Partizanova nedelja propuštenih šansi: Bez pravog Karlika teško

Samo, tabela ne računa utiske, već samo pobede i poraze, a crno-beli po prvi put imaju negativan skor sa četiri trijumfa i pet poraza.

Nije to i dalje razlog za alarm zbog rasporeda koji sledi i četiri domaće utakmice protiv rivala po meri, a i raspored u ABA ligi mahom donosi mečeve u Beogradu.

To je važno za Đoana Penjaroju u ovom trenutku jer će dobiti priliku da malo više vremena provede sa ekipom trenirajući i tako dobije šansu da pojačanja i povratnike iz povreda vrati u ritam.

Partizan u većem delu oba meča nije izgledao loše, ali su neke stare boljke ponovo iskočile u prvi plan, a rivali su to znali da iskoriste.

Ovoga puta u ključnim trenucima nije bilo ni one vrhunske odbrane na koju smo navikli, iako je ona u većem delu obe utakmice bila na nivou.

Partizan je meč u Francuskoj započeo serijom grešaka i već na startu upao u dvocifren minus, ali je još jednom pokazao da ima karakter i ne samo da je uspeo da se vrati u meč već da u jednom trenutku preuzme potpunu kontrolu.

Ako ga je u svim prethodnim mečevima izdavao šut sa distance, sada to nije bio slučaj. Deset pogođenih trojki iz 20 pokušaja sjajan su podatak, ali to ovoga puta nije bilo dovoljno.

Partizan je ponovo loše šutirao slobodna bacanja, tek 12/21, a u poslednjih pet minuta raspalo se i najveće oružje ove sezone – odbrana.

Gotovo identičan scenario viđen je na gostovanju Žalgirisu. Upadanje u rupu na početku meča i drugog poluvremena i povratak kada je delovalo da je kraj, ali i ovoga puta propuštena šansa za brejk. Sada su bacanja konačno bila na nivou, ali je zakazao šut spolja i tek 5/20 za tri.

Još jedan zajednički imenilac postoji u ova dva poraza. U pitanju je Karlik Džons, koji je imao lošu nedelju iza sebe. Protiv Asvela je imao sedam poena uz šut iz igre 3/9, dok je u Kaunasu imao sedam poena i šut iz igre 3/14, što u zbiru donosi 6/23 u dva meča.

Teško je mnogo toga zameriti najboljem igraču Partizana, koji nosi ogroman teret na svojim leđima, ali je i kod njega upadljivo vidljiva nervoza, što zbog ogromnog tereta, ali i zbog neadekvatnog sudijskog kriterijuma.

Sa druge strane, Partizan je dugoročno gledano dobio dvojicu igrača koji iza sebe imaju sjajnu nedelju.

Posle lošeg početka sezone, sjajan je bio Nikola Tanasković, koji je protiv Asvela imao ključnu ulogu u pravljenju razlike sa šest poena i čak pet sjajnih asistencija, dok je protiv Žalgirisa imao 19 poena uz pet skokova, uz neke sjajne poteze protiv Jonasa Valančunasa.

Osim njega, deluje da Partizan konačno dobija pravu verziju Itana Tompsona.

Posle slabijeg poluvremena u Vilerbanu, sjajno je otvorio drugo poluvreme i nejasno je zašto nije igrao više u završnici. Devet poena iz tog meča povećao je na 15 protiv Žalgirisa, a šut za tri od 40 odsto obećava za nastavak sezone. Da je u Kaunasu pogodio trojku iz dotrčavanja na minus četiri u završnici, kada je Partizan bio u velikom naletu, možda bi crno-beli uzeli veliki skalp.

Što se tiče ostatka rostera, akcenat je bio na pojačanjima koja su bačena u vatru.

I ono što je bolno jasno, a što se još jednom pokazalo kao problem – pojačanja se moraju dovoditi pre početka sezone kako bi trener mogao na vreme da ih uigra.

Jasan je kvalitet koji Partizan dobija njihovim dolaskom, pre svega tamo gde je bio u velikom problemu, a to je napad. Rivs je nakon odličnog izdanja u Subotici dobio 20 minuta protiv Asvela i 13 protiv Žalgirisa i oba puta ubacio po pet poena. Videlo se da ima sjajan šut, da može jedan na jedan, ali se još više videlo da nije stigao da pohvata akcije i da se povremeno sudarao sa saigračima, a još je to bilo jasnije u odbrani, gde je baš vidno ispadao.

Robert Frenks je dobio još više minuta (17+22) jer je Partizanova unutrašnja linija osakaćena i za to vreme ostavio sasvim solidan utisak. Vidi se da ima sjajan šut koji će Partizanu doneti preko potreban spejsing, dobar defanzivni skok i masu koja može da parira i centrima.

Uprkos najavama da mu je to slabiji deo igre, bio je vrlo dobar i angažovan defanzivno i, ako tako bude igrao i u ostatku sezone, mogao bi da bude značajan faktor.

Ipak, kao i kod Rivsa, vidi se neuigranost, pa bi zato naredne tri nedelje mogle da budu ključne za Partizan.

U tom periodu crno-beli igraju čak četiri meča u Evroligi u Beogradu (dva obična i jedno duplo kolo), kao i tri od četiri meča u ABA ligi. Kad nema putovanja, ima više vremena za trening, a to je u ovom trenutku najvažnije za Penjaroju.

Osim dvojice novajlija, očekuje se i povratak povređenih. Najavljen je povratak Vanje Marinkovića možda već protiv Kluža, a prema ranijim najavama, u ovom periodu očekuje se i povratak Derika Vilisa i Tonjea Džekirija, pa će svaki trening biti kao suvo zlato.

Sledeća dva meča u Evroligi su za Partizan ključna. Dolazi Makabi, koji ima skor 2/7 i koji je oba puta poražen u duplom kolu, gde je Zvezda pokazala Partizanu kako se takve ekipe melju odbranom, a zatim i Baskonija, koja ima samo jedan trijumf i verovatno je najslabiji tim u takmičenju.

Sa dva trijumfa ušlo bi se u duplo kolo, gde bi u mečevima sa Valensijom i Bešiktašom, rivalima koji ne spadaju u sam vrh, ali će, kako stvari stoje, biti u borbi za Top 10, Partizan tražiti šansu da napravi ozbiljnu seriju pobeda.