Partizan je okončao sezonu kao 11. tim Evrolige, skor je bio 16-18, pa nije izboren ni plej-in, što je svakako korak unazad u odnosu na prošlu godinu.
Crno-beli bili su najveće iznenađenje Evrolige prošle sezone, nekoliko minuta ih je delilo od Fajnal-fora, ali se na kraju isprečio Real Madrid i nakon 3:2 u seriji prošao dalje.
U ovu sezonu ušlo se sa ogromnim očekivanjima, na leto su napravljene neke promene, ispostaviće se veoma bitne, dok su zadržani i neki nosioci igre poput Kevina Pantera, Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija.
Bilo je tu mnogo uspona i padova, ali na kraju neki porazi u neizvesnim završnicama su skupo koštali crno-bele.
Da vidimo kako je evroligaška sezona izgledala na individualnom planu.
Kevin Panter
Ponovo najbolji strelac ekipe – 15 poena, 2,6 asistencija i isto toliko skokova. Imao prosek 14,1.
Nije bio na vrhunskom nivou cele sezone, poremetila ga je i povreda, ali je morao da nosi veliki teret na svojim leđima.
Odbrane su sada bile bolje spremljene za njega, nije bilo više toliko korisnih blokova, kao što ih je pravio Lesor, što se i te kako osetilo i na nivou timskih rezultata.
Panter je morao više da se troši u prenosu ove sezone, morao je da kreira više za sebe, pa čak i za druge, te je imao manje otvorenih šuteva koji su drugi kreirali za njega.
Mnogo puta je kritikovan, ali se više puta poneo kao pravi kapiten, ne može se reći da je imao lošu sezonu.
Zek Ledej
Drugi najbolji po indeksu (13,1), treći strelac (10,2), prvi skakač (4,6).
Opet je morao da iznese veliki broj minuta na poziciji krilnog centra, a deluje da je napredovao na psihičkom planu i kada god je imao smirenu glavu pokazao se u najboljem svetlu.
Kada god nije bio na terenu to se osećalo, nije imao pravu zamenu ove sezone i to je bila još jedna boljka Partizana.
Džejms Naneli
Odigrao 32 utakmice, beležio 12,3 poena, 3,2 skoka i 2,6 asistencija za indeks 13 u proseku.
Slično kao prošle sezone. Kada god je bio u ritmu bio je sposoban da zatrpa svačiji koš, ali je imao i minus faza.
U svakom slučaju više dobrog nego lošeg, nije u njemu bio problem.
Pi Džej Doužer
Jedan od najefikansijih igrača sa poludistance. Čovek koji može da čuva sve igrače od plejmejkera do krilnog centra, koristan sa obe strane terena, ali…
U nekim veoma važnim utakmicama gubio je lopte u završnici, pravio je neke neshvatljive greške i kada je bilo najpotrebnije nije bio na visokom nivou. Sve vreme deluje kao da igra pod kočnicom, kao da se još nije u potpunosti navikao na Evropu.
Propustio je samo poslednju utakmicu, a imao je prosečan indeks 9,9 uz 9,2 poena, tri skoka i 3,1 asistenciju po utakmici.
Igrao je po potrebi od „keca“ do četvorke, ali nije doneo sve ono što je Egzum donosio. Potpuno je drugačiji tip igrača, ima svojih kvaliteta, kada je u formi može se reći da je kalbar za ozbiljnu ulogu u NBA, ali kada nije…
Imao je mnogo utakmica sa jednocifrenim brojem poena, pa se pre svega napadački očekivalo još više od njega. U novembru i početkom decembra je bio u najboljoj formi, a sve posle toga je bilo „toplo-hladno“.
Frenk Kaminski
Defanzivno veoma loš, ofanzivno jedan od najboljih u Evroligi. Često imao problem da se zadrži na parketu zbog faulova i prelako dozvoljenih poena.
U napadu preti na više načina, odličan je i sa niskog posta, procenat šuta za tri poena mu je bio 40,6%, a na terenu je provodio svega 17 minuta u proseku.
Ukratko, očekivalo se više, ali nije nemoguće da ga Partizan zadrži i naredne sezone.
Bruno Kaboklo
Došao usred sezone. Odlično se uklapa sa Kaminskim na terenu, ali nije pravi centar. Teško se snalazi na niskom postu, neka preuzimanja nije znao da reši, ali je defanzivno i te kako na visokom nivou.
U proseku igrao nešto više nego Kaminksi, imao je i bolji indeks, čak je i po poenima i asistencijama ispred njega, ali više mu odgovara da igra kao krilni centar.
Nije loše, ali moglo je i bolje.
Aleksa Avramović
Još jedna sezona u kojoj je Avramović doživeo povredu. Nastup u reprezentaciji prošlog leta mu je mnogo pomogao, ali je u Evroligi stigao da odigra 24 utakmice i na njima prosečno beleži 10,2 poena uz po 1,8 asistencija i skokova.
Avramović jeste donosio dobru energiju i u odbrani i u napadu, imao je nekoliko sjajnih i jakih poenterskih partija, ali je isto tako često brzao, gubio lopte, upadao u probleme i jednostavno se videlo da ne može da iznese ulogu plejmejkera u potpunosti.
Imao je samo 29,5% šuta za tri, ali je igrao samo 18 i po minuta u proseku.
Mateuš Ponitka
Razočarenje.
Doživeo povredu ramena na početku sezone, koja ga je mnogo poremetila. Videlo se da je bio bojažljiv pri povratku na teren, ofanzivno se cele sezone ne snalazi najbolje, pa ima tek 2,4 poena u proseku – najmanje od svih u timu i to je poražavajuće.
Poljak je neko ko defanzivno može da sačuva različite tipove igrača i to je pokazao, ali ova sezona je više bila mučenje za njega.
Danilo Anđušić
Prosek za dva – 44%, prosek za tri – 40%. Međutim, samo 13 minuta u proseku uz pet poena.
I ove sezone, kao i prošle, nekako je utisak da Anđušić često ispašta zbog zamisli Željka Obradovića, te da bi mnogo veću ulogu u nekom drugom timu.
Pokazao je da ima samopouzdanja i kada mu ne ide najbolje, ali nije neko ko u ovom trenutku može da pravi razliku na evroligaškom nivou.
Džejlin Smit
Tek u poslednjem kolu zasijao i ubacio 15 poena Valensiji uz odličan defanzivni i energetski doprinos. Obradović ga je često izostavljao iz tima, istina da ga šut za tri nije baš hteo, ali kada je bio na terenu borio se i doprinosio bar defanzivno.
Imao je dobru utakmicu i protiv Virtusa, a videćemo da li ga je Partizan dobio makar za plej-of ABA lige.
U Evroligi je premalo toga pokazao, ali nije baš ni dobio prostora, tako da je teško kritikovati ga. Može da bude „džoker iz rukava“.
Alen Smailagić
Kao da je napravio korak unazad u odnosu na prošlu sezonu, a očekivalo se da može napraviti „bum“.
Imao je odlične procente šuta (64,2% za dva i 46,2% za tri), ali nije mnogo pokušavao. Imao je prosečan indeks 6,3, samo 5,5 poena i 2,2 skoka, a sa klupe nije donosio ono što se očekivalo.
Delovalo je kao da je stalno u nekoj nedoumici, u finti šuta, pod kočnicom… Premalo za bilo kakvu prevagu u Evroligi.
Ognjen Jaramaz
Nije ušao u Madarove patike. Šuterski veoma slabo, nije donosio ni stabilnost u napadu, videlo se da ne igra sa mnogo samopouzdanja, jednostavno, nije mu se verovalo.
Može Jaramaz to mnogo bolje od 3,2 poena i 1,5 asistencija u proseku, a defanzivno je samo na momente bio odličan.
Balša Koprivica
Kao treći centar se ponovo nije baš istakao. Samo u nekim navratima je pokazivao zašto je u Partizanu, ali činjenica je da mnogo bolje igra u ABA ligi, gde dobija i više prostora.
Može da se nosi sa mnogim centrima u Evroligi, ali i napadački i defanzivno su dolazile do izražaja njegove mane, a samo na momente vrline.
Uroš Trifunović
Malo povećao agresivnost u napadu, ne libi se da šutne kakva god da je situacija u pitanju, ali sve se to nije odrazilo mnogo na brojke. Opet su ga povrede sputale, odigrao je samo 19 mečeva u Evroligi, ali je i defanzivno pokazao da može da se nosi i sa najboljim bekovima u Evroligi.
Da se očekivalo više, jeste, ali treba imati razumevanja zbog njegovog neiskustva i povreda.
Tristan Vukčević
Defanzivno loš, ofanzivno odličan. Konačno je otišao u NBA, gde se više nego dobro snalazi i valjda će tamo dugo i ostati. Evropska košarka mu iz mnogo razloga mnogo manje odgovara nego ona u NBA, to je očigledno.
BONUS VIDEO