Gudelj dobio priznanje od FSS, pa priznao: "Nadam sam se..."

Gudelj je u nacionalnom timu više od jedne decenije. Debitovao je u martu 2014. godine protiv Republike Irske u Dablinu pod vođstvom Ljubinka Drulovića, dok je 75. meč zabeležio u martu ove godine protiv Španije u Viljarealu. U tom periodu igrao je na Svetskom prvenstvu u Kataru i Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.

Nagrada za deceniju u državnom timu

Prilikom dodela priznanja u Kući fudbala u Staroj Pazovi, 34-godišnji fudbaler se osvrnuo na dosadašnji učinak i naglasio da je ponosan na ostvareni jubilej:

„Pre svega, ogromna je čast igrati za reprezentaciju, nositi taj grb i svaki put dolaziti u svoju zemlju. Kada mogu da kažem da sam to uradio 75 puta, to je zaista nešto veliko. Veoma sam zahvalan svima i ako Bog da, voleo bih da tih utakmica bude još.“

„Naravno da sam se nadao. Tokom cele karijere trudio sam se da dam sve od sebe, i u klubovima i u nacionalnom timu. Uvek sam bio tu kada je bilo potrebno. Mnogo sam srećan što sam stigao do 75 utakmica, jer to zaista nije mala stvar.“

„Ono što se nije promenilo jeste moj odnos prema grbu i to što uvek dajem sve od sebe. Nije važno na kojoj poziciji me selektor ili trener vidi i gde smatra da sam potreban. Tu sam da dam maksimum.“

Gudelj se prisetio i svog prvog ulaska na teren u dresu seniorske selekcije:

„Ta dva-tri minuta su za mene u tom trenutku bila sve. Igrao sam za mlađe selekcije Srbije, ali san je uvek bio prvi nastup za A reprezentaciju. Jedva sam čekao tu utakmicu. Ušao sam umesto Rukavine… Drula je takođe bio debitant kao selektor, pružio mi je šansu i ukazao mi ogromnu čast. Posle toga je, srećom, došlo još mnogo utakmica.“

Kao jedan od najznačajnijih momenata u karijeri izdvojio je pobedu nad Portugalom u Lisabonu za direktan plasman na Svetsko prvenstvo:

„Ne mogu da izdvojim samo jednu utakmicu koja me je promenila kao čoveka, ali bilo je nekoliko posebnih. Sigurno je jedna od njih ona u Portugalu, kada smo izborili plasman na Svetsko prvenstvo. Bio je to veliki uspeh i ogromne emocije. Postoje utakmice koje zauvek ostanu sa vama.“

Uprkos godinama, vezista Sevilje napominje da ne razmišlja o završetku reprezentativne karijere:

„Hvala Bogu, fizički se osećam odlično. Pazim se i čuvam. Današnji fudbal pokazuje da karijere mogu da traju mnogo duže nego ranije. Dok god mogu da dam sve od sebe i dok selektor smatra da mogu da pomognem ekipi, uvek ću biti tu za reprezentaciju.“

Predstojeći rivali i porodični motiv

Srbiju u narednom periodu očekuju utakmice u UEFA Ligi nacija, a mečevi protiv Grčke i Holandije za Gudelja imaju poseban kontekst. Protiv Grka je postigao svoj jedini gol u reprezentaciji, dok je u Holandiji živeo 17 godina:

„Dobro se sećam tog gola, bilo je to sa tridesetak metara. Naravno da bi bilo lepo da se ponovi, ali najvažnije je da pobeđujemo utakmice koje su pred nama.“

„To je bilo davno i danas mi ne predstavlja neki dodatni motiv. Posebno je zato što sam 17 godina živeo u Holandiji i ona je na neki način moja druga kuća. Zato će ta utakmica imati poseban značaj.“

Budući da je njegov otac Nebojša Gudelj svojevremeno bio reprezentativac Jugoslavije, Nemanja je istakao da mu je drago što je nastavio porodičnu tradiciju:

„Mi fudbaleri igramo i da bismo nešto ostavili iza sebe. Često kod kuće pričamo o tome. Ovo je velika stvar za mene i za celu porodicu. Nedavno smo Anastasija i ja dobili sina i uvek pomislim kako će jednog dana, kada poraste, moći da kaže da njegov tata ima 75 utakmica za reprezentaciju, Zlatnu i sada Dijamantsku loptu.“

„Isto je bilo i sa mnom kada sam bio mali. Moj otac je igrao za reprezentaciju Jugoslavije i sećam se koliko sam bio ponosan i kako sam svima pričao o tome. Lepo je kada možeš nešto takvo da ostaviš iza sebe.“