Dugo ovako nešto nismo videli.
Istorijska sezona za srpski fudbal posle koje će prvak po prvi put direktno u Ligu šampiona, a drugoplasirani u kvalifikacije postavila je lestvicu očekivanja na najveći nivo do sada kada su rezultati u pitanju.
PROČITAJTE JOŠ
Zato smo se po prvi put našli u bizarnoj situaciji da i Crvena zvezda i Partizan igraju grupnu fazu evrokupova, kupuju igrače za ogroman novac i visoko su kotirani na UEFA rang listi, a da su i jedni i drugi već promenili trrenere na početku sezone.
Nedostatak očekivanih rezultata svakako je jedan od razloga za takav scenario, ali ne treba zanemariti i nedostatak pravog sistemskog rada u vrhu klubova i preuzimanja odgovornosti.
Crvena zvezda je tako posle dve ipo godine sa Dejanom Stankovićem morala da se okrene novom rešenju. Prethodnih pet godina su po pitanju promena na pozicijama stručnog štaba u redovima šampiona Srbije bile stabilne i videli smo na klupi samo dvojicu trenera, jer su rezultati konstantno išli uzlaznom putanjom.
Ipak, treći neuspešan pokušaj da se ekipa plasira u Ligu šampiona bila je kap koja je prelila čašu.
Nije mogla legenda crveno-belih da se više nosi sa pritiskom, pogotovo zbog činjenice da je ovoga puta imao možda i najveću šansu da sa ekipom zaigra u eliti.
Ni velika ulaganja ni dobra startna pozicija ni rival po meri nisu bili dovoljni – Zvezda jednostavno nije ibla spremna. Niti su na pravi način rešeni svi nedostaci u igračkom kadru, niti je ekipa bila dobro spremljena.
U crveno-belom su posegli za rešenjem koje treba da im da određenu sigurnost, jer je na klupu došao čovek koji dobro poznaje i situaciju i tim i ljude u klubu.
Zato Miloš Milojević ima dobre predispozicije da njegov mandat u Zvezdi potraje bar kao i njegova dva prethodnika i izbegne se situacija iz ne tako davne prošlosti kada je Zvezda menjala trenere kao čarape.
Pre Milojevića i Stankovića koji su zajedno spojii pet sezona, Zvezda je za sedam godina promenila šest trenera. Sa druge strane, u Humskoj je situacija mnogo dramatičnija.
Partizan je u krizi na svim nivoima, a pet godina bez titule i dve bez ikakvog trofeja, bacile su klub u neizvesnost i svakodnevno propadanje.
Upravljačka struktura uporno odbija da preuzme odgovornost za rezutate i propast Partizana, pa su u crno-belom treneri postali potrošna roba.
Nakon velike borbe i neuspeha da donesee trofej u Partizan, Aleksandar Stanojević je odlučio da podigne sidro i jednostavno krene dalje. Kriza u klubu je uzrokovala da su gotovo svi redom koje su crno-beli kontaktirali odbijali da preuzmu klub, nakon čega je kao iznuđeno rešenje doveden Ilija Stolica i to bez konsenzusa glavnih ljudi.
Kratko je potrajala ta priča, a Stolica čija je krivica u suštini najmanja, bačen je pood autobus kao i brojni prethodnici, a crno-beli čini se opet posegli za iznuđenim rešenjem u vidu Gordana Petrića.
Petrić je tako u istom periodu u kojem je Crvena zvezda dovela trećeg trenera, postao peto ime na klupi, a ni u periodu pre toga se niko nije predugo zadržao. Od 2010. naovamo, Partizan je pre Petrića predvodilo 13 trenera.
Ipak, situacija u kojoj su i Partizan i Crvena zvezda menjali šefove struke nakon početka sezone, nismo imali do sada.
Obično bi za takvom odlukom potezala ekipa koja bi imala loš start, a sada smo svedoci da ni Evropa ni prvo mesto na tabeli ne garantuje stabilnost na klupi.
BONUS VIDEO Koreografija navijača Zvezde, zviždali i himni Lige šampiona pred revanš s Makabijem
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar