Kakve veze imaju Piksi, Pearl Jam i fudbalska reprezentacija Tibeta? Saznaćete uz Nova.rs u šetnji kroz nesvakidašnju fudbalsku prodavnicu "Copa".
Nije baš zahvalan zadatak otići u Amsterdam u doba kada su mere takve da ćete svuda poljubiti vrata u 17 časova kada se sve zatvara, ali imao sam sreću i nesreću da u prodavnicu „Copa“ uđem u 16.45 i malo probijem termin u ćaskanju sa prodavcem Džoelom – eto, ipak se i nešto srpsko može desiti na tom zapadu.
PROČITAJTE JOŠ
Zatvorio je radnju oko 17.05 i dogovorili smo se da dođem i sutradan kako bismo napravili priču – ko nije imao priliku da ode do Amsterdama, a loži se na fudbal i voleo bi da ovo utefteriše za potencijalno putovanje, lako će naći prodavnicu jer će sigurno bar jednom izaći sa „Amsterdam Centraal Station“ i dovoljno je da pređe mostić i odmah „zavrne“ desno – otprilike, kao kad bi sa pokojne Železničke izašli i skrenuli u Savsku.
Imao sam primarnu želju da kupim knjigu „Tears at la Bombonera“, nisam imao sreće jer je nije bilo više u prodavnici, ali kako to obično biva, tražeći nešto, naletiš na nešto deseto što ti se još više dopadne.
Elem, mislio sam da sam pasionirani kolekcionar vinila dok nisam u svojim rukama našao izdanje jednog ludaka iz Engleske koji je skupljao samo albume posvećene fudbalskim klubovima sa svih meridijana. Od omota je napravio knjigu „Football Disco, The unbelievable world of football record covers“.
Možda je dilema o kupovini ovog izdanja od skoro 450 strana postojala dok nisam naleteo na duel Lole Flores sa Sneki i „Ti Saluto Italia“, a pored ovih albuma, Paskal Klod, fudbalsko-vinilni fanatik iz Engleske je dokumentovao i došao u posed ploče Ismeta Krcića o Partizanu, ima u kolekciji „Radnički je ljubav Niša“, Cuneta Gojkovića „Zvezda – Zvezda“ i još mnogo toga… Naravno, posebno mesto zauzima „Ja sam Radi, ja sam kralj“, čuvenog Petra Radenkovića, a na istoj strani našli su se Plasido Domingo „Espana 82“, Enio Morikone „El Mundial“, Nova kola Branimira Dokića uz Dragana Džajića, dok sve posmatra brkati Kenta sa pljugom u ustima, inače navijač Hamarbija.
Dokopao se Paskal još Žarka Dančua i ploče „OFK Beograd“ iz 1979, knjiga obiluje i ozbiljnim kič-treš omotima sa svih meridijana od Latinske Amerike do Azije kakvi se samo mogu poželeti u kolekciji, a dok sam tek kupljenu knjigu prelistavao, Džoel mi je pred zatvaranje pokazao samo još jedan dres Jugoslavije, onaj kultni retro iz 1990. godine, uz njega je stajala uramljena fotka Dragana Stojkovića Piksija.
Replika dresa Juge bila je verna i dobro urađena, a druženje je nastavljeno sutradan, jer je već bilo vreme za roletnu u 17.05.
Dan kasnije, Džoel je odmah skoknuo do magacina po još jednu vernu repliku – bio je to dres Jugoslavije sa Mundijala iz 1982, onog na kom je po ko zna koji put Jugoslavija mogla mnogo, a uradila malo. Prošetala se kroz kvalifikacije i završila ih ispred Italije, a onda je Italija osvojila Mundijal uz šetnju Paola Rosija do posebnog mesta u istoriji fudbala.
Taj dres poseban je raritet i „Copa“ ga je takođe verno uradila, uz prišivenu fotografiju momka za kog je Džoel ipak stidljivo priznao da ne zna ko je – bio je to Ivica Šurjak, a priče o njemu i tom Mundijalu iz 1982. možete se podsetiti kroz intervju Nova.rs sa Ivanom Gudeljem.
U šetnji kroz prodavnicu, naleteli smo i na dresove reprezentacije Tibeta – ispostavilo se da je Džoelov gazda i vlasnik prodavnice „Copa“ došao na ideju koja je potom proizvela i rokenrol efekat.
@UNFFT Pearl Jam's Eddie Vedder supports Tibet by showing @COPAfootball Tibet national football team shirt pic.twitter.com/0vVc8ud7rE
— COPA (@COPAfootball) June 21, 2014
„Bio je na Tibetu i tamo je došao na ideju da naš brend bude i zvanični sponzor reprezentacije Tibeta u fudbalu, što je bila nesvakidašnja ideja. Bila je to jedna skromna i autsajderska priča u želji da se fudbal promoviše tamo gde i nije možda najidealnije igrati ga. Onda je posle nekog vremena Pearl Jam imao koncert u Amsterdamu i kada je već trebalo da zatvaram radnju, Edi Veder, frontmen benda je uleteo u prodavnicu i tražio bilo kakav artikal Tibeta, za šta nas je već njegov tim kontaktirao. Iako su kasno došli, izašao sam mu u susret i uzeo je dres, ali nisam ni sanjao da će ga pokazati na koncertu. Sutradan, kada sam otvorio radnju, red je bio kilometarski, svi koji su bili na koncertu, došli su da kupe dres, gazdi ništa nije bilo jasno kada sam mu objasnio, nije mu bilo dobro“, kaže Džoel, koji je potom „iskopao“ i snimak sa jutjuba.
I zaista, Edi je dodatno učinio na promociji fudbala na Tibetu, Dalaj Lama je brend ambasador tibetanske reprezentacije, koja je postala deo pop kulture i koja je svoj debitantski meč odigrala baš u Kopenhagenu protiv Grenlanda 30. juna 2001. godine, kada je bilo 4:1 za Grenland.
Uz Piksijevu repliku desetke iz Italije, Pearl Jam i Tibet – priče „Copa“ radnje donose i kultne dresove afričkih i latinoameričkih selekcija, omaže Maradoni i mnogim momentima fudbala na koje su mnogi možda i zaboravili.
Uživajte u galeriji i ako Vas put nanese u Amsterdam, probajte da ne preskočite ovaj fudbalski kutak.
BONUS VIDEO Tadić o šali na svoj račun i novogodišnja poruka za čitaoce Nova.rs
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar