Čudesan sled događaja.

Fudbalska Evropa je u veoma kratkom periodu ostala bez dvojice fudbalera koji su vedrili i oblačili starim kontinentom, ali su Kristijano Ronaldo i Lionel Mesi (napisani bez nekog posebnog redosleda) ubrzo postali svesni da bi ionako morali da ustupe mesto mladiću koji je, poput nekada Bitlsa, bez pitanja da li može počeo da osvaja svet.

PROČITAJTE JOŠ...

„Imao sam sve, a nisam uradio ništa“: Trebalo je da postane „Novi Savićević“, a bivši as Partizana sad završio u zatvoru

Fudbal

08. dec 2023

Fudbal

08. dec 2023

Vidić nas je obmanuo, Piksi je u pravu

Fudbal

07. dec 2023

Fudbal

07. dec 2023

Upravo je ime tog mladića neraskidivo vezano za „bube“ iz Liverpula, zbog čega mu i navijači nekada Borusije, a sada Real Madrida gotovo na svakoj utakmici pevaju pesmu „Hey Jude“.

A iza pesme koja je poslužila mnogima kao inspiracija za ime naslednika – pa tako i Marku i Deniz Belingem, roditeljima 21-godišnjeg Džuda, zvezde „kraljevskog kluba“ i reprezentacije Engleske – krije se jedna možda ne tako lepa priča, ali pokazatelj da i iz nečega ružnog može da nastane prelepa stvar.

U novembru 1966. godine, Džon Lenon je tokom posete jednoj umetničkoj izložbi upoznao Joko Ono, Amerikanku japanskog porekla. Nije Lenonu bilo potrebno mnogo da, narodski rečeno, „izgubi glavu“, pa su ubrzo započeli aferu koja je kulminirala u maju 1968. godine, kada je Ono posetila Lenona u njegovom domu gde su snimili album „Two Virgins“.

Kada se Lenonova supruga Sintija vratila kući sa odmora u Grčkoj i zatekla Ono, Džon je kratko prokomentarisao „Hej, ćao“. Nedugo potom, Džon i Sintija u se razveli, a Džon započeo vezu koja je po mnogima bila ključni faktor u kasnijem raspadu Bitlsa.

Joko je, naime, preuzela na sebe kontrolu Lenonovih finansija, ali i kontakata, pa je Džonu prenosila poruke od ljudi koje je ona smatrala da bi trebalo da čuje, što je u mnogome izluđivalo Pola Makartnija, ali i ostatak „buba“, Ringa Stara i Džordža Harisona.

U to vreme, Lenonov sin Džulijan, tada tek dečak, izgubio je čoveka uz kog je proveo svoj čitav dotadašnji život, a Makartni, do tog trenutka jedan od najbližih Lenonovih prijatelja, mališanu je posvetio pesmu po imenu „Hey Jules“.

„Smatrao sam da je malo neobično ta tek tako postanu neželjena lica u mom životu“, opisao je jednom prilikom Makartni svoj odnos sa Sintijom i Džulijanom.

Ipak, Makartni nije stao na tome, pošto se i njemu samom svidelo šta je napisao, pa je ubrzo počeo da je izvodi po lokalnim pabovima uz klavir, a „Džuls“ je postalo „Džud“.

Kako se i samom Lenonu u julu 1968. godine svidela ova pesma, mesec dana kasnije objavljen je singl pod nazivom „Hej Džud“, koji je ne samo dospeo na prvo mesto top lista širom sveta (između ostalog i u Jugoslaviji), već postao tvorac kultnog fenomena koji je zahvatio čitavu planetu, jer gotovo da ne postoji kutak u kom se u nekom trenutku nije pevalo, sa radija ili gramofona čulo – „Na na na na na na na, hey Jude“…

Džon Lenon ubijen je 8. decembra 1980. godine, a pesma „Hey Jude“ od tog momenta postala je poklič onih koji su u Lenonu, ali i Makartniju, Ringu i Harisonu videli one koji su uspevali da uzmu tužnu pesmu (i sa njom i svet) i učine je boljom.

BONUS VIDEO