Možeš ponekad da se provučeš i budeš šampion, a da ne pobediš boljeg od sebe, ali one slabije moraš da "ljuštiš".
Čim je ekipa Arsenala prestala to da radi, Mančester siti je samo dolio so na ranu i pobedio u sredu sa 3:1.
PROČITAJTE JOŠ:
„Građani“ su se izjednačili po broju bodova na tabeli, ali sa boljom gol-razlikom i međusobnim skorom zauzimaju prvo mesto u Engleskoj, koje je Arsenal držao dugo.
Kako je sezona odmicala činilo se sve realnijim da upravo „tobdžije“ posle 19 godina uzmu trofej namenjen prvaku Engleske.
Samopouzdanje navijača je poljuljano posle meča Srbije i Brazila na Mundijalu u Kataru, kada su lekari rekli da Gabrijel Žezus neće moći da igra nekoliko meseci.
To se nije toliko odrazilo na formu Arsenala sve do sredine januara. Dotle je sve išlo idilično.
Čak i suviše idilično da bi zvučalo realno. Jer, kada 15. januara sa 2:0 pobedite Totenhem, a šest dana kasnije Mančester junajted sa 3:2 i to golom u poslednjim minutima meča, nema ničeg boljeg.
Kao glavni rival za titulu je u tim trenucima ostao i onaj najteži – Mančester siti. Londonski klub je pred sobom imao dve šanse da nadigra Siti i ubije mu svaku nadu da može da se domogne vrha.
I to pošto su mu Junajted i Totenhem činili usluge i pobeđivali „građane“ u razmaku od 20 dana.
Međutim, dok su Sitiju bodove uzimali drugi velikani engleskog fudbala, Arsenal je svoje prosipao u onim „manjim“ utakmicama.
Poraz letargičnog tima Mikela Artete od Evertona, pa onda krajnje sumnjiv remi sa Brentfordom i dva poraza od Sitija u Kupu i Premijer ligi, svakako su pokazatelj ozbiljne krize.
Krize koja je dovela od toga da Arsenal ima osam bodova više, do toga da počne da sumnja u svoje šanse za krajni trijumf. Deo razloga svakako leži u tome što postoji nesrazmera u kvalitetu odbrane i napada.
Kada napad izgubi svežinu koju je imao na početku sezone i kada kreacija izostane, a posed se preseli na drugu stranu, mane odbrane isplivavaju na površinu. Kako pritisak na njoj raste, šanse da će protivnik dati gol, kako god se on zvao, značajno se uvećavaju.
Londonski velikan je došao u situaciju da za dve nedelje prospe sve što je gradio šest meseci, pa sad sebi trasira put od senzacije sezone do razočarenja sezone.
Siti ga je jurio u stopu, u bod zaostatka do 11. kola kada se sapleo prvi put i izgubio 1:0 od posrnulog Liverpula.
Građani su već dotle imali dva remija i jedan poraz, a Arsenal samo poraz od Junajteda. Sada se sve preokrenulo.
Nije opravdanje što sudija Li Mejson u VAR sobi na meču protiv Brentforda nije povukao dobru liniju ili što je nije povukao uopšte, pa je Kristijan Norsgard bio u ofsajdu, a to nije registrovano.
Lenja reakcija ide njemu na dušu i, iz ove perspektive, može da uništi sezonu Arsenalu, ali to svejedno nije alibi za anemični tim koji hoće da postane šampion i koji je mogao i morao da da više od jednog gola na tom meču.
Istu ekipu je Arsenal u septembru pobedio sa 3:0, pa problema nije bilo. Baš kao što je i Everon prošlog maja pregazio sa pet golova u mreži.
„Najvažnije je kako ćemo se osećati sutra“, rekao je Arteta i ponovio mantru o kojoj priča cele sezone. Govorio je i o tome kako je sezona maraton koji, prirodno, traje mesecima.
„Psihološki je sve to veoma daleko“, dodao je, misleći na kraj sezone, mada se njegovom timu više ne smeši ista sreća kao pre samo mesec dana.
Arsenal je i ranijih godina, još u vreme Arsena Vengera znao da klone kada dođu januar ili februar. I to je u jednom trenutku postalo upadljivo u godinama kada su „tobdžije“ držale reputaciju večitog četvrtog. Kao da ih prati neka zla kob.
Kao ono dete na školskom krosu, koje zapne u prvih 50 metara i tu istrči ispred svih, a onda kad izgubi snagu, završi tamo negde kao deseto.
To je Arsenal bio godinama, a bojazan je da je to i sada. Nije čudo što su i navijači odmah podsetili na „februarsku kletvu“ čim su stvari krenule da se odvijaju po zlu.
Nije još uvek najjasnije ni zašto se to dešavalo gotovo svaki put kada bi tim sa Emirejtsa bio konkurentan za titulu, koja je na kraju pripadala drugima.
Arteta stoga možda priča o maratonu, ali mora da ima na umu šta se dešavalo ranijih godina, pre njega i da u celu jednačinu ubaci i zamor svojih igrača.
Arsenal je ove zime doveo tri fudbalera, Žoržinjo se u veznom redu činio kao pun pogodak, pa ipak nije pokazao previše toga jer nije ni imao mnogo vremena da se privikava.
Leandro Trosar je dobio poslednjih petnaestak, dvadeset minuta na meču sa Sitijem, a stigao je i Jakub Kivior.
Samo je Poljak plaćen Speciji 25 miliona onaj od kog se očekuje da uradi nešto više u dolazećim sezonama, druga dvojica su „sad i odmah“ igrači, jer su u najboljim godinama karijera.
Naravno, ne leži u njima problem što se posle Totenhema, sredinom januara, kada je Arsenal imao osam bodova više od Sitija, tim iz Londona prosto strovalio.
Već naredni meč sa Aston Vilom je šansa da se Arsenal vrati na prvo mesto, jer ima meč manje od najžešćeg protivnika u borbi za titulu.
S tim što sada kada je „voda ušla u uši“, svako može da da sebi za pravo da može da se nosi sa dojučerašnjim liderom tabele.
Naročito kad imate nesigurnu odbranu kakvu Arsenal ima, pa Tomijasu poklanja loptu u noge Kevinu De Brujneu, a ovaj majstorski kažnjava to šutem bez oklevanja i hirurški precizno.
Pritom, Tomijasu nije jedini koji je pravio kardinalne greške i doveo do potopa u sredu i u protekle dve sedmice.
Da nije bilo penala i gola Bukaja Sake, taj poraz od Sitija bi delovao još ubedljivije, ali uprkos tome, čak je i Erling Holan rekao da je Arsenal ove sezone igrao najbolji fudbal.
Dok nije ostao bez dubine, bez koje ne može da sačuva prednost do kraja i mora da zavisi od kikseva Sitija i njegovih oscilacijama u igri. Šampioni to ne rade i ne pristaju na kompromise.
Uz to treba imati u vidu da je Arsenal imao samo 16 promena u startnoj postavi, najmanje u ligi, dok je Siti daleko više kombinovao i imao 54 takve rotacije.
To na neki način olakšava rivalima koji znaju šta mogu da očekuju i koliko od koga mogu da očekuju, a Arsenal ipak nema u ekipi Mesija, Suareza, Ćavija i Inijestu, pa da na svakoj utakmici neko od startera može da izvuče keca iz rukava.
Ali, u svima njima skupa leži deo odgovornosti da već protiv Aston Vile zaustave kola koja idu nizbrdo, jer će u suprotnom prirediti navijačima deža vi koji su viđali više puta u proteklih 19 godina i nikad im nije prijao.
Povratak u Ligu šampiona bi im, na kraju svega, bio samo slaba uteha, jer se zna šta se u Engleskoj više vrednuje čak i od trofeja elitnog evropskog takmičenja.
BONUS VIDEO: VAR poništio spektakularan gol Danijela Aleksića, majstoriju „rabonom“ kakva se retko viđa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar