Pobednik drugog od dva polufinala Evrolige odlučen je već u prvoj četvrtini što je donekle pokvarilo čitav utisak, pošto je Real tada prebacio 20 poena prednosti i kasnije samo uspeo da odbije nekoliko naleta Pirejaca.

Olimpijakos jeste u nekim momentima podsetio da ga nikad ne treba otpisivati, ali je i Real u drugim momentima demonstrirao takvu silu da je to bilo na granici mogućeg.

Madriđani će titulu osvojenu prošle godine probati da odbrane u finalu koje u nedelju igrati protiv Panatinaikosa od 20 časova.

A mogli smo da gledamo možda i svegrčko finale Evrolige da je Mustafa Fal pogodio bar jedno od dva slobodna bacanja na nešto manje od tri minuta pre kraja i pri vođstvu Reala 83:73. Da je tu Fal uspeo da pogodi nešto, završnica bi bila možda i neizvesnija, mada je sve praktično odlučeno tokom prvih 20 minuta.

Najefikasniji je kod pobednika bio Džanan Musa sa 20 poena, Mario Hezonja je stao na 12, Geršon Jabusele i Vensan Poarije su imali po 11, a Fakundo Kampaco je imao 9 asistencija i samo 3 poena. U Olimpijakosu je Alek Piters imao 23 poena, Šakil Mekisik je imao 17, Najdžel Vilijams-Gos 15, Filip Petrušev je imao 5, a Nikola Milutinov ni poen.

Real je u prvo poluvreme ušao tako da je u nekim momentima delovalo kao da ni Majkl Džordan lično ne bi pomogao Olimpijakosu.

Teško je i smisliti nešto što je u igri grčkog tima bilo smisleno i razumno, jer je ovo delovalo kao okršaj Davida i Golijata, samo što David nije imao praćku, kamenje, štap - ništa!

S druge strane, Golijat je imao i 20 drugova sa sobom i svi su bili u tenkovima na gotovs.

Tako je otprilike izgledalo prvih desetak minuta igre u berlinskoj Uber areni, gde je na svojoj strani Olimpijakos tokom prvog poluvremena imao jedino bučnije navijače.

Skoro sve ostalo u statističkim kolonama je bilo na strani Reala koji je meč otvorio trojkama nestvarno raspucanog Marija Hezonje.

Hezonja kao da gori od želje da se vrati u NBA, pa je za svega nekoliko minuta ubacio tri trojke. Razlika u tim trenucima nije bila tako strašna 14:8.

Dodatni problem za Grke je bilo i to što je Realova odbrana bila kao zid, pa Alek Piters i ostali nisu znali gde udaraju, dok je Valter Tavares sa ostalima nizao skokove i zaustavljene šuteve rivala.

A koliko je i energija Reala bila bolja, pokazuje i to da je Kampaco iščeprkao loptu iz ruku protivnika posle promašene trojke Hezonje, da bi je dodao Musi, a Bosanac ubacio trojku za +11.

Nikola Milutinov i Filip Petrušev su nakon toga dobili šansu, ali nisu ni stigli da se zagreju, a Jabusele je svojom serijom od pet poena, doneo Realu 28:10 na kraju prve četrtine.

U drugoj je slika bila nešto drugačija. Petrušev ju je otvorio sa pet poena za minut, samo što "kraljevski klub" nije popuštao.

Ko god se našao na terenu pogađao je, skakao, krao lopte, radio šta god je potrebno. Real je u jednom trenutku imao 9/12 za tri i 9/12 za dva, pa nije čudo zašto je tokom druge četvrtine Olimpijakos u jednom trenutku gubio i sa 25 poena razlike.

Do kraja je trojkama Šakila Mekisika uspeo da svede to na 19 poena, mada je Real imao odgovor na sve što je ekipa Jorgosa Barcokasa mogla da ponudi.

A u nastavku je imala da ponudi solidnu odbranu i loš napad, u kom je imala više sreće, nego pameti. Dvaput je Alek Piters iz ofanzivnih skokova i odbojke pogađao za dva, Real je uspavano igrao napad i Vokap je posle četiri minuta primakao svoj tim na 56:43 pogotkom sa poludistance.

Tek tu su se videli i prvi znaci nervoze pošto je i Hezonja brzao sa šutevima za tri. Vilijams-Gos je trojkom za 60:48 bacio u delirijum hiljade Grka u dvorani, ali mu je euforiju brzo ugasio Džanan Musa.

U dva napada je naslanjao loptu na obruč mekano flouterima i pride dobio u dodatno bacanje u jednom napadu da vrati +15.

Međutim, kad je Piters pogodio i dve trojke, a Džanan Musa prvi put ostao bez istovetnog odgovora, Olimpijakos se na manje od minuta pre kraja treće četvrtine prišao na deset poena minusa.

Piters se potpuno "zapalio" u tim trenucima, Serhio Ljulj je parirao bitnim šutem za tri u završnici trećeg perioda, da bi na početku četvrtog Piters trojkom vratio svoj tim na dostižni zaostatak - 71:61.

Ljulj je u prvim minutima četvrtog perioda igrao smireno, ali nije mogao sam da zaustavi rivala u naletu.

Milutinov je dobio udarac u bradu i potekla mu je krv, Vilijams-Gos je trojkom približio Olimpijakos na jednocifrenu razliku, a Ljulju se zatresla ruka na slobodnim bacanjima kada je na iskustvo iznudio faul za tri penala i pogodio samo jedan.

Real je nakon toga usporio tempo, Ljulj je promašio još neke šuteve, pa ga je odmenio Kampaco, Tavares je uhvatio veoma važan skok na sredini četvrtine i dobio dva penala, dok je Barcokas dobio tehničku.

Tako je Real održavao deset razlike, dok su igrači Olimpijakosa naivno izgubili dve lopte, prvo Gos, onda i Fal.

A kada je Mustafa promašio i dva bacanja, igrači Reala su u dve brze akcije otišli na +14 i više se nisu osvrtali, pa Olimpijakosu sada u nedelju ostaje borba za treće mesto sa ekipom Fenerbahčea, poraženom u prvom polufinalu.

Pirejcima je ovo i korak unazad u odnosu na prošlu godinu kada su igrali finale elitnog takmičenja, dok Real ima šansu da ponovi uspeh koji je lani postigao u finalu sa Olimpijakosom.

Real Madrid - Olimpijakos 87:76 (28:10, 28:27, 15:21, 16:18)

Dvorana: Uber arena, Berlin; Sudije: Radović, Javor, Mogulkoč

RealMadrid: Kozer 4, Fernandez 0, Abalde 0, Kampaco 3, Hezonja 12, Rodrigez 8, Poarije 11, Tavares 9, Ljulj 9, Jabusele 11, Endiaje 0, Musa 20; Trener: Ćus Mateo.

Olimpijakos: Vokap 4, Vilijams-Gos 15, Rajt 0, Kenan 7, Fal 2, Papanikolau 3, Piters 23, Petrušev 5, Milutinov 0, Mekisik 17; Trener: Jorgos Barcokas.