Neobičan je osećaj krenuti na Svetsko prvenstvo u fudbalu, a da vas na njega "isprati" Novak Đoković.
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Na letu od Beograda do Dohe sedeo sam u društvu simpatičnog sredovečnjeg para, ni manje ni više nego iz Australije. Omiljene zemlje nas koji volimo sport. Gospodin u majici sa aplikacijom Penrith Panthers, ragbi kluba iz zapadnog Sidneja, iz mešovite je porodice, otac mu je Italijan, majka Australijanka, i voli sport.
Pošto sam napravio jedan fenomenalan potez pre polaska, a to je da sam tablete za mučninu, s obzirom na to da imam blagi strah od letenja ili, što je rekao Moma Kapor, zapravo od padanja, od silnog uzbuđenja uredno spakovao u kofer i poslao u prtljažnik aviona, onda mi nije preostalo ništa drugo već da nelagodu prekratim pričom o sportu.
„A vi idete na Svetsko prvenstvo“, zainteresovan je moj „cimer“, i to u trenutku dok se avion odvaja od piste beogradskog aerodroma.
Mislim se „druže, trenutno se borim za život, a ti bi da pričamo o fudbalu. Ne znam, čoveče, u ovom trenutku ni gde sam pošao, ni zašto sam pošao“.
„Izvinite, uši su mi zapušene, ništa vas ne čujem, samo da počnemo da uzletimo pa ću vam odgovoriti“, pokušavam da ga ne iskuliram i budem pristojan.
I, malo po malo, eto nas na visini od, ako se dobro sećam, nekih 30-ak hiljada stopa, zakrilca su uvučena, motori rade mirno, nema turbulencija, uspešno sam s kapetanom podigao avion na visinu krstarenja, tako da sam konačno mogao da se opustim i dalji posao prepustim autopilotu.
„Šta ste me ono pitali, gde sam pošao? Da, u Katar, na Mundijal“.
Počinje da mi objašnjava kako je mogao da ima dva tima na ovom Svetskom kupu, ali da su ga Italijani ponovo razočarali.
„Hej, dvaput za redom nisu otišli na Svetsko prvenstvo, kako je to moguće. Dva puta“, ponavlja konstataciju kao da ni sam ne veruje u to što izgovara.
„Da, dešava se, nekad i Severna Makedonija mora da bude bolja“, pokušavam da ga utešim.
„A, vi, za koji tim vi navijate?“, interesuje se Australijanac, koji je sa suprugom bio zbog posla u Bukureštu, a onda su turistički posetili Beograd i sada se vraćaju kući u Sidnej.
„Kako za koga, pa za Srbiju, brale, i odmah da ti kažem da vam još nismo zaboravili onaj poraz iz Južne Afrike 2010. godine“.
Iiiii, to je bio kraj priče o fudbalu, a početak duuugog razgovora o Novaku Đokoviću.
Teško mi je da vam sve prepričam i zašto je Đoković trebalo ili nije trebalo da bude deportovan iz Melburna prošle godine. Suština jeste da su oni, zapravo bar ovaj par Australijanaca, duboko uvereni da je njihova vlada u tom trenutku donela ispravnu i jedinu moguću odluku – da Novaka pošalje kući.
„Mere su bile izuzetno rigorozne, bili smo zatvoreni u kućama, bilo nam je ograničeno kretanje, svi su bili pod stresom i onda neko dođe da igra tenis… Znate, mere su bile takve, zakon je bio takav, ni meni se to nije sviđalo, ali zamislite kakav bi haos mogao da nastane da su tada popustili“, argumenti su para iz Sidneja.
Objašnjenje da je pozvan, da je dobio medicinsko izuzeće, da nisu važila ista pravila i za ostale igrače, ništa nije vredelo. Jednostavno nisu bili u stanju da čuju ništa od činjenica.
Dobra stvar je što su, bar mi se tako čini, bili iskreni kada su rekli da će Novak sledeće godine imati priliku da nadoknadi propuštenu priliku iz 2022. Dobro, bar smo se u nečemu složili.
I tako minut po minut, eto nas u Dohi, a ovde danas počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Otvaranje će biti „spektakularno“, nikad viđeno do sada, a sastaju se domaćin Katar i Ekvador. Ne zna se koji tim je bio više kompromitovan u predmundijalskom periodu. Domaćini zbog korupcije, neopoštovanja ljudski prava i ko zna čega sve, a Ekvador zbog švercovanja igrača. Možda im sve to bude motiv da iz inata odigraju dobar fudbal, pa da nam otvaranja ne ostane samo sećanje na vatromet.
BONUS VIDEO Žikica Babović i Uroš Jovičić: Čuda su moguća sa Piksijem u Kataru