Više od decenije Barselona je predstavljala strah i trepet za klubove širom Evrope. Dominacija u španskom prvenstvu, titule prvaka Evrope i jedna od najboljih omladinskih škola na svetu, godinama su činili da Barsa izgleda kao klub čijoj vladavini ne može da se nasluti kraj.
PEOČITAJTE JOŠ
Međutim, katalonski gigant već drugu godinu zaredom neće uspeti da osvoji titulu prvaka, a u evropskim okvirima poslednjih godina služi kao tim protiv kojeg ostali evropski velikani beleže rekordne pobede.
Umesto o rezultatima, sjajnim igračima i potezima, o Barseloni se danas priča u kontekstu potpunog haosa, koji je došao do te mere, da i simbol svih Barseloninih uspeha, Leo Mesi, razmatra opcije za odlazak.
Jednostavno, sve je krenulo naopako.
Kada je Pep Gvardiola po drugi put sa Barselonom postao prvak Evrope i uspostavio jedan od najprepoznatljivijih stilova igre koji su nosii Ćavi, Inijesta, Mesi, Buskec i ostali igrači iz te generacije, malo ko je mogao da zamisli da će čak i nakon njegovog odlaska, klub doći u situaciju u kojoj se danas nalazi.
I dalje su tu bili i „La Masija“, škola fudbala koja je lansirana mnogo asova i brojni igrači koji su ostali u klubu i posle Gvardiolinog odlaska.
To je potvrdila i titula prvaka Evrope osvojena pod vođstvom Luisa Enrikea i brutalna dominacija španskim fudbalom.
Razbijanja Real Madrida u međusobnim duelima, utakmice za pamćenje u Evropi, sve je to Barselona bila do 2015. godine.
A onda je krenuo pad.
Već sledeće godine, Real je uspeo da uzme titula prvaka u Španiji, a Barseloni je polufinale Lige šampiona bio krajni domet i sve češće i nemoguća misija.
Epski raspad protiv Rome nakon pobede u prvoj utakmici od 4:1, debakl od Bajerna, tragična eliminacija od Liverpula u neverovatnom preokretu i ispadnaje od PSŽ-a već u prvoj eliminacionoj fazi ove sezone, postali su mečevi po kojima pamtimo katalonski klub nekoliko poslednjih godina.
Barselona je polako ostala bez legendi koje su završile karijeru ili otišle na egzotične destinacije.
Mesija su polako napuštali Ćavi, Inijesta, Pujol, a na njihova mesta nisu dolazile adekvatne zamene.
Suština problema zapravo je u nedostatku prave strategije. Kao da su čelni ljudi kluba verovali da će se stvari same od sebe odvijati, sve dok Mesi bude bio na terenu.
Nije bilo ideje za rešenje na poziciji trenera, pa se lutalo i pokušavalo bez plana i razmišljanja o tome koliko se čovek kojeg angažuju uklapa u njihovu viziju, već su se vodili pretpostavkama da će se, Valverde na primer, samo prilagoditi i da će stvari ići same od sebe.
Zamene za ključne igrače plaćane su papreno, a iz omladinske škole godinama nije izbačen igrač koji bi mogao da postane stub i nova zvezda tima.
Umesto toga, Barselona je od 2015. godine pa do danas, potrošila skoro miljardu evra na dovođenje superstarova koji nisu donosili adekvatan rezultat.
Umesto strateškog planiranja, počelo se sa dovođenjem skupih zvezda i najzvučnijih imena koja su bila dostupna na tržištu.
Umesto da ti fudbaleri podignu klub na viši nivo, obično se završavalo tako da su se oni prilagođavali onome što je za ekipu poput Barselone značilo osrednjost.
Katalonskom klubu je dodatnu omču oko vrata namakao i fijasko sa Supeligom, od koje se nisu distancirali, pa im preti i potencijalna kazna i suspenzija iz Evrope.
To bi značilo i definitivan kraj Mesijeve ere, jer bi teško bilo poverovati da će Argentinac, sada kada mu je ostalo tek još koja sezona vrhunskog fudbala, želeti da igra samo špansku ligu.
Barselona je nedavno promenila predsednika kluba i ponovo na kormilo izabrala Đoana Laportu, ali se on, bar na samom početku mandata, nije bavio razvojem strategije za povratak na staze stare slave, koliko sa novim formatom evropskog fudbala.
A Barselona nije postala ovo što je danas takmičeći se sa ostalim evropskim velikanima tako što bi im parirala u potrošenom novcu, sklapanju zvezdanih sastava i megalomanskim projektima, već u sistemskom radu zasnovanom na jednoj ideji.
Ideji koju im je u amanet ostavio legendarni Johan Krojf kada je osmislio sistem omladinske škole i fudbalsku filozofiju koju su nadgrađivali godinama.
Jer, do dolaska Johana Krojfa na klupu Barselone, klub nije bio ni blizu relevantan u evropskim okvirima.
Onda im je Holanđanin doneo titulu prvaka Evrope i filozofiju koja je u sledećoj deceniji postala jedna od najdominantnijih i najprepoznatljivijih na svetu.
Krojfov duh i dalje lebdi nad iznad Nou Kampa, na Barsi je samo da mu se ponovo vrate umesto što se svojski trude da ga proteraju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar