0
Možemo svašta da mislimo ili pričamo o Zdravku Mamiću, ali da je umeo da proda, umeo je. E sad, kome je taj novac išao u džepove, to je neka sasvim druga priča. Kao da je kod nas mnogo drugačije...
Ako je doskora i bilo neke dileme koji je najbolji klub u regionu, onda je Dinamo iz Zagreba nedavno pokazao da, ako ništa drugo, bar ima najviše herca.
PROČITAJTE JOŠ:
Hrvati su stukli Totenhem kao maljem sa 3:0 golovima Mislava Oršića u revanšu osmine finala Lige Evrope i time šokirali i Engleze, ali i ceo Balkan.
I dok su se jedni već pitali gde će Oršić i za koliko miliona na kraju sezone, u Srbiji su se pojavila poređenja Dinama sa Zvezdom i Partizanom, ko je i šta uradio u poslednjih nekoliko godina jer su bili redovni u Evropi.
Na stranu što su Zagrepčani uspešniji u smislu da su otišli dalje takmičarski nego Zvezda (dvaput šesnaestina finala LE, Partizan jednom grupa, jednom šesnaestina finala), ma koliko se to nekom kod nas sviđalo ili ne sviđalo, u Zagrebu daleko skuplje prodaju igrače i komercijalno su privlačniji inostranim klubovima.
A baš oko slavlja zbog pobede Dinama, pojavila se i informacija o tome da je njegovom nekadašnjem prvom čoveku Zdravku Mamiću potvrđena presuda za nezakonito izvlačenje novca iz kluba.
Ostavku je na mesto trenera zbog presude za slične rabote podneo i njegov brat Zoran Mamić, a Dinamo nastavlja da posluje bez njih dvojice.
Mamiću se svašta može u tom smislu spočitavati, ali da je znao da proda igrača, to niko ne može da mu negira. I to se vidi kad se uporede brojke naših najvećih klubova sa Dinamom.
Čak i kad se kao referentni okvir uzme baš period u poslednje četiri godine kad je Zvezda redovno, a Partizan relativno redovno igrao Evropu.
Dušan Petković je nedavno za Nova.rs otkrio kako je jedna od Zdravkovih lekcija bila – ljubavi, najbitnije je da dva-tri puta možeš da ih odbiješ, baš da ih odbiješ.
„Mislim da Zvezda i Partizan u ovom trenutku nisu baš na tom nivou odbijanja cifara. Znam šta se i kako dešava u Dinamu, sticajem okolnosti, jer imam igrače tamo i cifre koje su ovde prihvatljive na keca, tamo se odbijaju sa lakoćom. Ne želim da uvredim, nipodaštavam, jednostavno, odabir i skauting je bolji“, rekao je Petković.
Sve to nas navodi na razmišljanje: koliko je Dinamo uspešniji, ako ne bolji na terenu? Teško je reći da li su Hrvati tamo bolji jer nisu skorije igrali ni protiv Zvezde ni Partizana, ali u finansijama „šiju“ najbolje srpske klubove.
Zagrepčani su u prethodne četiri sezone zaradili 103 miliona evra od transfera igrača. Ako bi se tome dodala i sezona 2016/2017 kad su uzeli 42 miliona za Marka Pjacu, Marcela Brozovića i Josipa Brekala, razlika u odnosu na „večite“ bi bila još veća.
Zvezda je inkasirala 50,45 miliona evra, a Partizan nešto više, 51,65 miliona, iako su crveno-beli tri godine unazad bili prvaci države i igrali su dvaput u Ligi šampiona i dvaput u Ligi Evrope.
Crno-beli su za to vreme u dva navrata igrali Ligu Evrope, a dvaput su propustili takmičenje jer ih je u kvalifikacijama zaustavio Bešiktaš, a potom prošle godine i Šarlroa.
Partizanu je doskora bilo nezamislivo da ponudi više od milion evra za nekog igrača, pa je Sejduba Suma, kada je došao, gledan kao neko ko za 1,6 miliona mora odmah da se pokaže kao Kristijano Ronaldo.
Zato je jedno vreme i on otpisivan kao loš fudbaler i promašeno pojačanje, što je kasnije demantovao kada mu je Savo Milošević dao više vremena i prostora.
Suština je to kako mi ovde gledamo na novac koji dajemo, ali i onaj koji primamo – jer novca nemamo.
Mogu se i Zvezda i Partizan busati izjavama o stabilizaciji i „funkcionisanju na čvrstim nogama“, ali je činjenica da uglavnom prihvataju prve ponude koje stižu iz inostranstva, kada one dođu.
Jer, kako inače objasniti da neke zaista kvalitetne igrače daju toliko ispod cene? Dinamo to ne radi, stvorio je sebi epitet kluba koji ne želi da se odriče igrača olako, tvrdi pazar i to prolazi kod Evropljana.
Stvari olakšava činjenica da je Hrvatska u Evropskoj uniji, pa igrači nemaju jednake administrativne prepreke kakve bi inače imali.
Ali, brojke su neumoljive i one kažu da, ma koliko se Maksimir raspadao, finansije unutar njegovog kluba ne mogu da budu loše.
Primera radi, Dinamo je u sezoni 2017/2018, bar po podacima sa Transfermarketa prihodovao 21,63 miliona evra.
Marko Rog je tada otišao za 13,5 miliona u Napoli, a ostali su odlazili za manje novca od onoga što su na tržištu vredeli.
Cilj je da se izdvoji onaj jedan igrač u svakom prelaznom roku oko koga se formira aura zvezde i to je Dinamo radio dobro.
Zvezda je recimo u sezoni 2017/2018 prihodovala nešto više od 14 miliona po podacima sa Transfermarketa. Boaći je tada otišao u Đangsu za pet i po miliona, za braću Ilić se pričalo da su otišli za pet i po miliona u Mančester Siti (Ivan se vodio kao transfer iz Omladinske škole, pa nije u računici Transfermarketa), dok je Mihailo Ristić za dva miliona otišao u Krasnodar.
Partizan je 2017. godine prodao Nikolu Milenkovića u Fjorentinu za 5,1 milion, Leonarda za četiri, Uroša Đurđevića za dva i po i Nemanju Mihajlovića za 1,7 uz još 700 hiljada za Evertona Luiza.
Zbirno to daje 14 miliona evra. Sezonu kasnije, Dinamo je inkasirao 33,5 miliona evra. Za drastičan skok se pobrinuo transfer Filipa Benkovića u Lester (14,5 miliona), ali i Borne Sose i Anta Ćorića za po šest miliona u Štutgart i Romu.
Čak i u sezoni kad je Zvezda prodala Nemanju Radonjića, opet je zaradila manje novca do hrvatskog kluba. Tad je Radonjić otišao u Marsej za 12 miliona evra, a klub iz Ljutice Bogdana je ukupno dobio oko 24 miliona.
Prodat je i Aleksandar Pešić za 4,2, Miloš Degenek za 3,6 i Uroš Račić za 2,2 miliona. Partizanov „greh“ od pre dve godine je prodaja Dušana Vlahovića za 1,95 miliona evra.
Iste godine je otišao i Marko Janković za 1,8 i Leandre Tavamba za 1,4 miliona, a crno-beli su zaradili ukupno oko šest i po miliona.
Ako znamo da je sada Dušan Vlahović jedan od najboljih igrača u Fjorentini, a Milenković je standardni reprezentativac Srbije, onda cifre za koje su prodati zaista jesu sića.
Srpski vicešampion države se malo iskupio u sezoni 2019/2020, kada je prodao Strahinju Pavlovića Monaku za 10 miliona. Rikardo Gomeš je otišao za tri, a Svetozar Marković za 1,5 i Ognjen Ožegović za 400.000 evra, što je ukupno 14,9 miliona.
Dinamo je u istom periodu zaradio 32,7 miliona po podacima sa Transfermarketa, mada je transfer Olma bio značajno viši od 22 miliona koliko se tamo navodi.
Ivan Šunjić je iste sezone otišao u Birmingem za osam miliona, a Amir Rahmani u Veronu za dva. Zvezda je zatajila prodajom Dejana Joveljića.
Nekoliko godina je baš on označavan kao generacijski biser, dizala mu se cena i onda kad je otišao u Ajntraht, Nemci su platili samo četiri miliona evra.
Marko Marin je otišao za 2,25 u Al Ahli i to je takođe jedna od stvari o kojima je Petković pričao za Nova.rs. Danas je Ben najbolji igrač Zvezde po njegovim rečima, a s obzirom na to da „bije“ preko 30 godina, teško ga je prodati negde za iole pristojnu sumu.
Aleksa Terzić, još jedan od momaka od kojih se očekivalo mnogo, otišao je u Fjorentinu za 1,7 miliona i tamo se nije ustalio, a Zvezda je zaradila 8,95 miliona evra.
Tako dolazimo do poslednje sezone u kojoj je Partizan nadmašio i Dinamo i Zvezdu. Pre svega zbog Filipa Stevanovića.
On je dobio šansu da se, iako maloletan, pokaže na najvećoj dostupnoj sceni, to je uradio bez ustezanja i otišao je za osam i po miliona u Mančester Siti.
Umar Sadik je otišao nominalno za pet, ali će u Partizan stiže još novca zbog bonusa iz Almerije. Nemanja Nikolić je otišao za 1,3 miliona, a crno-beli su ukupno protrljali ruke sa 16,2 miliona.
Dinamo je prodajama Nikole Mora (8,5), Damjana Kadzijora i Adrijana Sempera i još nekolicine igrača uzeo ukupno 15 miliona evra.
To nas dovodi do pred kraj tekuće sezone kada je Dinamo i dalje aktuelan u Evropi, a Zvezda i Partizan nisu.
Dok se Zagrepčani spremaju za okršaj s Viljarealom za četiri dana, Zvezda i Partizan se spremaju za „večiti derbi“ koji im već dugo unazad donosi prestiž pobede nad velikim rivalom, ali ne i tako veliku zaradu.
Godina krize je to dodatno naglasila kod crveno-belih koji su Matea Garsiju prodali za 1,3 miliona, a Miloša Vulića za 800.000 evra, dok je Tomane, nagoveštavan kao veliko pojačanje, otišao u Samsun za 600.000, što je ukupno svega 3,4 miliona u sezoni 2020/2021.
Na sve to treba napomenuti i gde je ko od igrača. Milenković je jedan od bitnih igrača u rotaciji Fjorentine, Vlahović takođe, Sadik je uz Đurđevića glavni strelac Segunde u Španiji, a Nemanja Radonjić je jedno vreme briljirao u Marseju.
Otišao je u Nemačku, da bi protiv Portugalaca i svog idola Ronalda pokazao kvalitet. S druge strane, Rog nije bio standardan u Kaljariju gde je prodat septembra prošle godine, a sad je i povređen.
Moro je u Dinamu iz Moskve gde je dao tri gola ove sezone, dok je Benković na pozajmici iz Lestera u Belgiji.
Sve to nas navodi na zaključak da Dinamo možda i nema igrače koji će u velikim klubovima praviti razliku, ali je sebi napravio ozbiljan marketing, pa više u Zagreb ne možete da odete bez 10, 15 miliona u džepu, dok te pare u Beogradu nisu odavno videli.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
