Partizan rešio španski izazov: Nekoliko pluseva i veliko pitanje za nastavak sezone

Nije sve bilo idealno i nije Partizan briljirao, ali pobeda od 93:81 je ono što će se pamtiti na kraju dana, a kada se pogleda i razvoj situacije kod svih ostalih timova u Evroligi, sve amplitude i nepredvidivost, onda se pobedi još manje može gledati u zube.

Naprotiv, trijumf u Vitoriji može da se gleda i kao još jedan kamen temeljac potencijalno sjajne sezone kojim je zadržan preko potreban mir kako bi se u hodu kvalitet igre podizao, a problemi u igri ispravljali.

Partizan je osim trijumfa iz Španije doneo i dva pojačanja u vidu Džabarija Parkera i Dvejna Vašingtona koji su probili psihološku barijeru sa starta sezone, a ispod radara je prošla stabilna igra Vanje Marinkovića u oba smera kakva će Partizanu trebati u ovoj maratonskoj trci.

Ubitačan napad, koncentracija i popravni u odbrani

Ako je na početku sezone imao problema da pronađe napadački ritam, reklo bi se da je to sada stvar prošlosti za crno-bele. Ono što je bilo vidljivo već protiv Armnaija, u Španiji je bilo još izraženije. Ovaj tim Partizana ima potencijal da bude jedan od najboljih napada Evrolige, a uprkos povremenim padovima u igri na tom delu terena, crno-beli su bili izuzetno efikasni. Nakon što su u porazu ubacili 86 poena Realu, protiv Baskonije je ekipa Željka Obradovića ubacila 91 uz visok stepen realizacije. Samo su Panatinaikos i Hapoel ubacili više poena prošle nedelje u duplom kolu od crno-belih što je samo jedan od pokazatelja efikasne igre u napadu.

Partizan je izvanredno šutirao za tri poena protiv Baskonije, čak 10/18 što je 55 odsto i to nije slučajnost niti posledica nekog epskog raspoloženja. Partizan je i protiv Reala šutirao odličnih 42,3 i posle pet kola je drugi najbolji tim u tom segmentu iza ekipe Žalgirisa. Insistiranje Obradovića na strpljenju u napadu i traženje idealnih pozicija po cenu da se napad igra do poslednje sekunde možda mnoge nervira i čini da je Partizan po tempu i broju poseda jedna od najsporijih ekipa u takmičenju (četvrti najmanji broj poseda u ligi), ali to donosi i bolje pozicije za šut i pucanje odbrana koje se na kraju pogube u rotacijama nakon stalnih kretnji i pre svega igri bez lopte.

Često ne izgleda ni lepo, ni atraktivno kada lopta veći deo vremena tokom jedne akcije provede u rukama na primer Karlika Džonsa dok se sat za napad cedi do besvesti, ali u pozadini svega toga, radi se ogroman posao u igri bez lopte čime se kreiraju mismečevi i bolje pozicije za šut.

Osim toga, Partizan je najbolji tim lige kada se gledaju izgubljene lopte sa 8,2 po utakmici što je još jedna posledica strpljenja čime se direktno sprečavaju protivnici da u većoj meri postižu lake poene. Primera radi, i Baskonija i Real su postigli svega po sedam poena iz izgubljenih lopti Partizana, dok je na drugoj strani ekipa srpskog šampiona iz takvih situacija ubacila 26 poena u dva meča. Partizan je u tom segmentu podbacio samo u prvom kolu protiv Dubaija kada je primio 16 poena, dok je Armani ostao na sedam kao i Špance, a Efes na osam. Crno-beli od početka sezone u tom segmentu protiv rivala imaju odnos 82:45, što je impresivno kada se pogleda da je ukupna koš razlika trenutno na nuli.

Ako podatak o broju izgubljenih lopti ne iznenađuje mnoge zbog činjenice da Partizan u ovom sastavu ima mnogo dobrih igrača sa loptom u rukama i igrače poput Džabarija Parkera ili Vanje Marinkovića koji ne ulaze u driblinge onda je podatak o kontroli skoka posebno impresivan.

Partizan je na pet utakmica dozvolio ukupno 40 skokova u napadu protivnicima ili svega osam po meču po čemu je najbolji u Evroligi. To u velikoj meri smanjuje prostor rivalima da iz dodatnih napada naprave veću štetu ekipi Partizana. Baskonija je na primer iz osam ofanzivnih skokova postigla svega tri poena, a to je bilo značajno u završnici kada je bilo neizvesno i kada je Partizan svaki promašaj kontrolisao dobrim defanzivnim skokom.

Da je sve daleko od savršenog, pokazao je i ovaj meč. Partizan je ponovo imao velike amplitude u igri, što ponavljamo, nije neuobičajeno ove sezone i važi za sve timove, ali će defintivno na duže staze morati da se promeni.

Ne zbog toga što je realno da ekipa igra bez uspona i padova, već zbog načina na koji do njih dolazi.

Ako je protiv Efesa u velikoj meri tome kumovao i kvalitet rivala koji je pronašao svoj ritam, meč protiv Baskonije imao je malo drugačiji narativ.

Partizan je u trenutku kada je u trećoj deonici imao 16 poena viška i napad, nonšalantnošću dozvolio da lako izgubi prednost. Tajrik Džons je prvo u napadu olako potrošio loptu kada je bespotrebno iz loše pozicije želeo da završi, a imao je dve opcije da pusti pas otvorenim saigračima i prokockao priliku da se u tom trenutku grogirani rival dotuče, a zatim nonšalantno dozvolio Šamaniću da u sledećm napadu postigne trojku i praktično time stvori iskru za povratak svog tima.

Vraćala se Baskonija i u prethodnim mečevima na svom terenu protiv Panatinaikosa, Olimpijakosa i Reala, ali to svakako ne umanjuje nonšalanciju u redovima crno-belih.

Tajrik Džons je možda i najbolji primer kako stvari izgledaju kada ima ili nema koncentracije. Protiv Efesa je igrao kao najbolji centar Evrolige, dok je protiv Baskonije potezima zamalo sunovratio tim.

Daleko od toga da je on jedini krivac, ali je dobar primer kako stvari moraju da se odvijaju u nastavku sezone.

Veliki pronlem i dalje predstavlja odbrana u pozicionom napadu i greške u rotaciji i pomenuta dekoncentracija. Partizan najgore brani šut za tri poena, a drugi najgori tim je kada je procenat šuta protivnika u pitanju ukupno gledano. Zbog toga do kraja ne uspeva da materijalizuje napadačku igru i prednost koju dobija kontrolom skoka i malim brojem izgubljenih lopti.

Vašington i Džabari možda i veći dobitak od pobede

Otišao je Partizan u Španiju sa znakovima pitanja iznad svog najvećeg pojačanja. Loše je otvorio sezonu Džabari Parker i već su krenule priče o tome da je najskuplje pojačanje crno-belih promašaj. Parker je pre svega napadačka mašina i kada ne isporučuje na tom delu terena onda je to veliki problem jer njegovi defanzivni propusti koji su ponekad amaterski imaju još veću težinu.

Međutim, protiv Reala je ubacio 23 poena uz šut iz igre od 8/12, dok je protiv Baksonije bio nešto neefikasniji sa 14 poena i lošijim procentima sa 7/18 iz igre. Međutim, za njega je najbitnije da je uhvatio poenterski ritam i da je vezao dva dobra meča i tako skinuo teret sa pleća. Čak i protiv Baskonije kada procenti nisu bili idealni, njegova uloga je bila enormna. Prvo jer kad je u ritmu, fokus odbrana na njemu toliko olakšava igru svih ostalih da tada ni procenti nisu toliko važni. Drugo, jer je sposoban da kada je u naletu dramatično promeni tok meča. Tako je na primer u trećoj četvrtini za manje od dva minuta vezao tri pogotka sa poludistance kao na igrici i tu je Partizan otišao na 15 poena viška.

Osim toga, značajno je doprineo u skoku sa devet uhvaćenih lopti, a uz to je na krilima samopouzdanja u završnici odigrao sa dve odlične odbrane na šutu i dao značajan impuls pobedi.

Iako je i ovaj meč imao defanzivnih propusta, kada igra dobro u napadu, manje se vide te greške, a uz to je vidljiva i želja i trud u defanzivi što značajno menja sliku.

Za razliku od njega, Dvejn Vašington nije imao problem sa samopouzdanjem na startu sezone, već sa činjneicom da nije svoju igru uspevao da prenese na nivo Evrolige. Drugo poluvreme u Madridu i naročito završnica protiv Baskonije su drastično promenili narativ.

Ovakav Vašington donosi napadačku dimenziju kakvu malo ko ima u Evroligi jer donosi ekstremnu nepredviljivost i u šutu i u prodoru. Neće uvek pogađati i rešavati mečeve, ali će samo njegovo prisustvo na terenu praviti razliku. Petorke sa njim, Karlikom i Džabarijem donose dosta problema u odbrani, ali isto tako i elitni napad koji možda nema konkurenciju u pojedinim trenucima.

Odličnu špansku turneju je imao i Vanja Marinković koji je zbirno ubacio 22 poena i šutirao za tri poena 6/11, a Dilan Osetkovski pokazao da je u ovom trenutku najkonstantniji igrač Partizana i da doprinosi ekipi na toliko mnogo načina.

Izazov zvani Pariz

Iako su mnogi otpisali najveću senzaciju Evrolige iz prošle sezone, ekipa Pariza je pokazala da će i ove godine biti izuzetno opasna i nezgodna za sve. Skor od tri pobede i dva poraza i samo jedan napad koji ih je delio od još boljeg skora to najbolje pokazuju. Ekipa je promenila dosta igrača i trenera, ali ne i identitet i zbog toga će morati da se sa dosta opreza shvati taj meč.

Igraju u najbržem tempu kada se gleda broj poseda i jedini su koji u proseku igraju na više od 80 poseda po meču. Bila je to i Baskonija pred Partizan pa su je crno-beli dodatno usporili, ali kod Pariza je stvar što to rade u velikoj meri kroz ukraden lopte i tranziciju nakon defanzivnog skoka. U pitanju je tim sa najvećim brojem ukradenih i tu će Partizan biti na velikom testu. Ukoliko upije tu agresivnost i neutrališe je, na dobrom je putu ka mirnom meču i pobedi, i biće važno i strpljenje i koncentracija.

Ključ ekipe je u rukama Nadira Hifija, ali biće važno zaustaviti i sjajnog plejmejekera Džastina Robinsona i njihov ofanzivni skok. Biće zanimljivo videti dvoboj i na tom polju jer je Partizan najmanje skokova dozvolio rivalima u napadu, a Pariz je najbolji tim u tom segmentu u takmičenju.

Partizan svakako može da sprema taj meč u miru, jer i u ABA ligi igra kod kuće protiv FMP (ponedeljak, 20.00), pa će biti vremena da se protivnik skautira i greške svedu na minimum.