Filip Kostić: “Dres reprezentacije je za mene uvek bio nešto posebno”

Filip Kostić pripadao je onoj vrsti fudbalera koji su kroz godine postali simbol kontinuiteta, profesionalizma i posvećenosti u dresu reprezentacije Srbije. Kao dobitnik Zlatne lopte FSS za 50 i više utakmica u nacionalnom timu, zaslužio je priznanje koje je predstavljalo dokaz njegovog karaktera, istrajnosti i vernosti državnom dresu.

U trenutku kada se Srbija borila za drugo mesto u kvalifikacionoj grupi i šansu za baraž, fudbaler Juventusa nije govorio o kalkulacijama, već o onome što je smatrao ključnim – energiji, veri i zajedništvu koje je doneo novi selektor Veljko Paunović.

„Za mene je dres reprezentacije uvek bio nešto posebno,“ rekao je Kostić. „Tu nema umora, nema ‘možda sledeći put’. To je obaveza i privilegija.“

U tim rečima ležala je suština njegovog pristupa – lider bez velikih reči, igrač koji je sve pokazivao na terenu i svaku utakmicu doživljavao kao priliku da opravda poverenje koje je trajalo već čitavu deceniju.

Pred reprezentacijom je bio izazov – gostovanje Engleskoj na Vembliju, u meču koji je mogao da odluči mnogo toga. Kostić nije bežao od činjenice da je rival izuzetno snažan, ali je verovao u napredak koji je tim napravio.

„Engleska je favorit, imamo veliko poštovanje kada su oni u pitanju… Sada je situacija drugačija, došao je novi selektor sa novim stavom i detaljima, doneo je mnogo novih stvari. Dakle, imali smo novu energiju, dobru, pozitivnu. Očekivao sam da ćemo u Londonu pružiti jednu dobru partiju, da ćemo dati svoj maksimum i da će sve biti mnogo bolje nego u prvoj utakmici.“

Posebno je isticao važnost Paunovićevog pristupa i komunikacije sa igračima.

„Razgovarao je i sa mnom posle ovih treninga u Staroj Pazovi. Prijalo mi je to, svakom igraču prija kada zna šta se od njega očekuje, koji su zahtevi u igri… Selektor je pričao sa svim igračima, to je bilo jako važno. Mora da se ima sistem, mora da se zna tačno ko šta radi na terenu, zona odgovornosti. I ono što je najvažnije, mora da postoji zajedništvo, da svi radimo jedni za druge.“

Kostić je verovao da iskustvo igranja velikih takmičenja može biti presudno u susretima tog nivoa.

„Može da znači puno, znamo svi kako je igrati velike utakmice… Žao mi je što nismo postigli više, zaslužila je ova generacija da napravi nešto veliko u seniorskom fudbalu. Neka se to sada vrati.“

Govorio je i o odnosu sa saigračima, posebno sa Dušanom Vlahovićem.

„Da, naravno, Duci je uvek bio motivisan, posebno za te velike utakmice. Željan je dokazivanja, željan je i golova. Nadam se da će biti spreman za meč i da ćemo zajedno napraviti nešto veliko.“

Vlahović je, kako je rekao, ponovo osvojio srca navijača Juventusa.

„Bio je u teškoj situaciji, ali iz svega je izašao još jači. Rad i uloženi napor se uvek isplate. On je jedan od najkvalitetnijih napadača u ligi, dokazao je to više puta. Važno je da ostane zdrav, da veruje, i ostalo neće biti problem.“

Njihova saradnja na terenu bila je jedan od stubova igre Srbije.

„Veoma je jak, sada je i glavom dosta ubojit, ima pravi tajming, napreduje iz utakmice u utakmicu. Još je mlad i tek će pokazati ono što jeste, jedan od najboljih. Volim da igram sa njim, ali italijanska liga je specifična, sa jakom odbranom, mnogo je taktike i prekida.“

Kostić je isticao da mu se prvi put u karijeri dogodilo da u jednom mesecu dobije novog trenera i u klubu i u reprezentaciji, što je zahtevalo brzo prilagođavanje.

„Nikad ne odustajem, uvek verujem i dajem sve od sebe. Uvek želim da pomognem ekipi, ali i ekipa da pomogne meni. Svi smo zajedno kao tim, zajedno rastemo, pobeđujemo i gubimo. Borimo se zajedno.“

Govorio je i o svom putu od debija protiv Azerbejdžana do velikih mečeva i priznanja koja je stekao.

„Jako mi je drago zbog svega, velika je privilegija biti deo reprezentacije. Za mene je to svetinja, nositi ovaj dres i predstavljati državu na najvećim takmičenjima. Sećam se i tog prvog meča, Kolarov je igrao, govorio mi ‘ajde levo, desno’… Trudio sam se da odradim zadatak i da ostanem u reprezentaciji. Mislim da sam napredovao i kao sportista i kao čovek.“

Kao najdraži trenutak izdvojio je gol protiv Portugala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru.

„Bilo je lepih trenutaka, ali da, sada kada se setim tog gola, čitave akcije koja je krenula sa naše polovine… Ajde neka bude taj gol, ali bilo je još utakmica i golova koji se ne mogu izbrisati iz sećanja. Pamtiću ipak timske uspehe, pobede, golove Mitrovića. Pričali smo Tadić, Mitar i ja, imali smo svoje kombinacije, kao da igramo Soni. Uživan je bilo igrati sa njima.“

Ipak, nije izbegavao ni teške trenutke.

„Uh, nije lako… Sve tri utakmice su mi teško pale. Sve je bilo bolno, možda mi je ta povreda najteže pala, nisam mogao da verujem da mi se sve dešava na tako velikom takmičenju. Samo sam u trenutku osetio veliku bol, hteo sam da nastavim, ali nije bilo šanse.“

Na pitanje šta ga i dalje pokreće, odgovorio je jednostavno:
„Isti osećaj kao prvi put kad sam obukao dres Srbije.“

U završnici kvalifikacija ostajao je veran svom pristupu – bez velike buke, ali sa verom da se marljivost i karakter uvek isplate.

„Verujem, naravno da verujem. Na nama je da ostvarimo dobar rezultat i da vidimo kako će se završiti druga utakmica. Ne zavisi sve od nas, ali nema razloga da ne verujemo. Znamo koliko vredimo, važno je da pokažemo karakter, zajedništvo, da se borimo za svaku loptu od prvog do poslednjeg minuta.“

Kao igrač koji je prve korake napravio na stadionu Čika Dača u Kragujevcu, Kostića je duboko pogodila tragedija u Lučanima i smrt trenera Mladena Žižovića.

„Tragedija koja je pogodila i fudbalski klub i grad. Moje najiskrenije saučešće porodici. Jako mi je žao, gledao sam tu utakmicu, nisam mogao da verujem kako se sve izdešavalo. Posle svega shvatiš koliko je život važan. Zdravlje na prvom mestu, sve druge stvari su prolazne.“

U svakoj rečenici Filipa Kostića prepoznavali su se rad, poniznost i vernost. Nije slučajno što je upravo on bio među onima koji su obeležili jednu reprezentativnu eru – tih, ali neumoljiv, simbol kontinuiteta i karaktera koji ne bledi.