Niko nije očekivao, ali možda je i trebalo ovako nešto našoj zemlji kako bi se neke stvari promenile.
Pratili fudbal ili ne, sigurno ste ove nedelje čuli za bolan poraz mlade fudbalske reprezentacije Srbije od vršnjaka iz Engleske. „Orlići“ su na stadionu premijerligaša Notingem Foresta primili čak devet golova, dok su postigli jedan.
Kada je Vladimir Lučić pogodio za vođstvo Srbije, svi smo se ponadali da je to to. Ipak, veliki broj grešaka, poklonjeni golovi, spore reakcije, dovele su do toga da je ovaj meč postao jedna od najvećih, ako ne i najveća sramota srpskog fudbala.
Utisak je da je rezultat mogao da bude gori. Dodatno je poražavajuća činjenica da su naši igrači izgledali kao petlići u odnosu na vršnjake iz Engleske koji su izgledali kao bića iz svemira na terenu.
Iako jeste istina da više od pola Engleza igra u Premijer ligi ili drugom po rangu takmičenju Čempionšipu, ovaj poraz će sigurno boleti.
Kada se na to doda da smo na terenu gledali neke velike prospekte srpskog fudbala kako smo ih do sada percipirali, ovaj duel je prikazao svu tužnu istinu rada u mlađim kategorijama.
Mihajlo Ilić, Stefan Mitrović, Mitar, Ergelaš, Vladimir Lučić… Teško je sada proceniti koliko je individualna odgovornost svakog od njih, a koliko je problem sistemski, ali situacija svakako nije dobra.
Boli i to što smo u prošlosti u mlađim kategorijama znali da dominiramo Evropom i svetom i da lansirramo igrače koji su postajali nosioci i A tima.
Kako je ova utakmica i potvrdila slutnje svih navijača, jasno je da će put do povratka i takvog stanja u srpskom fudbalu biti dug.
Ne može ni A tim igrati dobro ukoliko mlađe generacije ne funkcionišu na pravi način, te je zbog toga potrebna hitna reakcija Fudbalskog saveza Srbije.
Staro pravilo u Jugoslaviji glasilo je da domaći fudbaleri ne mogu da napuste klubove pre navršene 28. godine i ne čudi zbog čega je upravo tada naša zemlja izbacivala veliki broj talenata.
Ne aludiram da to pravilo u toj meri mora da se vrati u domaći fudbal, ali sigurno nije pomoglo mladim talentima kada se u 17. godini prodaju u inostranstvo.
Pregršt takvih primera videli smo prethodnih godina, a među fudbalerima koji su doživeli tu sudbinu bio je upravo jedan momak koji je igrao protiv Engleske – Marku Lazetiću.
Veoma je rano napadač napustio kao perspektivan talenat Crvenu zvezdu i otišao je u Milan, gde očekivano nije dobio pravu šansu. Godinu, dve dana ekstra razvijanja u domaćem fudbalu sigurno ne bi škodilo mladom Srbinu. Trenirao bi u lošijim uslovima, ali provedeni minuti na terenu bi mu značili.
To je ono što je potrebno talentovanim momcima, dati im prostora i šanse da pokažu svoje umeže na terenu. Tako je Džud Belingem zaigrao u prvoj postavi Birmingema sa 16 godina, brzo se afirmisao i lansirao u fudbalsku elitu.
Nije sve u trenutnim uspesima, potrebno je razmišljati i o budućnosti. Ne trebaju nam novi stadioni, ako neće imati ko da igra na njima. Glumiti San Marino nije u našim genima, te je sigurno da će ovi momci brzo zaboraviti na ovaj poraz i vratiti se na pobedničke staze.
Ipak, nakon sramote je ostala tišina, kao da svi čekaju da ovo prođe i nastave po starom u Srbiji, zemlji fudbalskih apsurda.
BONUS VIDEO Iranac u gužvi ošamario Mitrovića, upleo se i Neymar