To bi bio šou: Partizan planira da igra Evroligu kao domaćin u Beču, Solunu i Minhenu

Naravno, preduslov je da Partizan i naredne sezone bude deo elitnog takmičenja, a prema rečima prvog čoveka kluba Ostoje Mijailovića - gledaju samo u jednom pravcu. Učešće crno-belih u Evroligi povlači već sada planiranje za sledeću sezonu, sa jednim ogromnim problemom na vidiku.

„Partizan u ovom trenutku ne razmišlja o FIBA Ligi šampiona, uz sva uvažavanja iste. Partizan je strateški okrenut u ovom trenutku ka Evroligi“, naveo je juče Mijailović za B92 i jasno podvukao na kom putu je četa Željka Obradovića.

Onda dolazimo do velikog problema zvanog Evropsko prvenstvu u vaterpolu, koje treba da se održi od 10. do 25. januara 2026. godine u Beogradu. Kako će prvenstvo biti održano usred zime, trenutno postoji samo jedna opcija i ponovo će se, kao i 2016, EP održati u Beogradskoj areni.

To znači da bi Partizan, izvesno i Crvena zvezda ako ostane deo elite, više od mesec dana morao da igra kao domaćin negde drugde, a ne u Beogradskoj areni, koja kako Nova.rs saznaje neće biti na raspolaganju za košarku od 26. decembra ove godine do 1. februara sledeće usled montaže i demontaže bazena i svega pratećeg.

Zato su u Partizanu došli na odličnu ideju da odu na evropsku turneju i da tri evroligaške utakmice kao domaćini u tom periodu igraju van Srbije - u Solunu, Beču i Minhenu - informacije su do kojih je naš portal takođe došao. Jasna je ideja zašto baš u ovom grčkom, austrijskom i nemačkom gradu, a ne recimo u hali "Aleksandar Nikolić".

Osnovni problem koji bi se javio prilikom selidbe usled zauzetosti Arene je broj sezonskih karata. Verovatno se računa da bi ih crno-beli opet prodali oko 15.000 sezonskih ulaznica, pa bi selidba u nekadašnji "Pionir" prepolovila taj broj gledalaca, a uskraćivanje evroligaškog spektakla jednostavno nema mnogo smisla.

Tako bi selidba van Srbije, i to na ove tri zanimljive destinacije, višestruko mogla da bude pravi potez. Prvo, sigurno da ni 50% sezonaca ne bi išlo na domaćinstvo u inostranstvo, deo koji bi bio u mogućnosti bi naravno imao svoje mesto u dvorani, a za preostali kapacitet bi klub mogao da proda ulaznice i tako dodatno profitira.

#blockquote_0

Jasno je i zašto su izabrane baš ove tri lokacije. Partizan i njegove navijače sa solunskim PAOK-om vežu bratski odnosi, pa nema sumnje da bi u Grčkoj bila posebna atmosfera, dok bi u Beču i Minhenu dijaspora ispunila najveći deo tribina. Kad god crno-beli gostuju Bajernu, barem pola dvorane čine gostujući navijači, što bi u ovom slučaju bilo daleko više.

Kada je reč o dvoranama, u Beču bi verovatno na raspolaganju bila "Štadhale" kapaciteta 16.152 mesta (hala D, postoje i hale E i F daleko manjeg kapaciteta ne većeg od 2.000 mesta), u kojoj su se održavala evropska prvenstva u rukometu, odbojci, i druga velika takmičenja. Očito je da se radi o multifunkcionalnom objektu u kojem bi Partizan sa brojim navijačima širom Evrope mogao da bude domaćin kao usred Beograda.

PAOK-ova hala prima 8.500 gledalaca, koristi se za košarku i odbojku, dom je solunskih košarkašica, košarkaša i odbojkaša, i pored nešto manjeg kapaciteta bi mogla da priredi evroligašku atmosferu.

Što se tiče Minhena, ostaje otvoreno da li bi Partizan nekako mogao da iznajmi Bajernov novoizgrađeni "SAP garden", otvoren u septembru prošle godine, i koji prema svim svedočenjima najviše liči na NBA dvorane. Tu bi moglo da se smesti 11.500 gledalaca koji bi imali izuzetan košarkaški užitak u potencijalno još jednoj evroligaškoj večeri. Kao alternativa figurira i olimpijska hala u Minhenz koji sada ima nazivno ime po sponzoru (BMW Park), a za košarku raspolaže za 6.500 mesta, i u njoj su igrali košarkaši Bajerna pre selidbe u velelepni dom.

Da će srpski klubovi morati nešto da organizuju, govori i to da su u sezoni na izmaku večiti tokom poslednje nedelje decembra 2024. i tokom januara ove godine samo u Evroligi odigrali sedam utakmica. Partizan je na četiri susreta bio domaćin u Areni (Fenerbahče, Makabi, Pariz, Crvena zvezda), išao je na tri gostovanja (Panatinaikos, Asvel, Olimpija), dok je Zvevzda triput igrala pred svojim navijačima (Pariz, Fenerbahče, Monako), iz četiri gostovanja (Barselona, Baskonija, Makabi, Partizan).

Naravno, postoji mogućnost da se na početku sezone napravi da večiti u tom periodu budu više na gostovanjima, da im se možda vežu i dupla kola na strani, ali... To je za sada sve u domenu teorije, dok će u praksi biti izazov organizovati te utakmice kao domaćin, plus su tu i mečevi ABA lige takođe na domaćem parketu.

Ako slučajno dođe do veleobrta i vaterpolo Evropsko prvenstva ne bude organizovano u Areni, mada ne postoji neka druga adekvatna lokacija, košarka se sledeće sezone više od mesec dana neće igrati u najvećoj dvorani na Balkanu.

Vaterpolisti Srbije pokorili Evropu u Areni 2016.

Vaterpolisti Srbije su treći put zaredom postala prvaci Evrope, baš u Beogradskoj areni 2016. godine kada su pobedili Crnu Goru u velikom finalu. Tom prilikom oboren je i svetski rekord po posećenosti na jednoj vaterpolo utakmici, pošto je na tribinama bilo više od 18.000 gledalaca. I tada je prvenstvo bilo usred zime, u Areni su bila dva potrebna bazena - takmičarski i za zagrevanje. Prvi je napunjen sa 1.386 kubika vode, a pomoćni sa 750. Samo punjenje i zagrevanje vode trajalo je 36 sati, za kompletnu pripremu neophodno je bilo devet dana, dok je demontaža svega nakon finala trajala četiri dana. Zato je malo verovatno da će sada bilo šta biti brže, pa će se košarka više od mesec dana igrati van Arene.

BONUS VIDEO