Novinar Ričard Vilson, autor radijskih emisija o istoriji jugoslovenskog fudbala, pokušao je da odabere tim najboljih jugoslovenskih igrača.
Kako je naveo, u obzir je uzimao različite parametre, zbog čega u timu nema pojedinih velikana, najboljeg fudbalera prošlog veka Dragana Džajića ili Dragana Stojkovića Piksija.
On je na za poziciju golmana izabrao Vladimira Bearu.
PROČITAJTE JOŠ
„Verovatno izbor sa kojim će se svi saglasiti. Čak je i Lav Jašin mislio da je Beara bolji od njega“, naveo je Vilson.
Dalje je „složio“ odbrambenu liniju u formaciji od četiri igrača.
„Levi bek je Fahrudin Jusufi. On je bio toliko raznovrstan igrač da bi mogao da igra na obe bekovske pozicije. Bio je verovatno najbolji jugoslovenski bek ikada“, obrazložio je Vilson na svom Tviter nalogu.
Na suprotnu stranu je postavio Branka Stankovića.
„To je bek na koga se u narednih 20 godina ugledao svaki bek. Imao je nadimak „Ambasador“ i to apsolutno tačno oslikava njegove osobine, eleganciju i liderstvo“.
Štoperska mesta su zauzeli Milutin Ivković i Ivica Horvat.
„Ivković je bio kapiten reprezentacije koja je igrala na Svetskom prvenstvu 1930. godine. Bio je lider i na terenu i van njega, dok ga nacisti nisu ubili. Jednostavno, legendarna ličnost. Horvat je bio džin. Osvajao je titule u Jugoslaviji i Nemačkoj. Samo su Stanković i Hadžibegić upisali više nastupa za reprezentaciju od njega“.
Autor je imao zanimljiv izbor za pozicije centralnih veznih igrača.
„Luka Modrić… Počeo je kao krilo, a vremenom je postao čovek za sve. I to radi sa velikom klasom. Ima nepresušnu energiju. I klasu. Safet Sušić… Verovatno najbolji fudbaler u istoriji BiH. Svetska klasa“.
Desnokrilna pozicija je bila rezervisana za Dragoslava Šekularca.
„Imao je manjkavosti? Da. Ponekad je bio sebičan? Da. Toliko prirodno talentovan da se zbog toga zaboravlja sve negativno? Apsolutno“.
Poziciju na levom krilu je dobio Miloš Milutinović.
„Izostavljanje Dragana Džajića je kontroverzno, ali je „Plava čigra“ bio bolji igrač u svojim najboljim danima. Iako nikada nije bio u potpunoj formi i dalje je bio jedan od najboljih fudbalera sveta“.
Iznenađujuće, na poziciju polušpica Vilson je izabrao Štefa Lamzu.
„On nije dobio internacionalno priznanje. Nije igrao dobro kada je dobijao šanse. Bilo je ili on ili Dragan Stojković Piksi… Odabrao sam Lamzu“.
Špic – Bajdo Vukas.
„Najbolji igrač svoje generacije. Čak bi ga i članovi onog mađarskog tima izabrali pre Ferenca Puškaša. Mesi pre Mesija“.
Autor je istakao da bi ljudi mogli da se uvrede što na spisku nema Džajića, Branka Zebeca, Dejana Savićevića, Stjepana Bobeka, braće Čajkovski, Zvonimira Bobana ili Velibora Vasovića…
„Verujte, postoji ludački broj ofanzivnih fudbalera svetske klase iz Jugoslavije“, zaključio je Vilson.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
