Čeka se nova Žocova finta u meču spuštenih gardova

Ovim mečom crno-beli počinju niz od tri utakmice (AS Monako i Armani Milano) kao domaćini, što će svakako dati dovoljno vremena četi Željka Obradovića da sumira utiske, malo više trenira i pokuša da ispravi greške koje donose velike oscilacije u igri.Grčka ekipa je pobedila četiri utakmice zaredom i na ovo gostovanje dolazi s nadom da će produžiti pobednički niz. Možemo opet očekivati utakmicu sa velikim brojem poena jer je PAO peti najefikasniji napad Evrolige. Znamo da je PAO ekipa koja je u vrhu po izvedenim i ubačenim slobodnim bacanjima, i da težište napada im je pod košem, aspektu igre u kom Partizan ima velikih problema tokom sezone, te će imperativ biti zaustaviti ofanzivni skok i poentiranje blizu koša.Drugi interesantan detalj je povratak Matijasa Lesora “kući”. Interesantno će biti videti kako će se Željko Obradović postaviti pred svojom kreacijom, te da li će imati rešenje za Matijasovu sveprisutnu energiju i borbenost. Nešto što nam pada na pamet jeste Lesorova sposobnost i tendencija da preuzima bekove u odbrani na piku, pa baš taj detalj bude možda iskorišćen da se PAO napadne iz šort rola preko Frenka Kaminskog, s brzim oslobađanjem lopte i nekoliko hitrih pasova.

Greške iz prošlosti

U prošlom, 10. kolu, Partizan je poražen na gostovanju u Istanbulu of ekipe Efesa rezultatom 100:94. Iako je Partizan konačno ispravio neke stare greške, poput lošeg defanzivnog i ofanzivnog skoka, pojavili su se novi problemi koji su presudno uticali da beogradski crno-beli zabeleže šesti poraz u elitnom evropskom tamičenju.Drugi put ove sezone smo videli da je Partizan nadskočio protivnika, a prvi da je to učinio suvereno te kad se pogledaju te dve kolone videće se da su Beograđani imali šest ofanzivnih (6/12) i 9 defanzivnih (10/19) skokova više od ekipe sa Bosfora (Efesa). To naravno nije došlo samo od sebe, te su bile primetne korekcije u postavci odbrane na piku, bez preuzimanja i bez iskakanja iznad nivoa bloka. Ovo je donelo nešto puniji reket kao i prevagu u skakačkoj bici, a naročito manji broj mis-meč poena iz reketa, a sve zbog odsustva preuzimanja. Prvi put ove sezone Partizanovi bekovi nisu muku mučili sa protivničkim centrima.Ako gledamo kroz prizmu defanzive Partizana u postavci odbrane na protivničkim visokim igračima Panatinaikosa, znamo da Lesor ne uzima šuteve za tri poena (retko kad i poludistancu), dok su Konstatinos Mitoglu i Elefterios Mancuskas, igrači koji pokrivaju poziciju 4 izuzetno dobri šuteri van linije 6,75.

Šut za tri poena

Još jedna dobra stvar se desila na utakmici sa Efesom, a to je visok procenat šuta za tri poena. Ovaj instrument napada konačno bio na impresivnih 55 odsto, statistika koja je na neki način uslovljena psihološkim rasterećenjem koja je došla sa kontrolom ofanzivnog skoka jer je lakše uzeti šut (koliko god on bio izgrađen i logičan) ako se zna da ekipa kidiše i uspešna je da uhvati neki otpadak u napadu.Uz nešto veći broj ubačenih šuteva van linije 6,75, ofanzivni status crno-belih postaje impresivan pa je činjenica da je Partizanov napad trenutno drugi najefikasniji na (košarkaškoj) planeti. Statistički parametar zvani “points per 100 posetions”, ili ti broj poena koji ekipa ubacuje na 100 poseda je neverovatnih 121,8. Jedina bolja ekipa u ofanzivnom segmentu su Indijana Pejsersi koji ubacuju samo poen više. Ako uzmemo pravila NBA lige koja favorizuju napad a ne odbranu (zabranjeno udvajanje i punjenje reketa duže od tri sekunde), možemo spekulisati da je Partizan igra najefikasniju košarku u galaksiji.

Uz sve hvalospeve i ode navali i efikasnosti, Partizan je utakmicu protiv Efesa izgubio. Pomenuti najefikasniji napad postiže 87 poena u proseku ali isto toliko i prima.I na ovom meču primljen je veliki broj poena, samo ovaj put iz dva nova razloga, a onaj koji je svima bio očigledan je 20 izgubljenih lopti (što je za osam više nego što prosečno gubi). Nije fer okarakterisati Ognjena Jaramaza kao (jedinog) krivca za poraz iako je detalj treće izgubljene lopte na zadnji dribling, propraćen nesportskim faulom nad Šejnom Larkinom, delovao kao presudan.Druga briga čete Željka Obradovića je odbrana Frenka Kaminskog. Partizan je baš preko ovog igrača primio veliko broj poena te se postavlja pitanje kako ga sakriti na terenu u odbrani. Rešenje se nameće u dva imena, Mark Gasol i Nikola Jokić. Paralela između tri centra postoji u karakteristikama u smilu velikog neatletskog tela a jako visok košarkaški IQ. Mlađi Gasol i Jokara svoju odbranu traže (ili su nekad tražili) u dobrom pozicioniranju na linijama prodora sa visoko podignutim rukama bez ikakve tendencije da blokiraju napadača.Utakmica regionalnog takmičenja, koju je Partizan odigrao protiv protiv Borca sad u ponedeljak, pokazala nam je dobru reakciju igrača u smislu ispravljanja predhodnih grešaka. Kako je imperativ pobede nad višestruko slabijim protivnikom ovaj put bio u drugom planu, posvećenost detaljima (trošenje “malih” faulova) koji su manjkali u dosadašnjem delu Evrolige je došlo do izražaja.Interesantan, a možemo reći i uspešan, je bio eksperiment sa Tristanom Vukčevićem na “trojci”, čij “skill set” izuzetno podseća na onaj koji poseduje igrač Denver Nagetsa Majkl Porter Jr (čak i previše jer obojica su izuzetno visoki, sa tehnikom beka, jako mekanim i preciznim šutem, kao i tendencijom da zabrljaju u odbrani.Još jedna Žocova finta, kao gledam Jokaru a vidim…Možda se nadzire neki novi, crno-beli, “džoker”.PIŠE: Viktor SadikovićBONUS VIDEO Bruno Kaboklo pred meč sa Panatinaikosom