Foto: Printscreen Youtube

Nekadašnji fudbalski as Crvene zvezde Duško Radinović daleko je od profesionalnog fudbala, ali ne i od sporta jer tri decenije posle najvećeg uspeha srpskog fudbala radi kao nastavnik.

Dugo živi u Švedskoj gde predaje fizičko vaspitanje u jednoj osnovnoj školi. I dalje je uveren da je ona generacija Zvezde mogla da postigne i više.

PROČITAJTE JOŠ:

Ostala je jedna lepa priča iz Barija, a onda i Tokija, gde su crveno-beli postali prvaci Evrope i sveta 1991. Ta priča se pamti i danas, kaže Radinović.

„Živim u Malmeu i radim u osnovnoj školi kao nastavnik fizičkog vaspitanja. Deca su čula o evropskoj Crvenoj zvezdi i mojim igrama. Svakodnevno me pitaju:’Duško, možete li nam preneti kako ste se osećali kada ste bili prvaci Evrope i klupski prvaci sveta’. Rado se upuštam u takve i slične razgovore sa đacima. Dobra pitanja koja me vraćaju u prelepe dane. Deca jednostavno vole da dolaze na moje časove i zahvalan sam što me takvim pitanjima vraćaju u zlatne dane moje prošlosti i perioda zlatne moje Crvene zvezde“, rekao je Radinović za Žurnal.

U vreme najvećih uspeha Zvezde, u zemlji je buktao rat, pa Zvezda nije mogla da bude domaćin na svom terenu, a Radinović je u timu prvaka bio u odbrani uz Miodraga Belodedića i Slobodana Marovića.

„Imali smo nesreću da je usledio rat u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i da smo utakmice kao domaćini igrali u Beču, Bukureštu, Budimpešti, Sofiji i Atini. Imali smo izuzetan tim, na svakoj poziciji po dva izuzetna igrača i tada smo igrali najlepši fudbal u Evropi. Od te generacije, ja sam poslednji krenuo u inostranstvo. Nisam završio u velikom klubu, ali sam karijeru nastavio u izuzetno lepoj, uređenoj i dobro organizovanoj zemlji. Osvojio sam kup Švedske. Da nije bilo sankcija, Crvena zvezda bi bila makar još jednom prvak Starog kontinenta, a većina nas bi nastavila karijeru u najvećim klubovima“, kaže Radinović.

On je najbolju formu pokazao kod Ljupka Petrovića. Posle Zvezde je otišao u Degerforš 1993. godine, a zatim Brage i Malme. Karijeru je završio 2001, a jedina žal mu je što dugo nije video mnoge iz zlatne Zvezdine generacije.

„Skoro 20 godina nisam se video i čuo sa mojim dragim drugarima. Doduše, pre nekoliko godina video sam se sa Vladom Stošićem. Živim i radim u Švedskoj, ne dolazim tako često. Svako je na svojoj strani, okupiran svojim obavezama. Nadam se da ću uskoro sresti i videti većinu njih“, istakao je Radinović.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare