Ilić za Nova.rs: Idol mi je Serhio Ramos, žao mi je što nisam u mlađim kategorijama postao napadač

Mihajlo Ilić će 2023. godinu sigurno dugo pamtiti. Počeo je kao talentovani klinac koji je dobio priliku kod Gordana Petrića da tokom prošlih zimskih priprema oseti kako je trenirati sa prvim timom, a završio je kao nezamenljiv šraf u odbrani Partizana i reprezentativac Srbije.

Sumirajući utiske u razgovru za Nova.rs, ilić ističe da je verovao u sve, ali da nije mogao da sanja da će mu se sve tako brzo izdešavati.

"Nisam mogao da zamislim. Jesam verovao, ali da će to tako brzo da dođe, nisam očekivao. Prezadovoljan sam i mnogo mi je drago što se sve tako izdešavalo. Od tih priprema do danas je prošlo dosta vremena i ja sam se ustalio u prvih 11 i ceo život sam čekao na to. Biti tu gde sam ja sada je nešto o čemu svi sanjaju od malih nogu, pogotovo neko ko prođe omladinsku školu. Od pionira i kadeta svi smo sanjali da jednog dana budemo ovde i meni se to ostvarilo i pre svega sam zahvalan Igoru Duljaju i sebi jer sam zacrtao da ću to jednog dana ostvariti i da će doći mojih pet minuta koji će trajati malo duže".

Partizanova jesen je bila burna. Crno-beli su je otvorili fijaskom u Evropi,a zavrpili titulom jesenjeg šampiona.

"Bila je ovo uspešna sezona sa dosta uspona i padova što u Evropi što u domaćem prvenstvu. Poraz koji se desio protiv TSC-a (prvi poraz Partizana u domaćem prvenstvu) je normalan jer ne možemo stalno da pobeđujemo, ali mi je krivo što se nismo malo duže zadržali u Evropi jer su tamo kvalitetniji protivnici i to svi gledaju. Međutim da je bilo Evrope, možda ne bi bilo ovako dobro u prvenstvu jer sada imamo više vremena da se pripremimo za obaveze koje nas tu očekuju i samim tim sam zadovoljan što smo prvi i što igramo dobro i što smo prava ekipa".

I za samog Ilića se sve prebrzo izdešavalo. Igor Duljaj mu je dao šansu ovog leta, brzo je postao nezamenljiv igrač u odbrani čije neigranje predstavlja veliki hendikep za Partizan.

"Na početku sam imao tu neku pozitivnu tremu. Jeste pritisak je veliki i mi koji igamo ovde se sočavamo sa tim pritiskom i živimo sa tim da igramo za Partizan, za najveći klub i da samim tim što igramo ovde je veliki pritisak. Skoro da niko nije verovao i većina je sumnjala da može bilo šta dobro da se desi. Mi jesmo imali par nekih lošijih utakmica i primali smo dosta golova na početku. Ali mislim da je to bila neuigrnost i pola igrača nije prošlo pripreme. Sveta Marković i ja smo prvi put zaigrali zajedno, pre toga smo možda igrali jednu dve utakmice i trebalo je vremena dok sve to nije došlo na svoje, dok se sve to nije namestilo.Nas su i teške utakmice zadesile ne početku sezone i Evropa i par nekih jakih utakmica u prvenstvu i sve dok se to nije skockalo bilo je razlog što neko sa strane može da sumnja u nas. Ali, mi smo svi ovde verovali i tako smo se namestili da se od prvog dana svi držimo zajedno i da će to sve biti dobro. Osećao sam pritisak u prvom trenutku dok se nisam skroz ustalio u timu, dok nisam povezao tri, četiri utakmice dok nisam stekao samopouzdanje, posle je sve išlo lakše".

Veliku ulogu u njegovom sazrevanju imao je i Igor Duljaj koji mu he dao pravu šansu i za kojeg ističe da je za njega bio više od trenera.

"Izgradili smo takav odnos da mi on uvek daje neke očinske savete, kao da mi je otac, nevezano samo za fudbal već i za neke privatne , životne stvari. Znači nam mnogo što je on tako srčan i svi znamo kakav je fudbaler bio i znamo da ko god izađe na teren, znamo da ne može da izađe a da nije dao sve od sebe kao i na treningu. To od nas traži i to je u nas usadio i to nas možda i vodi kada se lome utakmice. Ovih par što je bilo nerešeno što smo rešili na kraju, to je sve deo nekog karaktera koji nam je preneo on i ljudi iz stručnog štaba kao što je Albert Nađ koji je tu, koji nam daje isto dosta saveta. Mislim da se sve to dobro spojilo i skockalo da budemo prvi i da u nekim presudnim trenucima prelamamo utakmice u našu korist, tako da sigurno nam znači što je Duljaj uz nas i pored tereena i tokom cele utakmice. Imamo podršku i kad pogrešimo, ima i kritika narvno i ja se nadam da će tako i ostati".

Partizanova škola u poslednje dve decenije je lanisrala veliki broj štopera svetsko kalibra poput Stefana Savića, Nikole Milenkovića, Strahinje Pavlovića. Ilić bi mogao da bude sledeća velika stvar crno-belih, a mladi štoper ističe da mu je značilo što je imao priliku da gleda i upozna svoje prethodnike.

"Ja kada sam došao u Partizan, Bleki Milenković je igrao u to vreme i njega sam gledao i pratio. On je tada dao gol u Kupu protiv Crvene zvezde i posle je došao Sveta Marković, pa Kalaba Pavlović i svu trojicu sam ispratio i sve njih znam odavde sa Teleoptika i kad smo mi bili klinci kad su oni bili u prvom timu. Znači mi da mene sada gledaju kao nekog njihovog naslednika što u Partizanu. Samim tim što su oni bili na mom mestu, ja mogu da se ugledam na njih i probam da dostignem ono što su oni dostigli. Uz Svetu generalno pratim dosta Edera Militaa, štopera Reala, on mi se sviđa i mislim da je jedan od najboljih štopera na svetu,a pre njega Serhio Ramos. Od ovih što su bili u Partizanu bi najviše mogao da se fizički uporedim sa Kalabom iako on igra levom nogom."

Biti centralni defanzivac znači da si stalno na udaru i da se tvoje greške mnogo više vide. Zbog toga pomalo žali što kao klinac nije zaigrao kao napadač.

"Ja kad sam krenuo da igram fudbal sam znao da je pozicija štopera u ekipi najteža uz poziciju golmana jer se naše greške najviše vide i da je najveća odgovornost na našim pozicijama. Špicevi mogu da promaše 50 zicera i da daju jedan gol i niko neće ništa reći, dok se naša svaka greška vidi i svaka nepažnja i moramo da budemo svih 90 minuta fokusirani. Generalno mi je zbog toga krivo što od mlađih kategorija nisam krenuo da igram u napadu, ali eto, možda mi je i to dodatni motiv jer štopera ne može da igra svako, jer je to velika odgovornost. Štoperi su i vođe i stubovi odbrane i od njih sve zavisi, jer ako štoperi nisu na nivou, mogu napadači da daju i 50 golova".

Kada su uzori u pitanju, sanja d ajednog dana zaigra na nivou legendarnog Serhija Ramosa, a ima i želje kada su u pitanju klubovi i lige u kojima bi voleo jednog dana da igra.

"Volim da iznosim loptu i možda jedna od najboljih mojih karakteristika je taj pas kroz linije, ali bi voleo d aigram u Gvardiolinom sistemu jer je to vrh vrhova i ne postoji ništa bolje od toga. Ja verujem da jednog dana mogu da dođed dotle, ali ima još mnogo toga da prođem. Sviđa mi se i sistem Bajern Minhena. Idol mi je bio Serhio Ramos i ugledao sam se na njega. On je imao sve što treba da ima i duel igru i skok i pre svega taj osećaj za gol.On je kao štoper dao dosta golova, stalno je bio u šansi i ubacivao se iz dugog plana, ali ni on nije bio takav na početku i to je se stcao iskustvom i poslednjih desetak godina je ostavio najveći utisak na mene. Generalno, pratim Lajpcig. Oni su dobra ekipa i dobar sistem i ta liga je teška za defanzivce, ali ako bi birao klub za koji navijam i gde bi voleo da igram to je Lajpcig. Ali, ako govorimo o ligi koja je najbolja za defanzivce i moj neki stil bi najviše došao u seriji A".

Vrhunac ove jeseni i sjajnih igara mladog Ilića bio je poziv u reprezentaciju Srbije.

"Taj poziv je došao zbog dobrih i konstantnih igara u klubu. Imao sam ja i oscilacija i loših odluka. Posle Partizana mi je bila najveća želja da budem na spisku gde se nalaze igrači sa zavidnim karijerama koji igraju po velikim evropskim klubovima i najveći strah mi je bilo kako ću ja sa njima tamo u svlačionici dok nisam došao tamo. To su sve strašni momci koji su me dobro prihvatili i stvarno je bio neverovatan osećaj biti na tom spisku i kada sam pročitao svoje ime, to je bio najveći iskorak u mojoj karijeri do sad. Iskreno verujem d aću biti na spisku za Evropsko prvenstvo i to mi je cilj. Ima još dosta vremena i svašta može da se desi.

Ilić veruje da Srbija može da napravi veliki rezultat na tom turniru.

"Prvenstveno mi je bitan prolaz i igra Srbije na tom prvenstvu, nezavisno od mene da li sam ja tamo. Grupa jeste teška, ali tamo nema lakih grupa i neće biti lake utakmice i svako svakog može da pobedi. Ja verujem da kao što mogu da odem na to prvenstvo da Srbija može da napravi odličan rezultat. Možda ne da osvoji ali da sigurno može da prođe grupu i napravi veliki iskorak i da bude bolja nego na Svetskom prvenstvu".

Posle naporne jeseni koja je premašila sva očekivanja, Ilić ističe da je jedva dočekao odmor.

"Jedva sam dočekao pauzu, jer dva, tri slobodna dana nisam imao od letos. Kada god je bilo slobodnih dana u klubu tokom reprezentativne pauze, ja sam bio sa nacionalnim timom i nisam imao ništa slobodno. Prvu pauzu neću raditi ništa, neću trenirati i ići ću negde sigurno, neka planina, možda i more i skroz ću da se isključim od svega. Biću sa drugarima, sa svojima jer nisam mnogo bio kući tako da sam iskreno jedva dočekao pauzu i sad ću polako da uživam jer nemamo mnogo vremena do početka priprema".

Za kraj, preporučio je i čitaocima Nova.rs dve serije za predstojeće praznike.

"Nisam veliki ljubitelj filmova i serija. Poslednje što sam pogledao je bila "Deca zla" i to mi se svidelo i gledao sam seriju "Blok 27" koju takođe preporučujem".

BONUS VIDEO  Najbolji golovi i potezi Džuda Belingema u Bundesligi