0
Do početka Olimpijskih igara ostalo je još 80 dana, još uvek ima praznih mesta u avionima za Pariz, bar kada je reč o takmičarima, a posebnu pažnju ponovo će privući fudbaleri.
Iako na fudbalskom turniru već dugi niz godina unazad uglavnom ne nastupaju najveće svetske zvezde, to ne znači da uzbuđenja izostaju i da nema šta kvalitetno da se vidi. Naprotiv, mnogi mladi igrači to vide kao idealnu šansu da osvoje medalju i pokažu se u najboljem svetlu, baš zato što imaju više prostora.
Takođe, pravila su specifična, tako da najveće zvezde i da hoće, ne mogu da igraju ili je makar veliki broj njih sprečen. Evo o čemu se radi.
PROČITAJTE JOŠ:
Fudbal na Letnjim olimpijski igrama je postao olimpijski sport od Igara 1908. u Londonu (1896, 1900. i 1904. imao je status demonstracionog sporta). Od prvog turnira do danas fudbalsko takmičenje je pretrpelo nekoliko izmena zbog uvođenja profesionalizma, osnivanja Svetskog prvenstva ali i razvoja fudbala u svetu.
Na Olimpijskim igrama 1908. godine učestvovalo je šest reprezentacija, dok je na Igrama u Švedskoj 1912. godine učestvovalo 12 selekcija koje su činili amaterski igrači. Urugvaj i Argentina su bile prve reprezentacije iz Južne Amerike koje su se priključile Olimpijskim igrama, 1924. godine u Parizu. Fudbal se do sada pojavio 26 (odnosno 29) puta na Olimpijskim igrama, sa izuzecima 1896. i 1932. godine. Ženski fudbalski turnir na Olimpijskim igrama uveden je 1996. godine u Atlanti, a ubedljivo najuspešnija reprezentacija je SAD, sa četiri zlatne medalje. Najuspešnije muške selekcije pomenućemo nešto kasnije.
Do velike promene pravila došlo je na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. godine. Međunarodni olimpijski komitet dopustio je tada profesionalnim fudbalerima da nastupaju za svoje reprezentacije. Ta odluka se nije dopala čelnicima FIFA, koji su fudbalski turnir na Olimpijskim igrama videli kao konkurenciju, te zbog toga pomenuto pravilo zvanično nije usvojeno. Od Igara u Atlanti 1996. godine reprezentacije mogu da imaju najviše tri fudbalera koji imaju preko 23 godine, dok svi ostali moraju da budu mlađi. Žene nemaju ograničenje u godinama, te se zbog toga podjednako važnim smatra titula na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu.
Fudbalske utakmice ove godine na OI igraće se, osim u Parizu i u Bordou, Desen Šarpjeu (blizu Liona), Marseju, Nantu, Nici i Sent Etjenu.
Zanimljivo je da se muški i ženski turnir razliku, pa na muškom imamo 16 timova, dok se na ženskom takmiči 12. Kanada je branilac titule u ženskoj kategoriji, dok u muškoj Brazil ima dve uzastopne titule, ali je ovog puta doživeo debakl, pa se i nije plasirao.
Kada je reč o muškom turniru, grupe su sledeće:
A: Francuska, SAD, Novi Zeland, pobednik meča Indonezija – Gvineja
B: Argentina, Maroko, Irak, Ukrajina
C: Uzbekistan, Španija, Egipat, Dominikanska Republika
D: Japan, Paragvaj, Mali, Izrael
Kod žena je raspored po grupama sledeći:
A: Francuska, Kolumbija, Kanada, Novi Zeland
B: SAD, Zambija, Nemačka, Australija
C: Španija, Japan, Nigrija, Brazil
Međutim, priča koja najviše privlači pažnju, a vezana je za Olimpijske igre i fudbal, jeste da li će se u Parizu pojaviti Kilijan Mbape.
Francuski krilni napadač izrazio je želju da nastupa za „trikolore“, iako ima 25 godina, pa ako dobije poziv i prihvati ga, biće među onom trojicom igrača koji smeju da imaju preko 23 godine. Mbape nema medalju sa OI, sigurno da ima želju da je osvoji nakon zlata i srebra sa svetskih prvenstava, a ova godina mogla bi da bude idealna prilika za tako nešto.
Ipak, postoji i druga strana priče. Ukoliko Mbape potpiše za Real Madrid ovog leta, verovatno neće biti sa Francuskom na OI, pošto je navodno „kraljevski klub“ zabranio svojim igračima nastup u Parizu ovog leta. Postoji opcija da Mbape o svojoj klupskoj sudbini odluči i posle Olimpijskih igara, ali šansa za to je zaista mala.
Dolazimo i do pitanja kako će ostali klubovi postupiti, odnosno ko će dozvoliti igračima da odu na OI, a koji će napraviti potez kao Real, koji teško da će odstupiti od toga, mada kada je Mbape u pitanju, sve je moguće.
Ne treba zaboraviti da je Mbape više puta imao razgovore i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, pa su sigurno i Olimpijske igre bila jedna od tema.
Biće zanimljivo sačekati i spiskove ostalih reprezentacija, odnosno videti ko će biti najveće mlade zvezde, a ko će biti stariji igrači za koje će se selektori odlučiti, jer ovo je zaista neobična situacija za sastavljanje timova.
Što se tiče najuspešnijih reprezentacija, u muškoj konkurenciji najviše osvojenih medalja ima Brazil – šest, dok su Mađarska i Velika Britanija reprezentacije sa najviše zlatnih medalja, po tri. Mađarska pored toga ima i po srebro i bronzu, dok Velika Britanija nema takvih uspeha. Takođe, Sovjetski Savez ima pet medalja (2-0-3), Jugoslavija isto (1-3-1), dok su Argentina, Španija i Danska trenutno na po četiri.
PROČITAJTE JOŠ:
Olimpijske igre u Parizu na programu su od 26. jula do 11. avgusta.
Srbija je kao samostalna država jednom učestvovala na fudbalskom turniru na Olimpijskim igrama, 2008. godine u Pekingu. Srbija je tada zauzela 12. mesto nakon što je odigrala nerešeno sa Australijom, a potom izgubila od Obale Slonovače i Argentine. Prvi gol za reprezentaciju Srbije na Olimpijskim igrama postigao je Slobodan Rajković.
Zanimljivo je da je tada Lionel Mesi igrao za Argentinu, te sa njom osvojio zlato. Sastav Srbije 2008. godine u Pekingu činili su: Vladimir Stojković, Saša Stamenković, Marko Jovanović, Aleksandar Kolarov, Slobodan Rajković, Duško Tošić, Nenad Tomović, Gojko Kačar, Predrag Pavlović, Milan Smiljanić, Nikola Gulan, Ljubomir Fejsa, Aleksandar Živković, Zoran Tošić, Đorđe Rakić, Dušan Tadić, Miljan Mrdaković i Andrija Kaluđerović.
Jugoslavija je poslednju medalju, odnosno bronzu, osvojila 1984. godine u Los Anđelesu. Tada su u sastavu bili: Mirsad Baljić, Mehmed Baždarević, Vlado Čapljić, Borislav Cvetković, Stjepan Deverić, Milko Đurovski, Marko Elsner, Nenad Gračan, Tomislav Ivković, Srečko Katanec, Branko Miljuš, Mitar Mrkela, Jovica Nikolić, Ivan Pudar, Ljubomir Radanović, Admir Smajić i Dragan Stojković.
Pre toga zlato je osvojeno u Italiji 1960. godine, a srebra tri puta zaredom – 1948. u Londonu, 1952. u Helsinkiju i 1956. u Melburnu.
PROČITAJTE JOŠ:
Brazilski fudbaler Nejmar postigao je najbrži gol u istoriji Olimpijskih igara, pošto je u polufinalu protiv Hondurasa 2016. godine zatresao protivničku mrežu nakon 14 sekundi od početka utakmice. Ukupno 34 reprezentacije osvajale su medalje na Olimpijskim turnirima u muškoj konkurenciji. Najviše pogodaka na jednom turniru Olimpijskih igara postigao je mađarski fudbaler Ferenc Bene, koji je 12 puta zatresao protivničku mrežu 1964. godine u Tokiju. Najviše golova u istoriji Olimpijskih igara postigao je Sofus Nilsen, koji je dao 14 golova nastupajući za Dansku 1908. i 1912. godine. Osam različitih reprezentacija osvajalo je medalju na turniru za žene.
Takođe, ove godine mogli bismo da vidimo Mbapea i Juseina Bolta u specijalnom izdanju. Da, dobro ste pročitali. Moguće je da u Parizu Mbape i Bolt budu trčali sprint na 100 metara, a to nadmetanje biće humanitarnog karaktera. Čeka se i zvanična potvrda tog spektakla.
BONUS VIDEO
