Nije prošao ni dan od završetka takmičenja za fudbalsku reprezentaciju Srbije, a talas reakcija i poziva na promene se zakotrljao u zainteresovanom javnom prostoru.
Iznenađujuće, buru je pokrenuo Nemanja Vidić, nekadašnji reprezentativac i čovek koji je bio jedan od najboljih srpskih fudbalera u prethodnih nekoliko decenija, ali se od nacionalnog tima oprostio sa svega 30 godina.
„Osnovna razlog za takvu odluku je što se već duže vreme, a naročito u svetlu poslednjih događaja, u medijima, a samim tim i u javnosti, kritikuje moj odnos prema nacionalnom timu, iako sam za reprezentaciju igrao i povređen, nekada i mimo volje ljudi iz kluba. Ovime želim da zaštitim reprezentaciju i sebe od kuloarskih priča i da ne opteretim naredne generacije igrača“, navedeno je u Vidićevom saopštenju pre devet godina.
Kako tokom karijere, tako i posle, beskompromisni defanzivac, te bivši kapiten Mančester junajteda, nije bio čest u obraćanju javnosti i medijima, što je bilo razumljivo jer ni javnost ni mediji nisu imali blagonaklon stav o njemu.
Kulminacija se dogodila u oktobru 2011. godine, kada je Srbija izgubila sve šanse da se plasira na Evropsko prvenstvo.
Srpski tim je poražen u Sloveniji minimalnim rezultatom, a to je mogao da spreči upravo Vidić, kome je pripala odgovornost da šutira jedanaesterac.
Promašio je. I odlučio da ode. Sa samo 30 godina, u punoj snazi, sa epitetom jednog od najboljih defanzivaca na svetu i čovekom koji „u džep“ može da stavi svakog napadača.
Devet godina kasnije… Opet penali. Opet Srbija ostaje bez šanse da se pojavi na Evropskom prvenstvu. I opet saopštenje Vidića…
„Imam potrebu da kažem ono što mi je na srcu i podelim svoje razmišljanje sa javnošću. Ovaj sistem je destruktivan i kratkoročan. Troši fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac. Sistem koji smenjuje trenera koji se plasira na Svetsko prvenstvo?! Ovakav sistem traje već dugi niz godina. Kažu, uvek su igrači i treneri krivi, što je i logično, ali ne što nisu dobri fudbaleri, već loši ljudi, neće da igraju za reprezentaciju. Nijedan trener/selektor nije valjao u poslednjih 20 godina, čak ni kada se plasira na Svetsko prvenstvo! Ali njihov sistem je i dalje dobar! Pa iz kog sistema je izašao taj kadar? Sram vas bilo!“, naveo je Vidić u iznenađujućem obraćanju javnosti.
Odgovorio mu je potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije i nekadašnji saigrač Marko Pantelić, ali se javio i Nemanja Matić, takođe bivši reprezentativac, takođe fudbaler Mančester junajteda i takođe čovek koji ne komunicira previše sa domaćom javnošću.
Navodno, zatražio je neko vreme da razmotri sve okolnosti i da kaže šta misli o svemu, iako je ranije govorio da je odlučio da ode iz reprezentacije kako bi ustupio mesto mlađima.
Kao što se i pretpostavljalo, iza brega se valjalo nešto šire, a on je rekao tada to što je rekao verovatno iz razloga sličnom Vidićevom iz 2011. godine – da ne bi opteretio igrače koji su ostali u timu iza njega.
Nažalost, bili su opterećeni. Nikakvim očekivanjima, pa ogromnim očekivanjima, odlaskom u Norvešku sa belom zastavom, vraćanjem u Srbiju sa epitetom heroja, te „stezanjem podgaća“ u „utakmici veka“ protiv Škotske…
Najavu da će se govoriti o razlozima za to, da će se „krivci gađati u glavu“ dao je nedavno selektor Ljubiša Tumbaković, čovek koji je možda i nepravedno na meti kritika pošto je uspeo da olupinu ostalu iza Mladena Krstajića dovede na penal od Evropskog prvenstva.
I za kraj, ako je istorija cikličan proces, a sama nas uči da jeste, te ako se postave premise za jednostavno logičko zaključivanje: kada se dogodi promašeni penal, kada se ne ode na Evropsko prvenstvo, kada se Vidić oglasi saopštenjem – neko mora da ode.
Kuloari govore o jednom imenu koje se nalazi na vrhu organizacije, kao i da mu je već spremna sledeća funkcija, ali nas istorija takođe uči, doduše ova bliža, da i kod toga treba biti oprezan jer opet sve zavisi od „jednog čoveka“ i njegovog raspoloženja. Sve, pa čak i fudbal.
Možda bolje reći – naročito fudbal.
Pratite nas i na društvenim mrežama: