Da ste nekom od navijača Arsenala pred sezonu rekli: "Hajde u 50 evra da ćete da budete prvi u januaru", verovatno bi rekli - ti si lud.
Fudbaleri Arsenala možda to ne shvataju, ali njihov stručni štab sa posebnom zebnjom i pažnjom čeka nedelju.
Svesni su i Mikel Arteta i ostali pomoćnici da sebi mogu da olakšaju, ili zagorčaju život u meču sa Mančester junajtedom.
PROČITAJTE JOŠ:
Arsenal je u pol poziciji da osvoji titulu. U poziciji koju niko pre početka sezone nije ni sanjao.
Da ste pitali navijače „tobdžija“ ili čitali šta pišu po forumima, mašta im je uvek govorila „titula“, ali razum „daj da se plasiramo u tu Ligu šampiona“.
Svi do jednog potpisali bi da na dan 21. januara 2023. godine njihov klub ima pet bodova prednosti više od Mančester sitija, dok „čuči“ na prvom mestu tabele Premijer lige.
A sve im zvuči još bolje kad znaju da u naredne tri, četiri nedelje mogu da naprave najveći i ključni korak ka tituli, samo ako ne naprave greške nekih prethodnih, sada već i davnih sezona.
Big Chances created for Arsenal this season:
— GunnerGuru (@GunnerGuru1) January 21, 2023
11 — Martin Odegaard
6 — Gabriel Martinelli
5 — Gabriel Jesus
4 — Ben White
3 — Bukayo Saka
Odegaard is 4th for big chances created in the league. 🇳🇴 pic.twitter.com/9S0Wn0U2uR
Najpre zato što imaju imperativ da pobede Junajted u nedelju od 17.30. Prvo jer „đavoli“ imaju 39 bodova i konkurišu i dalje za čelo tabele.
Drugi bitan razlog je što je Junajted do meča sa Kristal Palasom imao seriju od sedam pobeda u svim takmičenjima i ako im je Palas sa 1:1 poljuljao samopouzdanje, Arteta to mora da iskoristi.
Tim pre što je Siti preokrenuo 0:2 protiv Totenhema i „pregazio“ ekipu iz Londona sa 4:2 u petak.
Pokazao je tim Pepa Gvardiole da neće odustati, ali i da je Hulijan Alvarez zasluženo dobio i novi ugovor i šansu u meču sa „pevcima“.
Arsenalu je u međuvremenu stigao Leandro Trosar, dok Bukajo Saka igra veoma dobro, Martin Edegor je lider koji je svojim šutevima sa distance više puta skidao teret sa leđa tima, a Gabrijel Martineli je više puta demonstrirao koliko opasan ume da bude u napadu.
Zinčenko, nekada uzdanica Mančester sitija je takođe pouzdan, Vili Saliba i Gabrijel jednako.
Bilo je bojazni da će povreda Gabrijela Žezusa sa Mundijala u Kataru, ubiti te ambicije o tituli, ali baš ona kao da je zbila redove među Artetinim igračima.
Poraze nisu mogli da izbegnu, s tim što su se oni nekom srećom dešavali u mečevima kupova, ili u prijateljskim okršajima. U ostalim utakmicama igrači ekipe iz Londona igraju agresivno u presingu, napadaju i obično imaju „rupe“ i padove u igri tek kada ih rival pritisne, što se ove sezone nije dešavalo često.
Zato u nedelju sledi „ono pravo“, posle čega „tobdžijama“ idu i dva meča sa Mančester sitijem. Ako je prvi, 27. januara u FA Kupu „opipavanje pulsa“, onda je 15. februar „crveno slovo“ u Artetinom kalendaru.
Tada njegova ekipa igra sa „građanima“ na svom terenu, na Emirejtsu i ako tu uspe da pobegne, pod uslovom da prethodno ne kiksne u mečevima sa Evertonom i Brentfordom, Arsenalu se zaista smeši titula, prva posle 19 godina.
Arsen Venger je u svojoj eri na to prvo mesto sa ekipom znao da zasedne. Znao je da tu i završi sezonu i to tri puta.
Prvi put još daleke 1998. godine kada je za slavnog Francuza igrala generacija igrača među kojima su bili i Dejvid Siman, Toni Adams, Li Dikson, Patrik Vijera, Ijan Rajt, Martin Kion, Rej Parlor, Emanuel Peti, Nikolas Anelka, Mark Overmars…
Tu je bio i sjajni Dejvid Bergkamp, a „tobdžije“ su tokom te sezone imale jednu krizu od mesec dana i prebrodile su je posle četiri poraza u novembru i decembru.
Druga Vengerova titula bila je praktično „bukirana“ već u decembru 2001, jer od poraza protiv Njukasla, Tijeri Anri, Vijera, Adams, Sol Kembel, Nvankvo Kanu, Đovani van Bronkhorst, Rober Pires, Fredi Ljungberg i ostali, nisu znali za poraz.
Ona generacija iz 2004. koja je osvojila treću i poslednju titulu u eri Arsena Vengera nije poražena tokom čitave sezone, pa se od početka do kraja nije mnogo postavljalo pitanje ko će postati šampion.
Problem je što su nakon toga usledile godine i godine agonije za londonski klub, koji se sporadično svodio na nivo nekog premijerligaškog Dinama iz Vranja po kvalitetu igara.
U tom periodu od 19 godina do sada pojavljivali su se i „izgoreli“ mnogi talentovani igrači koji su svoju sreću posle nekog vremena odlazili da nađu negde drugde.
Tako su Emirejtsom defilovali i Sesk Fabregas, Robin Van Persi, Teo Volkot, Tomaš Rosicki, pa i Aleksis Sančez i Džek Vilšir, Aron Remzi i brojni drugi.
Poslednjih šest, sedam godina „sprženo“ je i mnogo novca da bi se uzela titula koju treći najtrofejniji klub u Engleskoj (posle Mančester junajteda i Liverpula) čeka skoro dve decenije.
Arsenal je od 2004. i generacije „nepobedivih“ bio zvan i kao „večiti četvrti“ i kao klub pretplaćen da uzima samo trofeje FA Kupa, ili Superkupa, koje je Venger uzimao po sedam puta. A onda se desio potop i tenzije usled preprodaja akcija u klubu, zbog čega je Francuz pričao da bi voleo da je ranije otišao sa Emirejtsa.
„Potpuno sam se identifikovao sa klubom, to je bila moja greška. Moja fatalna mana bila je ta što sam previše voleo to gde sam bio. Žalim za time. Trebalo je da odem na neko drugo mesto. Nekada se pitam, da li se nešto slomilo posle te sezone u kojoj smo bili bez poraza? Godina 2007. bila je prelomna tačka, tada sam prvi put osetio tenzije unutar uprave. Bio sam razapet između lojalnosti klubu i lojalnosti Dejvidu Dejnu. I dalje se pitam jesam li učinio pravu stvar, jer život nije bio isti posle toga“, pričao je Venger pre dve godine.
Od njegovog odlaska 2018, od lošeg je sve isprva krenulo nagore. Pjer Emerik Obamejang je dobio astronomski ugovor i „ugasio se“, Granit Džaka je dobio šansu da bude kapiten i igrao je uvek na ivici živaca navijača, a rezultati su uporno izmicali.
Sve dok Mikel Arteta koji umalo nije oteran u više navrata nije pronašao dobitnu formulu koja ima mesec dana da reši pitanje titule.
*joint top* + good luck with this schedule Arsenal fans pic.twitter.com/f2yzzHqzne
— Muhamad (@momoalas93) January 14, 2023
Pitanje je da li bi posle toga, poput Vengera ostao u klubu, jer je i „Profesor“ imao ponude Reala, Juventusa, Pari Sen Žermena i reprezentacija Francuske i Engleske, ali to navijače „tobdžija“ manje zanima u ovom trenutku.
Njima su u glavi dva meča koja moraju da dobiju. Jedino tako će biti skoro sigurni da će posle skoro dve decenije, prvi put na Emirejtsu, proslaviti titulu prvaka i dići pehar koji predugo nisu videli u svojim rukama.
BONUS VIDEO VAR poništio remek-delo: Gol „rabonom“ kakav se viđa i potez za „Puškaša“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar