Ponitka je igrač čija je uloga da nema ulogu.
Košarkaši Partizana pobedili su Žalgiris u Kaunasu rezultatom 93:85, u 14. kolu Evrolige, i posle tri dobijene utakmice pred svojom publikom, crno-beli su niz gostovanja otvorili pobedom.
Veliki broj povreda za posledicu ima skraćenje rotacije i nešto veće minute preostalih igrača, no to na utakmici u Litvaniji se nije osetilo, jer su mlađi poput Tristana Vukčevića i Balše Koprivice bili na visini zadatka i uloge koja im je dodeljena.
PROČITAJTE JOŠ
Košarkaška javnost koja se odlikuje izuzetno visokim procentima stručnjaka po glavi stanovništva sa tendecijom da voli da brine brigu (naročito kada su večiti rivali u pitanju) o svakom aspektu jednog (od dva) košarkaškog tima, motivisana problemima sa igračkim kadrom, otpočela je masovnu prekvalifikaciju u košarkaške skaute, specijaliste radiologije i fiziotarapeute. Ovakav razvoj situacije na terenu (ne košarkaškom) je već rezultirao smanjenjem stresa u redovima naših evroligaških predstavnika, te dovela do preko potrebne košarkaške nirvane, a kao ishod svega imamo pobede oba beogradska tima.
Željko Obradović izuzetno pažljivo bira igrače i malo je tu teško razumeti neke njegove odluke, te često čujemo kritike zadrtih košarkaških šamana kako drže slovo nama ostalima, pomalo „zatucanima“.
Mateuš Ponitka vrlo često ume da bude tema analize i povod omalovažavanja Žoca kao košarkaškog stručnjaka, te nije na odmet kazati da poljski reprezentativac nije doveden u klub da bude drugi Janis Papapetru. Ako želimo da razumemo ulogu ovog igrača, analogija bi se mogla povući sa malo skupljim modelima “swis army knife-a“, onima što osim standardne opreme imaju i kremen, kompas, set za obijanje brava i elektrošoker za samoodbranu.
Ponitka je igrač čija je uloga da nema ulogu, ovakvi igrači sebe ne validiraju statistikom – oni nivelišu, balansiraju, dopunjuju sve ono što u tom momentu ekipi je potrebno. Poljak ume da prenese loptu, uvek je na ofanzivnom skoku, često čuva najboljeg protivničkog igrača, može da preuzme od plejmejkera do centra, ubacuje se u prazan prostor. Igrač univerzalac.
Kada je reč o detaljima utakmice u Kaunasu, dva su vrlo interesantna, a tiču se Partizanovog napada.
Balša Koprivica je konačno pokazao prve znake oplemenjavanja njegovog ofanzivnog talenta. Svi znamo za atletske sposobnosti koje poseduje, te da nikada nije bila sporna želja ili motivacija ovog momka. Ako bismo želeli da objasnimo uzrok nešto siromašnijeg “skil seta” koji ovaj momak poseduje doći ćemo do analize košarkaških ideologija koje praktikuju američki treneri, te centri (ne samo centri ali na ovoj poziciji je to najizraženije) koji su fizički dominantni usmereni su da forsiraju svoju skakačku i fizičku nadmoć sa opaskom da nijedan drugi aspekt igre nije potrebno učiti i usvajati u nekoj velikoj meri. Najbolji primer objašnjenja ovog fenomena je Dvajt Hauard, koji će karijeru završiti sa identičnim načinom igre koju je prikazao u svojoj prvoj i poslednjoj NBA utakmici, te naglog pada sjaja ovog nekada Ol-star igrača čiji sunovrat počinje sa promenom načina pristupa košarci koju su doneli Stef Kari i Golden Stejt Voriorsi.
Protiv ekipe Žalgirisa smo videli jednog novog Koprivicu koji je na ovoj utakmici posle postavljenih pikova rolao nešto pliće (na pola koraka da napravi faul u napadu, ali se to nije desilo), te upošljavao odličnim izlaznim loptama Partizanove šutere.
Kako jedna stvar vuče drugu, dolazimo do druge primećene “anomalije” u postavci Partizanove ofanzive, a to su “spot-up” šutevi Kevina Pantera – nešto što smo videli dva puta u evroligaškom derbiju protiv Crvene zvezde i jednom u utakmici protiv Panatinaikosa. Sve ostale šuteve kapiten crno-belih kreira u maniru Muhameda Alija, legendarnog boksera koji je svoje protivnike napadao u stilu one čuvene “float like a butterfly, sting like a bee”, te paralela je i više nego očigledna jer Kevin (kako i on sam kaže) voli da pleše i skakuće po terenu driblajući loptu kroz noge, pa „krosover“, te bacajući se unazad i u stranu ispaljujući loptu pod izuzetnim pritiskom odbrane.
Bilo je pravo osveženje videti ga da uzme neki šut gde je najbliži igrač udaljen par metara od njega, a zasigurno ni njemu nije smetalo da neko drugi bude akter kreacije dobrih pozicija iz kojih će se protivnik ugroziti.
Partizan je nastavio niz pobeda i uspeo da upiše nova dva boda na gostujućem terenu, pa će na dve utakmice koje se igraju u Španiji da pristigne sa skorom od 8-6. Pobeda u Kaunasu ima još jednu težinu, a to je skidanje određene količine pritiska sa ekipe koja ide na noge Valensiji (utorak, 21.00) i Realu (četvrtak, 20.45), te kupovinu vremena da se povređeni igrači oporave.
AUTOR Viktor Sadiković, bivši košarkaš
BONUS VIDEO Poceko novinaru: Nemamo o čemu da pričamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare