Mnogi su prethodne nedelje mogli sa gorčinom da dočekaju saopštenje Marka Pantelića kao odgovor Fudbalskog saveza Srbije Nemanji Vidiću.
Nekadašnji legendarni reprezentativac i kultna ličnost Mančester junajteda, Nemanja Vidić, oglasio se otvorenim pismom posle novog fijaska „Orlova“ u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
PROČITAJTE JOŠ
Na kraju, poturen je Marko Pantelić kao zamenik predsednika FSS-a, objavio je odgovor nafilovan prilično niskim udarcima.
Vidića su „pecnuli“ podsećanjem na penale protiv Slovenije ili Nemačke, čime je jasno pokazano da i prijateljstvo „pada“ kada su u pitanju fotelje.
Podsećanja radi, Vidić i Pantelić bili su saigrači i u Crvenoj zvezdi i u reprezentaciji, zajedno su osvajali pehare, radovali se ili tugovali zbog klupskih ili reprezentativnih uspeha.
Štaviše, čak se proletos spekulisalo da bi Vidić i Pantelić mogli da preuzmu Crvenu zvezdu kao funkcioneri, ali do toga nije došlo i teško da će doći posle ovakvih reči.
Ipak, to nije usamljen primer raskola između nekadašnjih prijatelja i saigrača iz naše reprezentacije.
Tuča Šapića i Šefika
Gorka je bila jedna vaterpolo epizoda, jer se nije sve završilo na verbalnom, već i na fizičkom obračunu 2008. godine. Čuveni golman Denis Šefik udario je najboljeg strelca reprezentacije, Aleksandra Šapića, a on je pao niz stepenice i polomio nogu.
Posle poraza od Amerikanaca na Olimpijskim igrama u Pekingu, atmosfera je „proključala“, mnogi u taboru selekcije su probali da zataškaju skandal, ali nisu uspeli.
Iako smo na klanove navikli u fudbalskoj reprezentaciji, bilo je toga i u trofejnom vaterpolu, nekada su uspesi to uspeli da prikriju i bace u drugi plan.
Nije tako bilo u Pekingu, ekipa je osvojila bronzu, a nakon svega, igrači su održali zajedničku konferenciju za medije.
Na predlog da se rukuju Šapić je tada rekao: To je malo patetično. Znamo se 20 godina, dugo smo zajedno i među nama nema ničega spornog.
Ikodinović napao Šapića
Aleksandar Šapić već dugo pliva u političkim vodama, a nedavno je izazvao revolt Danila Ikodinovića, kada je govorio o izmeštanju Savskog mosta i pravljenju novog na njegovom mestu.
Šapić je u jednoj TV emisiji iznosio argumente kako most više ne treba da stoji na tom mestu, istakavši da je reč o „ruglu“, dodao je i da su ga gradili Nemci da bi prebacili naoružanje.
„Ja sam za sklanjanje ovog rugla od mosta na kojem ne postoji čovek koji nije izbušio makar pet puta gume, most koji ne može da primi broj automobila na nivou 1950. godine, most za koji ne znate kada prelazite preko njega da li će da se sruši ili stvara veću buku”, naveo je Šapić.
On se nije složio sa navodima da je Savski most simbol Beograda i naveo je da kada je napravljen nije imao nikavu vrednost, ni kulturnu ni istorijsku.
“Bio je čelični most koji su napravili Nemci da bi prebacili teško naoružanje. Tačno je da je stari učitelj skinuo mine, ne zato što mu je bilo dosadno i zato što je most bio lep, već zato nije mogao da pređe na drugu stranu reke. Spletom nesrećnih okolnosti taj most je preživeo 80 godina i kamo sreće da smo ga ranije sklonili”, izjavio je Šapić.
Držao se tada Šapić stava vlasti, što je izazvalo revolt Ikodinovića.
„Vratiš pasoš strane države koji imaš, pa k… o simbolima Beograda koji su izgradili stranci. I ti si neki polustranac i onda nije moralno nipodaštavati strance na bilo koji način. Osim ako nisi prvi među nejednakim, onda možeš kako hoćeš. Ne i dokle hoćeš, ali o tome kasnije“, napisao je Ikodinović tada na Tviteru.
Zahladneli odnosi Kolarova i Ivanovića zbog trake
Već dugo kapitenska traka u Srbiji prolazi kroz kontroverzna dodeljivanja, a posebno se pamti gorka epizoda pred poslednji Mundijal u Rusiji.
Na neprimeren i neadekvatan način skinuta je traka s ruke rekorderu Branislavu Banetu Ivanoviću, a cela frka je počela u martu 2018. godine, kada je kao novi selektor Mladen Krstajić, umesto, takođe sramno i nedopustivo smenjenog Slavoljuba Muslina, koji je odveo “orlove” na Svetsko prvenstvo, rešio da ražaluje Ivanovića i da traku dodeli njegovom zameniku Aleksandru Kolarovu.
Sve je nevešto plasirano fudbalskoj javnosti u Srbiji pod izgovorom da je Kolarov lider, a da će mu zamenik biti Nemanja Matić. Nije Bane Ivanović zaslužio takav tretman sa svojih 105 utakmica za Srbiju.
“Hvala selektoru na poverenju da budem kapiten. Nema ulasku u polemiku, selektor je bio jasan i ja kažem da nema problema u ekipi. S Banetom sam igrao dugo. Nisam još pričao s njim, ali pričaću… Verujem da ću moći da se nosim sa ovom odgovornošću”, rekao je svojevremeno Kolarov, a Bane je sa velikom gorčinom sve istrpeo, nije se ni oglašavao javno.
Danilović i Saša Đorđević kao svetli primer
Košarka ipak donosi potvrdu da je ovde kult reprezentacije iznad svega, čak i iznad svađa i ega.
Tako je bilo u slučaju Saše Danilovića i Aleksandra Đorđevića, koji nisu uopšte razgovarali, ali na terenu su maksimalno sarađivali i donosili Jugoslaviji titule.
Do nesuglasice dvojice prijatelja došlo je u vreme oko Evropskog prvenstva u Atini 1998. godine, navijači i javnost su saznali tek na kraju sezone, kada su se zvanično pomirili.
„Imali smo zajedničku karijeru u Partizanu i veliki smo prijatelji. U godini kad smo osvojili Kup šampiona nismo pričali šest meseci. Trener i saigrači to nisi znali, niti su to osetili u bilo kom trenutku sezone. Najviše smo sarađivali na treninzima i u svlačionici, ali čim se završi trening, svako na svoju stranu jer su sujeta i ego prštali oko nas“, rekao je Aleksandar Đorđević svojevremeno.
Krstić i Teodosić prešli put od svađe do kumstva
Drugi svetli primer donose Miloš Teodosić i Nenad Krstić.
Tokom priprema za Evropsko prvenstvo 2009. godine, Teodosić i Krstić su se posvađali, pa je jaz potrajao godinu dana.
Srbija je osvojila srebro na Eurobasketu 2009. i niko nije mogao ni da nasluti da se plej i centar nisu podnosili, iako su sarađivali na savršen način.
Tek godinu dana kasnije su se na Svetskom prvenstvu u Istanbulu pomirili, a kasnije postali i kumovi.
„Izgledalo je malo bezveze. Bili smo dve nedelje na pripremama na planini, ljuti, nervozni i na jednom treningu smo se Krle i ja nešto zakačili i od tad smo prestali da pričamo“, rekao je Teodosić u jednoj TV emisiji.
Onda je došlo i do priče o pomirenju.
„Ma jedna sitnica na treningu… Nemoj to, nemoj to, ma ajde da ti ja ovo… I eto tako… Nismo pričali celo to prvenstvo, gde smo igrali najbolje. Imali smo sjajnu saradnju, na tom prvenstvu smo najbolje igrali zajedno kao tandem. Naredne godine u Turskoj Duda nas je stavio u istu sobu. Sigurno je čuo da ne pričamo i namerno je to uradio. Treba da provedemo tri nedelje u sobi a ne pričamo… Prvih pet minuta, sedimo na krevetu i ćutimo. Posle pet minuta ja otvaram mini bar i pitam ga ‘hoćeš vodu’, a on kaže ‘neću’. Nešto kasnije Novica me nazove da idemo u grad, ja se okrenem ka njemu i pitam ‘hoćeš u grad’ i on kaže ‘da’. Tad smo se pomirili i kasnije postali kumovi“, rekao je Teodosić.
Bez sumnje, svetli primer iz kog bi mnogi mogli da nauče…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare