Pitanje je i za državu i za huligane. Ova priča sa muralima, grafitima, razbijenim glavama, polomljenim kostima, i streljanjima zbog nepripadanja istoj navijačkog grupi postala je preozbiljna. I kraj joj se ne nazire, svakog dana čitamo nova, sve jezivija, poglavlja.
PROČITAJTE JOŠ
Znam dva oca, dva pristojna čoveka, koja su 8. juna 2017. godine pretrnula od straha.
I pokušajte da razumete suštinu pre nego što, možda, kažete: „Gde su bili te večeri…“
A, te večeri objavljena je vest da je u Bloku 45 u Novom Beogradu došlo do masovne tuče navijača Partizana i Crvene zvezde zbog nekakvih grafita, te da ima ranjenih. Prvi razlog da se oduzmu od straha bio je taj što su znali da njihovi dečaci vole „navijačku priču“, ništa ozbiljno, ali je vole, a drugi je bio taj što te večeri, kada je objavljena vest, nisu bili u svom domu.
Njih dvojica su imali sreće, ali ne i roditelji Demira Jukića (18).
Taj momak, član Partizanove navijačke grupe „Vandali“, izgubio je život zbog grafita. Neko je pucao u njega, dva meseca se borio za život i, nažalost, nije uspeo.
„Sve što znamo je da je došlo do koškanja zbog navijačkih grafita. Voleo bih kada bi se vlasti više pozabavile ovim pitanjem, da mladi ne ginu ovako. Država ništa ne preduzima. Demi nije bio vatreni navijač, to su bila klinačka posla“, rekao je novinarima otac Demira Jukića u avgustu 2017. godine kada mu je sin preminuo.
I ko se pozabavio ovim pitanjem? Niko!
Naredne tri godine čitali smo o novim, brutalnim sukobima oko navijačkih grafita, koji su najgluplji, najbizarniji razlog da se izgubi život. Najnovija vest stigla nam je iz Niša. Opet su „pucale glave“, „letele štangle“, „korišćene su flaše, držači za sekire, razne palice…“. I opet ima teško povređenih, eno „krpe“ ih po Urgentnom centru.
Da li znamo za sve ove godine koja je strategija države da se izbori sa huliganima i sa „otvaranjem lobanja“ na ulici i stadionima?!
Do sada sam pročitao dve „ozbiljne“ izjave na ovu temu. Prva je najvišeg predstavnika države u zemlji i prema inostranstvu, koji nam je još 2016. godine jasno rekao da „država nema snage da se izbori sa huliganima“.
„Ako me pitate zašto nemamo dovoljno snage za to, pa nemamo dovoljno snage zato što je potreban društveni konsenzus za neke stvari. Razumeo sam vaše pitanje. Veoma mi je teško da na njega odgovorim, a u skladu s onim što budem izgovorio u ekspozeu razumećete moju poruku i imaćete pravo da me kritikujete“, odgovorio je tada Aleksandar Vučić na pitanje Insajder.net kada će država krenuti u borbu protiv huligana.
Drugu izjavu, koja mnogo „jasnije“ definiše „strategiju“ države, dao je/napisao, doduše kao ličnu a ne službenu objavu, narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović, kada je zbog žvrljanja grafita život izgubio i njegov rođak.
„Smrtno je stradao moj rođak Aleksandar Saša Pantić. Bio je navijač Partizana. Neka mu je laka zemlja. Celu svoju mladost sam proveo na ‘severu’. Neko sam ko je uvek cenio navijački pokret. Međutim, ovakve besmislene sukobe, ovo bezumlje, ovo se mora iskoreniti. To moraju sami navijači da urade. Koliko još mora glava da padne da bi se neko dokazao na tribini? Koliko porodica mora u crno da se zavije? Zbog čega?“, napisao je Đukanović.
„To moraju sami navijači da urade…“. Dakle, oni koji razbijaju glave jedni drugima, koji se bodu noževima i pucaju jedni na druge da kažu: „A, jeeeeee, preterali smo, ‘ajde nećemo više…“?! Hm, kako da ne.
Vesti o razbijenim glavama i pogibijama zbog žvrljanja grafita čitaćemo sve dok…
1. … „Država nema snage da se izbori sa huliganima“
2. … država „demonstrira snagu“ samo protiv bahatih vozača, „nepropisno parkiranih na zelenim površinama i pešačkim prelazima“, ali samo „ako nisu u vozilu“
3. … pišete pesme protiv vlasti a niste poštovali mere karantina, već ste posetili dečka
4. … predstavnik države u zemlji i prema inostranstvu preko navijača zakazuje sastanke sa čelnicima bilo kojeg kluba
5. … navijači dobijaju državne poslove
6. … usred bela dana navijači mogu da uđu na „zaključan“ stadion i razviju nacističke simbole
7. … ne plaše se sankcija za učinjeno delo
8. … dopišite u komentarima…
Problem sa grafitima „prelio“ se i na BiH.
Aleksandar – Saša Pantić, pretučen je u Banji Dvorovi, kod Bijeljine, zbog grafita. U zakazanoj tuči još dvojica navijača teško su povređena. Pantić je preminuo u ambulantnim kolima na putu u beogradski Urgentni centar.
Optuženi su kasnije oslobođeni optužbe. Izgleda, da se i po pravosuđu u BiH, sam lupao u glavu štanglom.
„Danas je pravda u ovoj državi sahranjena po ko zna koji put! Pošto su ubice mog brata danas oslobođene optužbi za ubistvo, meni ostaje da zaključim ili da se moj brat sam ubio udarcima šipkom u glavu ili da nije ni ubijen. Dragi sugrađani, pazite se, ubice su od danas na slobodi! Pazite se jer u ovoj državi osim vas samih nema ko da pazi na vašu sigurnost“, rekla je tada Aleksandra Pantić, sestra ubijenog Aleksandra, za „Telegraf“.
A, u danu kada su oslobođeni, bio je novi haos, ovog puta u Višegradu. I to u prisustvu policije(?!). Srećom, niko nije stradao.
I da, nije problem samo u grafitima.
Da se prisetimo i ostalih nastradalih navijača, od kojih su neki zaista bili navijači. Kao, na primer, Aca Radović.
U „navijačkim“ obračunima život su izgubili i: Bojan Majić, Milan Pribaković, Petar Sedlak, Bris Taton, Ivan Perović, Dušan Grijak, Aleksandar Joksić, Aleksandar Jaćimović, Dejan Dimitrijević, Ljubomir Marković…
Neki, zaista, jesu bili navijači, ostale dopišite u komentarima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare