala problem da se oproba u ulozi trenera muške ekipe.„Nisam razmišljala o iskoraku u muški fudbal, ali zašto da ne“, uz smešak smelo je odgovorila dama rodom iz Bajine Bašte i dodala:„Ipak, naš mentalitet je malo drugačiji, još uvek razbijamo predrasude. Nadam se da će neko od nas, ženskih trenera, da sruši tu barijeru. Kad sam uplovila u trenerske vode, radeći sve svoje licence i seminare nikada nisam imala nijedan modul za trening koji je glasio: ‘Ako su to žene trenirajte na jedan, a ako su muškarci, trenirajte na drugi način’. Razgovaramo o fudbalu. Očigledno da muškarci i žene imaju specifične karakteristike, ali jedina stvarna razlika je fizička, atletska“.Istovremeno, fudbalska istorija čeka damu koja će ispisati prve redove na stranicama muškog fudbala u najboljim ligama Evrope.„Još se nije desilo da žena sedne na klupu neke od ekipa u pet najjačih liga u Evropi, ali ih ima na drugim pozicijama. Italijanka Patricija Paniko, bivša reprezentativka, sada je na poziciji selektora mlađih kadeta muške reprezentacije Italije, sadašnja selektorka ženske reprezentacije Francuske Korin Diakr bila je glavni trener muške ekipe u Ligi 2 Francuske, Imke Vibenhorst je prva žena trener u istoriji nemačkog profesionalnog fudbala, Belgijanka Ana Noe, UEFA instruktorka, radi u 'Elit jut skul' (Elite Youth School) trening kampu mlađih kategorija FS Belgije gde je bila trener između ostalih i današnjem fudbaleru Napolija Drisu Mertensu... Kod nas bi angažman žene u muškom fudbalu bio novina, ali sam uverena da bi se ljudi brzo navikli“, istakla je Lidija.

BONUS VIDEO#ytvideo_0