Partizan zakasnio na meč u Pireju, Olimpijakos udario s leđa

SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

Od početka do kraja je ove godine najbolji tim Evrolige imao kontrolu utakmice, a Partizan nije uspeo da iskoristi ni povremene tračke nade da makar utakmicu učini nešto neizvesnijom iako su i ti momenti više ličili na pustinjsku fatamorganu, nego na realnu šansu da se meč uvede u nekakav egal.

Ali su i ti momenti zapravo bili slika i prilika Partizanovih propusta u Atini, koji ih je bilo previše da bi protiv objektivno kvalitetnijeg protivnika mogao da odigra egal utakmicu.

A ova utakmica je bila u košarkaškom smislu u najvećoj meri pitanje kvaliteta timova, egzekucije plana i realizacije koja je u svakom smislu bila na strani domaćina našpanovanog da u svečarskoj atmosferi slavljenja jubileja 100 godina sportskog društva ne dozvoli ništa osim pobede.

A bilo je i velike želje za osvetom jer je u Beogradu Partizan spustio najefikasniji napad Evrolige na najmanji broj poena, asistencija i procenta šuta za tri u ovoj sezoni.

Priču je u velikoj meri promenio i povratak Saše Vezenkova u odnosu na taj duel, a odsustvo Tomasa Vokapa se nije ni najmanje osetio u defanzivi koja se prilagodila u odnosu na Beograd.

Partizan se kasno pojavio u meču, tek sredinom treće deonice, a Olimpijakos je svojim oružjem, igrom bez lopte i utrčavanjima iza leđa bio ubitačan skoro svih 40 minuta.

Utrčavanja iza leđa kao smrtonosan otrov

Iako je do same završnice prve četvrtine Partizan bio u rezultatskom egalu, igra na terenu nije delovala ni blizu ujednačeno. Sjajno napadačko izdanje Brendona Dejvisa držalo je Partizan u životu, a ni Olimpijakos nije iskoristio neke dobre pozicije da kazni defanzivne greške crno-belih.

Ipak, ono što je Dejvis davao u napadu i borbenošću na skoku pod oba obruča, prosipao je defanzivno, jer bi njegovim greškama u rotacijama odbrana potpuno pucala, a Olimpijakos to maestralno kažnjavao, preko Mustafe Fola koji je sa vrha reketa razigravao i distribuirao koristeći sjajan pregled igre. Situacija za prvo utrčavanje Vezenkova, a zatim i momenat kada je fintom Fol sebi kupio lak flouter uz još nekoliko sjajnih promena strana bili su motor igre domaćina koji je oko visokog centra igrao šah kretnjama bez lopte i uvek bio potez ispred nedovoljno koncentrisane odbrane crno-belih.

Dejvisovi odbrambeni lapsusi izazivali su lančane reakcije, a u takvoj igri je Saša Vezenkov kao riba u vodi i u toj fazi meča je iskoristio sve što mu je odbrana davala, iako je u ostatku utakmice bio dosta dobro čuvan. Da je Olimpijakos u pojedinim situacijama pogodio neke šuteve i ranije bi se odlepio, ali se to dogodilo u završnici prve četvrtine.

Treba reći i da je napadački Partizan imao puno problema. Olimpijakos je odlično branio akcije za Sterlinga Brauna koji je i drugi put ove sezone odigrao loš meč protiv istog rivala, a ni ono malo prostora na šutu nije uspeo da iskoristi što je i rezultat većeg pritiska zbog agresivne odbrane.

Uspeo je preko Karlika Džonsa Partizan kao i u Beogradu da dođe do situacija kroz centralni pikenrol zbog načina odbrane Olimpijakosa, ali su se i tu Atinjani prilagodili svesni da su u Beogradu utakmicu izgubili najvećim delom zbog tog detalja koji je plejmejker Partizana maksimalno eksploatisao.

Ovoga puta su mu potpuno oduzeli reket u prodoru kao i viskom igračima na niskom postu, o čemu je na poluvremenu pričao i tener domaćih Jorgos Barcokas i time značajno razbili ritam napada Partizana.

Dobio je u tim situacijama šuteve sa poludistance Karlik u nekoliko navrata, ali je promašivao, a ostale opcije su bili prilično dobro zatvorene. Generalno, kompletna spoljna linija se mučila sa agresivnošću rivala, pa su i Džons i Braun i Lundberg bili potpuno odsečeni.

U Beogradu je fizikalnošću dobro parirao Frenk Nilikina, ali njega već duže nema, a falio je još više Isak Bonga u odbrani pre svega zbog brojnih utrčavanja i igri sa strane pomoći.

Loše odluke igrača Partizana

Druga četvrtina je bila samo nastavak pomenute završnice. Partizan je ostao bez imalo ofanzivnog ritma sa Dejvisom na klupi, sve opcije kada je Karlik bio sa loptom su odsečene i razlika je za čas otišla na 17 poena prednosti. Propustio je domaći tim da je odvede i na preko dvadeset jer Partizan nije mogao ništa da pogodi niti dođe do lakih poena, ali su srećom po njih i domaći u žurbi prosuli nekoliko napada.

Partizan je kažnjavajući te greške iz kontri i jednog defanzivnog ispadanja spustio na deset poena minusa i propustio u tim trenucima možda i najrealniju fatamorganu za povratak.

Dobra odbrana nakon tajm-auta je otvorila mala vrata da se protivnik uvede u nervozu, ali kada ekipa od početka nema pravi ritam i to je brzo propalo. Partizan je promašio dve relativno otvorene trojke, dok je Furnije pogodio iz driblinga preko ruke, a potom i Piters jednim od pomenutih fatalnih utrčavanja doneo lake poene i odčepio napad domaćih koji su na poluvreme otišli sa komotnih plus 14 i dramatično boljim utiskom.

Iako je Partizan u drugom poluvremenu igrao bolje, pre svega u odbrani što je rezultiralo sa 10 manje primljenih poena i dosta kvalitetnijih defanzivnih poseda, početak treće četvrtine ponovo je pokazao pravu sliku ovog meča.

Po jedan koš na obe strane kao uvertira, a onda mučan napad Partizana kojem su sve opcije odsečene i iz kojeg je Vanja Marinković pogodio tešku trojku sa zakašnjenjem od jedne desetinke nakon isteka napada. Sa druge strane, Partizan sjajnu odbranu i promašaj Vezenkova iz teške pozicije prosipa dozvoljavajući ofanzivan skok nakon kojeg je Olimpijako došao do otvorenog šuta koji Vildoza pretvario u 17 poena prednosti.

Olimpijakos je u tim trenucima kao i u prvom poluvremenu propustio priliku da ode i debelo preko 20 poena razlike i ponovo iz nekoliko vezanih grešaka, pre svega Furnijea dao lažnu nadu Partizanu.

Serija 5:0 inicirana trojkom Marinkovića spustila je Partizan na minus 12, a nakon što su u tim trenucima povezali i seriju solidnih odbrana, dobili su priliku da razliku dodatno smanje.

Ipak, kao i ceo meč, sve je bilo u lošim odlukama. Lundberg je umesto otvorene trojke sa njemu omiljene pozicije napravio fintu i nadriblao da bi uzeo težu dugu dvojku i promašio, a sledeću priliku u narednom posedu je prosuo Dejvis prebrzo ispaljenim šutom za tri poena.

Prvih pet minuta poslednje deonice Partizan se vrteo na ivici da se spusti na jednocifrenu prednosti zahvaljujući dobroj odbrani u tim trenucima u kojima je sa Koprivicom na pet i Dejvisom na četiri dobro zatvorio reket, ali bi ponovo sve padalo u vodu u napadu.

I poslednji pokušaj bio je slika ovog meča. Nakon sjajne sekvence u defanzivi, izborene mrtve lopte i skoka Brendona Dejvisa, Partizan je krenuo u napad na minus 11 i čak iskreirao solidan šut upravo za Dejvisa koji je dobio priliku da trojkom sa 45 stepeni možda i donese pravu dramu. Ali, niti je Dejvis igrač koji iz bekovske kretnje iz kornera treba da uzme šut za tri poena, niti je on morao biti ispaljen u 10. sekundi napada kao još jedan primer loših odluka.

I kako to Amerikanci kažu, lopta nikada ne laže. Već u sledećem napadu je Viljams Gos pogodio tešku trojku i meč u potpunosti odveo u jednom smeru iako on suštinski nijednog trenutka sa njega nije skretao.

Olimpijakos je bio ono što je Obradović i sam istakao na poluvremenu - brži i bolji u svakom smislu i da nije slučajno što je lider Evrolige.

Do kraja je jedino vredno pomena bila želja Karlika Džonsa da se bori do poslednje sekunde, pa je na kraju meč završio i sa ozbiljnom statistikom iako njegov uticaj nije bio ni blizu onog koji je imao u Beogradu iako brojke to sugerišu.

Partizanu slede ključni mečevi

I u uvertiri ovog meča je Željko Obradović istakao da Partizan ima i bitnijih duela od ovoga, a iako je sigurno želeo da proba da dobije u Atini, nije pogrešio.

U borbi za doigravanje slede susreti koji će crno-belima odrediti sezonu. Prva dva bi mogla da mu suštinski zacementiraju mesto u plej-inu i ostave ga u realnoj borbi i za prvih šest jer su i drugi rezultati ovog kola većinski išli na ruku.

Crno-beli idu na noge Barseloni, jedinom timu koji nisu pobedili od povratka Željka Obradovića i koji je daleko od idealne forme. Barselona jeste dobila Albu na gostovanju i slede joj tri utakmice u kojima će biti favorit na svom terenu, ali je tri četvrtine strepele u Berlinu. Strepeo je tamo i Partizan mnogo duže u istoj dvorani, ali je stvar da katalonski gigant u ovim trenucima deluje prilično ranjivo ophrvan povredama.

Veliki faktor će biti i da li će se Kevin Panter oporaviti za ovaj meč, a to će biti pitanje možda i sata, a ne dana, ali će Partizan svakako imati veću šansu nego u Atini. Barselona nema toliko kreativan napad, a bez obzira na efikasne mečeve u Berlinu i Madridu, on mnogo više zavisi od individualnog kvaliteta nego sistema, a to bi ovakvom Partizanu moglo mnogo više da odgovara. Crno-beli su zbog lošije forme propustili kolosalnu priliku da Barselonu dobiju u Beogradu, li "Blaugrana" više nije toliki bauk što je uostalom pokazala i Crvena zvezda pa će to biti prilika da se vrate nagomilani dugovi.

Nakon toga sledi povratak u Beograd i okršaj sa Efesom koji je iskoristio dva lakša meča kod kuće da se uključi u borbu za plej-in, ali daleko od toga da je impresionirao i čeka ga pre toga put u Minhen.

Ta dva duela će u velikoj meri odgovoriti na pitanje sa kakvim šansama Partizan ulazi u poslednja četiri kola i čemu može da se nada.

BONUS VIDEO