Ko će biti novi prvak sveta u fudbalu znaćemo za nekoliko sati, a za titulu će se od 16 sati (po srpskom vremenu) boriti Argentina i Francuska na stadionu "Luisail" i neće biti nepravda ako bilo koji od ova dva tima ode kući sa "Zlatnom boginjom".
Posetite Aroma markete i osetite duh Mundijala i u Srbiji.
Francuzi suočeni sa ozbiljnim problemima i izostankom nekih veoma bitnih igrača, poput Karima Benzeme, Pola Pogbe, Ngoloa Kantea, te sada povređenim ili rovitim Žiruom, Ernandezom i Čuamenijem uspeli su da se izbore za finalnu utakmicu u kojoj će braniti titulu osvojenu u Rusiji 2018. godine.
Argentina, s druge strane, čeka da se popne na krov sveta od 1986. godine i ovo je verovatno poslednja prilika za Lionela Mesija da svoju blistavu fudbalsku karijeru obogati trofejem koji ga u Argentini svrstava u fudbalske bogove.
Danas je u Kataru poseban dan, ali ne samo zato što se igra finale Svetskog prvenstva, već zato što je danas Nacionalni dan, praznik koji Katarani slave kao dan ujedinjenja. Nema dileme da je termin najvažnije utakmice Mundijala 2022. godine „gađan“ da bude na važan dan za ovu zemlju i oni koji duže borave u ovom delu Persijskog zaliva kažu da su svake godine u Dohi epske gužve i bez turista i navijača iz drugih zemalja, tako da se danas na ulicama Dohe očekuje pravi spektakl.
Tri sata pre početka utakmice iznad Lusail bulevara predviđen je aero-šou, zatim sledi svečano zatvaranje na stadionu „Lusail“, utakmica, a posle nje u fan zoni u Kornišu najavljen je vatromet kakav nije još viđen u Dohi.
Inače, finalna utakmica igra se u nezavršenom gradu Lusailu, koji se nalazi na obali 23 kilometra severno od centra Dohe. Oni koji su boravili u Kataru imaju utisak da su se sve utakmice igrala u jednom gradu – Dohi, ali domaćin tvrdi da su se mečevi održali zapravo u pet gradova: Dohi, Lusailu, Al Vakri, Al Rajanu i Al Koru. Kataranima je zapravo cilj da okolna mesta koja su se praktično stopila sa samom Dohom, razvijaju kao posebne celine. Zato ovde imate „milion“ nekih centara i svaki ima svoju priču.
Lusail ima 250.000 stalnih stanovnika, oko 190.000 ima kancelariju u ovom delu grada i oko 60.000 privremenih radnika. Srbi s kojima smo bili u kontaktu, a koji su u Dohu stigli pre šest godina, kažu nam da u je u Lusailu bila pustinja sa dva nebodera, a onda je meteorskom brzinom iz peska izronio moderan grad, sa visokim zgradama, kilometrima i kilometrima pešačkih staza uz more, tržnim centrima, prelepim sportskim objektima.
I Lusail se još grad, širi se i uzdiže, a sam stadion na kojem se igra finale je po mnogima najlepši sportski objekat, uz „Al Bajt“ u Al Koru, na kojem su odigrane utakmice na ovom Mundijalu.
Futuristički, ali još nedovršeni Lusail, definitivno bi mogao da postane top destinacija ovog dela sveta, grad sa marinom u kojoj zastaje dah od usidrenih jahti, promenadom, čak pet stadiona, moćnim Lusail bulevarom.
Uoči utakmice Srbije i Brazila, koja je igrana upravo na stadionu u Lusailu, prošetali smo Bulevarom i bili oduševljeni koliko je prijatno za šetnju iako je tog dana bilo oko 30 stepeni. Odnekud je stizao hladniji vazduh i pokušavali smo da skontamo o čemu se radi, okretali smo se, zagledali rešetke na trotoarima koji izgledaju kao odvodi za kišnicu…
„Da, da to vam je erkondišn“, kažu nam domaćini obučeni u njihovu tradicionalnu odeću. Čekajte, ljudi, pa oni rashlađuju ulice?! O, čemu se ovde radi?! Da vam šetanje kroz Bulevar bude prijatnije, i naravno da u takvom ambijentu ostavite i više novca u prodavnicama čiji izlozi „štipaju za oči“. I ponudom, ali i cenama.
Ništa nije neobično da se finalna utakmica, inače, ne igra u glavnom gradu države koja organizuje Mundijal. Tako je finale u Brazilu 2014. odigrano u Rio de Ženeiru, 2010. (Južna Afrika) u Johanezburgu, 2002. (Japan) u Jokohami, 1994. (SAD) u Pasadeni…
Uostalom, nije ni bitno gde se utakmica igra i jedino što nas sada zanima jeste ko će biti prvak sveta. Zbog tog odgovora smo ovde već mesec dana. I bliži se kraj. Prolazimo pored stadiona gde se obavljaju završni radovi za finale. Sa stadiona se u ovom trenutku čuje proba francuske himne, volonteri dobijaju poslednje instrukcije, novinari počinju prenose uživo. Pored nas je ekipa sa argentinskog radija, iz sve snage u mikrofon pevaju čuvenu pesmu „Mućaćos…“ Prihvataju je navijači koji polako pristižu na stadion.
Još koji sat i znaćemo kome će posle svega biti do pesme.
BONUS VIDEO Argentinci sa zastavom Maradone pred finale