Zvezda je počela grupu kao nosilac, a nakon četiri kola se nalazi na poslednjem mestu i teoretskih šansama za prolazak dalje. Neophodno je da slavi u oba susreta kako bi u nekom krugu ostala u igri.
Šta je dovelo do ovakvog scenarija, najbolje nam je pokazala situacija u Budimpešti.
Crveno-beli su osokoljeni sjajnim izdanjem u Beogradu (4:1) došli u Mađarsku sa željom da za sedam dana preokrenu situaciju u grupi. Ipak, usledio je šamar otrežnjenja sa 2:1 koji je jasno ocrtao sve nedostatke Zvezde u ovom trenutku.
PROČITAJTE JOŠ
Podatak da napadači Zvezde Aleksandar Pešić i Kalifa Kulibali nisu postigli pogodak 472 minuta predstavlja najbolju ilustraciju problema crveno-belih. Ofanzivni igrači postižu pogotke, ali nema pravog centarfora „ubice“ koji bi pravio razliku iz meča u meč. Kada se probija po krilima centrira se ka Pešiću koji nije poznat po sjajnoj igri glavom i tako ideja potire stvarnost.
Zvezda možda uspeva da postigne pogotke, ali nije to ona igra kojom je plenila prošle sezone. Prosto deluje da Miloš Milojević i dalje do kraja nije „namirisao“ ko bi šta trebalo da radi.
A da filozofija do kraja nije ustanovljena i da postoji problem sa organizacijom najbolje se vidi tokom prekida. Upravo tako je Zvezda primila pogodak za 2:1, a sa druge strane u napadu postavka ne deluje kako bi trebalo da izgleda. Sećate se ere Dejana Stankovića kada su prekidi bili dika i ponos, očigledno je Milojeviću potrebno barem malo više vremena.
I problem je očigledna fizička inferiornost u odnosu na rivale. Kao da svim igračima jednim pritiskom dugmeta nestane vazduh u plućima oko 60. minuta (još jednom je gol primljen nedugo nakon te vremenske odrednice) izuzev mladog Stefana Mitrović koji je najveći dobitak crveno-belih, ali i srpskog fudbala ove sezone.
Fizička nepripremljenost (bolje rečeno u ovom slučaju nego sprema) se oslikava i u donošenju loših odluka na samom terenu. Uostalom, u tim situacijama se ne razmišlja potpuno trezveno zbog velikog napora koji dovodi do toga da se ne razmišlja dovoljno brzo ili racionalno. Za to je dovoljno konsultovati bilo koji priručnik o fizičkoj pripremi.
Um i telo su u sinergiji, a kada nisu, pa pogledajte ponovo snimak iz Budimpešte. Nemoguće je da igrači ostaju bez daha u meču koji je mogao da preokrene sezonu, ali to na kraju dana nije krivica Milojevića koji u ovom trenutku pokušava da izvuče maksimum iz tima. Njegova će odgovornost biti tek kada on bude odradio čitave pripreme sa timom.
I verovatno najznačanija stavka je potpuno konfuzija u odbrani. Jedini koji je od početka sezone igrao gde treba bio je Aleksandar Dragović. Bio je stub defanzive crveno-belih i jedino on nije menjao poziciju.
Milojević je uspeo da revitalizuje Marka Gobeljića koji je uspeo da se podigne nakon niza kritika kojima je bio izložen. Uspeo je da vrati Strahinju Erakovića na mesto na kom se najbolje oseća, na poziciju štopera. Ipak, glavni krivac za dva gola Ferencvaroša bio je Milan Rodić. Levi bek koji je ranije bio neprelazan i beležio je po desetak savršenih startova po susretu sada neshatljivo kasni kod oba pogotka.
PROČITAJTE JOŠ
„Mislim da smo primili dva jeftina gola, dva naivna gola koja ne mogu da se ‘istrpe’ na ovom nivou. Nismo bili dovoljno konkretni u napadu, nismo punili šesnaesterac sa dosta igrača, nešto što smo pri kraju radili, ali to je više bilo stihijski nego neki plan“, potvrdio je Milojević probleme bez ikakvog skrivanja.
„Sanogo tu gde smo primili gol nije ni trebalo da bude. Dve-tri nadovezane greške i onda gol. Igrač koji šutne, odbrani mu se taj šut, on opet šutne, a mi ne pritrčimo… To je nedopustivo, to nam se nije dešavalo. Ne može da se spava“, jasno je Milojević obrazložio šta će biti tema sastanka.
To je pokazalo nesigurnost, nedovoljnu uigranost ili nerazumevanje sistema po kom sada funkcioniše odbrana.
Sve ovo nisu fatalne stvari koje je nemoguće ispraviti, ali je za sve njih potrebno vreme, upravo ono što crveno-belima u ovom trenutku i te kako nedostaje.
BONUS VIDEO Bakljada ultrasa Ferencvaroša pre meča sa Zvezdom
