0
Eliminacija Juventusa i verovatno poslednja prilika velikog Đanluiđija Bufona da osvoji Ligu šampiona bila je jedna od glavnih tema prošle nedelje. Iza još jednog neuspeha "stare dame" kao da se provukla još jedna, čini se i veća priča.
Smena na tronu svetskog fudbala.
Neverovatno razdoblje u kojem su Leo Mesi i Kristijano Ronaldo dominirali igrom i osvajali skoro sve što se moglo osvojiti, terajući jedan drugog da pomeraju granice fudbala, neminovno polako prolazi.
Iako se i dalje nesumnjivo radi o dvojici vrhunskih fudbalera sposobnih da jednim potezom, golom, driblingom, asistencijom, razbiju rivala, u centru priče ovoga puta stoje njihovi porazi.
PROČITAJTE JOŠ
Dve skoro pa preslikane scene.
Kristijano Ronaldo sa rukama na kolenima i isplaženog jezika nemoćno gleda prema semaforu nakon što je, njegovom lošom reakcijom u živom zidu, Juventus praktično eliminisan i činjenica da gotovo nije predstavljao opasnost po gol Porta u dva odigrana meča.
Leo Mesi koji nakon gola kojim na trenutak vraća Barselonu u život promašuje penal i priliku da ekipu eventualno povede ka spektakularnom preokretu i nemoćan pogled negde ka tribinama.
I dok se njih dvojica polako gase i bliže kraju neverovatnih karijera, druga dvojica polako najavljuju novo doba.
Kilijan Mbape i Erlin Braut Holan preuzima primat i status fudbalskih mega zvezda.
Mbape je sa četiri gola u dve utakmice gotov sam razbio Barselonu. Isti broj postigao je Holan u pobedi protiv Sevilje.
I dok Mbape već ima i titule prvaka Francuske i titulu prvaka sveta, iza Holana za sada stoje „samo“ monstruozne brojke.
Treba reći i da je Holan dve godine mlađi i da Borusija nije ni blizu kvaliteta PSŽ-a, da ne pričamo o razlici između Francuske i Norveške.
Priča o Mbapeu počinje simbolično, rođenjem u godini najvećeg uspeha francuskog fudbala. „Trikolori“ su 1998. godine postali prvaci sveta, a iste godine rodio se Mbape. Odrastao u predgrađu Pariza „Bondiju“ mestu čestih i krvavih sukoba, bandi i policije, od najranijeg detinjstva izlaz je tražio kroz fudbal, zahvaljujući svom ocu, fudbalskom treneru.
On ga je odveo u Klerfonten, nacionalnu fudbalsku akademiju za najtalentovaniju fudbalsku decu, odakle je krenuo razvoj i prvi pravi fudbalski koraci. Put ga je odveo do Monaka gde je sa 16 godina i 347 dana oborio rekord za najmlađeg debitanta u istoriji kluba koji je držao Tijeri Anri sa kojim ga često porede.
Samo dve godine kasnije Mbape je igrao sezonu koja ga je lansirala u orbitu. Prvi het-trik u Kupu, a zatim i u prvenstvu Francuske najavili su neverovatnu godinu. Usledile su i odlične partije u Ligi šampiona kada je svoj talenat prikazao celom svetu.
Golovi protiv Sitija, Borusije Dortmund i Juventusa u eliminacionim fazama najjačeg klupskog takmičenja lansirali su ga u orbitu, a ceo svet je video početak nove fudbalske dominacije.
Usledio je kontroverzni transfer u PSŽ i dolazak na najveću pozornicu.
Već u prvoj sezoni osvojio je triplu krunu na domaćoj sceni, a sve je krunisao osvajanjem titule svetskog prvaka u Rusiji. Sa četiri postignuta gola od kojih je jedan došao u finalu protiv Hrvatske, Mbape je proglašen za najboljeg mladog fubalera na prvenstvu, a postao je tek drugi tinejdžer posle Pelea koji je osvojio Svetski kup, s obzirom na to da tada još uvek nije bio punoletan.
U Francuskoj je nastavio da dominira i osvajao je titule i narednih godina, a sada je na red došao onaj trofej koji PSŽ toliko dugo juri i zbog kojih su arapski vlasnici potrošili milijarde.
Liga šampiona je posle gaženja Barselone postala sledeća meta, a lako bi moglo da se dogodi da je Mbape u slučaju neuspeha ove sezone, dogodine napadne u dresu drugog kluba. Liga 1 je postala nedovoljan izazov, a zov najjačih klubova i jačih takmičenja čini se da je sve jači.
Holanov put sa druge strane nije popločan trofejima, već terorizovanjem protivničkih golmana, na način na koji do sada nije viđen.
Ono što njegov put čini sličnim sa Mbapeom, jeste otac koji je sve nadgledao.
„Ovo je samo plod Erlingovog rada, ovo je rezultat svega onoga što smo pažljivo pripremali i što su drugi ismevali“, izjavio je Holanov tata nakon utakmice s Liverpulom na Enfildu u kojoj je posle samo tri minuta od ulaska u igru postigao gol u dresu Salcburga.
Razlog za ismevanje bila je debitantska sezona u Brineu, kada Holan na 16 utakmica u drugoj norveškoj ligi nije postigao gol. Neposredno pre toga nije uspeo da prođe probu u Hofenhajmu i to je mladog Erlinga teško pogodilio. Međutim, trudio se da nastavi dalje. U Moldeu je u prvoj sezoni postigao četiri gola u 20 nastupa, a onda je sa 17 godina „eksplodirao“. Za tim koju je vodio Ole Gunar Solskjer upisao je 12 golova, pa prešao u Red Bul Salzburg gde je u 22 utakmice imao 28 golova i dodao sedam asistencija.
Kao 19-godišnjak Holan se zezao se s konkurencijom u Austriji. Bio je predobar, davao je golove s neverovatnom lakoćom, a ni konkurencija u Ligi šampiona mu nije bila mnogo veći problem, bez obzira na to što je igrao protiv Liverpula i Napolija. Došao je na veliku scenu i pokazao je šta može.
Usledio je transfer u Borusiju Dortmund, poligon za razvoj fudbalskih talenata.
Fizičke predispozicije koje ima su neverovatne, izgleda kao da je sastavljen u nekakvoj laboratoriji. Neko ko je toliko visok ne bi trebao biti toliko pokretan kao što on jeste, a neko ko je toliko brz ne bi trebao biti toliko snažan. Holan je sve to.
Odlično se kreće i razume prostor, a ima odličnu motoriku koja mu omogućava da bude sposoban kontrolisati loptu u uskom prostoru i efikasno driblati u kontri. Kombinacija svih faktora daje dominantnog igrača, a Holan je, iako često deluje robotski i neprirodno, bez one urođene elegancije pokreta kad vrhunski igrač prima loptu, sasvim dominantan.
Za 35 utakmica u prvenstvu u dresu Dortmunda, postigao je 32 gola, u Ligi šampiona impresivnih 14 golova na 12 mečeva, a dodao je još dva gola u četiri kup utakmice. Brojke od kojih zastaje dah.
A tek je krenuo.
Sevilja je bila poslednji primer šta sve može da uradi Norvežanin i kakva nezadrživa sila kreće u pohod na najviše fudbalske vrhove.
Jasno je kako ni Mbape ni Holan neće još dugo igrati u svojim trenutnim klubovima, jer će ih glad za trofejima i najvećim pozornicama sigurno odvesti dalje, ali pod pomisli da bi putevi mogli da im se ukrste u istom klubu podilaze žmarci jer sama ideja da dva ovakva fudbalera zaigraju u istom klubu deluje kao nešto što fudbal do sad nije video.
Možda bi ipak bilo bolje da na kraju dobijemo novo veliko rivalstvo, dostojno junaka sa početka priče.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
