Ispadanjem Partizana, Evroliga izgubila jedinu ekipu koja može da napravi iznenađenje

Kako rezultati ostvareni u najjačem košarkaškom takmičenju starog kontinenta ne koreliraju sa najavama iz samog vrha kluba, očekivanjima šire i uže košarkaške javnosti, budžetom, igračkim kadrom i renomeom trenera, mora se biti u potpunosti iskren i kazati da se radi o neuspehu.

Koliko god da su rezultati pretposlednjeg kola (i ne samo rezultati već i u nekoj meri i igra) sa akcentom na španski i turski par, bili sumnjivi, pobeda Crvene zvezde nad Efesom u gostima u narednom kolu (što je bilo sve samo ne realno) omogućila bi da Partizan spletom srećnih okolnosti, a ne svojom zaslugom, dođe do tog famoznog 10. mesta. Međutim, izvesno je da bi narativ tada bio drugačiji, te da bi istina o problemima koji su postojali/postoje u timu bili maskirani ovim pseudouspehom.

Takmičarska sezona svakako nije gotova i crno-bele čeka završnica regionalnog takmičenja, a potom i igranje domaćeg prvenstva u koju tim ulazi sa izvojevane dve pobede, protiv Albe u gostima, a onda i protiv Valensije pred svojom publikom. Iako su pomenuta dva rezultata u neku ruku jalova, činjenica da su se desila u momentima kada je ekipa bila saterana uza zid, govore ipak o karakteru ekipe, a samim tim i mogućnostima. Partizan je u obe utakmice delovao da je to malo što je nedostajalo tokom cele sezone možda i došlo, zakasnilo definitivno, ali ipak stiglo, te da će biti preko potrebno pred duele sa Igokeom u četvrtfinalu ABA lige.

Posebno raduje forma Džejlena Smita u poslednje dve utakmice koje je odigrao u poslednjem kolu, prvo protiv Zadra u Jadranskoj ligi, a potom i protiv Valensije u Evroligi, te ne treba biti preterano pametan i reći da je možda baš on taj jedan igrač koji je nedostajao za neki bolji plasman.

Kako je zavesa spušena na evropsku pozornicu, te se sva svetla usmeravaju na „Jadran“.

Još jedna misao traži da se stavi na papir, (iako autor ovih redova rizikuje da ne bude u pravu) ispadanjem Partizana, Evroliga je izgubila i jedinu ekipu koja je možda mogla da donese neku vrstu iznenađenja u nastavku takmičenja. Ovako ipak deluje da će do kraja dueli biti izvesni, te da će se na pravi užitak čekati tek u finalu koje će, po svemu sudeći, igrati Real Madrid i Panatinaikos.

Nije bilo loše ono prošle godine, kad su se Panter i ekipa, kao u priči o Davidu i Golijatu ušunjali u "Viznik centar" i bacili „Kralja“ na kolena. Prošle godine je malo falilo, ove godine nije bilo prilike zbog izgubljenih lopti, nedostatka koncentracije i nezagrađivanja skoka u ključnim trenucima utakmica u regularnom delu.