Partizanova propuštena šansa u tri brojke - 12+8+18=poraz

SOCCERBET - jedino mesto gde ti biraš – i teren i najbolji bonus dobrodošlice.

I dok je od prvog do poslednjeg minuta meča u Atini protiv Olimpijakosa delovalo da Partizan nema nikakve šanse za pobedu, priča u Barseloni i porazu od 87:80 je priča o propuštenim prilikama, a neke stvari je jako teško objasniti čak i kada se sve slegne.

Utisak je od prvog do poslednjeg minuta da je Partizan taj koji je utakmicu izgubio, više nego što he Barselona dobila iako ne treba oduzeti Kataloncima ni najmanje od njihovog performansa i onoga što su na terenu pokazali.

Nervoza i sulude brojke koje više nikada ne smeju da se ponove.

Kada otvorite utakmicu na način na koji je Partizan otvorio, ne smete sebi da dozvolite onakvu završnicu prve četvrtine. Kada od prvih šest poseda pogodite tri trojke i dve dvojke i povedete 10 razlike i još pri tom protivnika naterate na loše šuteve, kradete lopte, onda možemo govoriti o savršenom startu meča.

Naravno, trend u kojem se igralo na gostovanju Barseloni nije realna ma koliko da je u krizi, niti je scenario o pobedi kao na nekoliko gostovanja pred pauzu za Kup moguće uvek ponoviti.

Briljirali su Sterling Braun i Ajzea Majk u tim trenucima što bi moglo da bude važno i za ostatak sezone.

Ali, Partizan je kontrolu igre i rezultata nastavio da drži više od osam minuta prve četvrtine. Čak ni ulazak Kevina Pantera koji će biti centralna figura poraza nije odmah poremetio Partizan jer je na njegovu prvu trojku, odmah uzvratio sjajni Sterling Braun u tim momentima.

Partizan je prve nalete Barselone predvođene Panterom odbio dobrom napadačkom igrom i prvu deonicu završio sa ubačena 32 poena, ali je problem bio u tome što je Barseloni nakon 13 minuta u prvih osam minuta dozvolio 12 poena za dva minuta i dao joj priliku da potpuno uhvati napadački ritam, a to je ono što jedino Katalonce drži u životu ove sezone.

Ako bi tražili trenutak u kojem se Partizanu dogodio poraz, bio je start druge deonice. Sterling Braun koji je do tada igrao kao u transu napravio je treći faul i morao na duži period na klupu, a rola Dvejna Vašingtona koja je usledila teško da može da se objasni racionalno.

Jeste Barselona u tim momentima bila u ritmu i stizala rezultat, ali nije Partizan gubio niti bio u prevelikom problemu, jer je još uvek imao određenu prednost. Provokacije Džastina Andersona i neke sumnjive odluke u tim momentima jesu u određenoj meri mogle da iznerviraju igrače, ali serija užasno loših odluka ubacila je Partizan u neverovatan kanal.

Vađington je za manje od tri minuta zaradio tri faula, a onda bespotrebno i tehničku i sebe isključio sa utakmice, u kojoj Partizan iznenada pred meč ostao bez bolesnog Ifea Lundberga kola su krenula nizbrdo.

Barselona je počela da pogađa na krilima igre Pantera koji je pored poena i asistirao, a dok je Partizan grešio i birao loše odluke pa je do sredine druge četvrtine prvo ispustio prednost, da bi u do poluvremena zamalo doživeo katastrofu.

Svega devet poena koje je postigao i čak 29 koje je primio za 20 poena minusa u deset minuta igre najbolje ilustruju šta se dešavalo. Partizan je u prvom poluvremenu ako računamo i završnicu prve četvrtine primio 41 poen za 12 minuta i u takvoj igri nije imao šta da traži.

Drugo poluvreme je donelo promenu narativa, ali ispostaviće se da ni to nije bilo dovoljno. Neshvatljiva odluka Brauna koji kao najvažniji napadača u redovima Partizana bespotrebno agresivno čuva Pantera koji je u tom trenutku predaleko od koša i četvrtom ličnom sebe isključuje ponovo na duži period, bila je simbol svih gluposti koje je Partizan ovo veče napravio.

To je imalo veliki uticaj i kasniji razvoj situacije u kojem je Partizan pokazao i mnogo toga dobrog.

Uprkos činjenici da je Barselona trojkom otvorila drugo poluvreme i odmah povela sa 16 razlike, Partizan je pokazao zašto je u ovaj meč ušao kao jedan od timova sa najboljom formom.

Odbrana je dobila čvrstinu i agresivnost koja je falila u periodu kada je Barselona pravila razliku, a prednost je polako počela da se topi. Već u završnici treće četvrtine Partizan je imao priliku da iz te odbrane i ukradene lopte Nilikine preko napadački indisponiranog Karlika Džonsa izjednači, a to će ujedno biti narativ i čitave poslednje deonice.

Usporena je Barselona, počela je da promašuje i otvorene šuteve i u tim trenucima Partizan je taj koji je imao kontrolu na oba kraja parketa. Tada su na naplatu došle i gluposti Sterlinga Brauna.

Umesto da na terenu ima svog najboljeg napadača koji je iz odličnog ritma u kojem se našao mogao da kazni seriju loših odbrana Barselone i dobrih prilika za šut, Partizan je promašivao priliku za prilikom. Karlik Džons, Vanja Marinković, Frenk Nilikina i Brendon Dejvis koji je bio ključan igrač u trećoj četvrtini kada je Partizan krenuo u preokret promašili su previše dobrih pozicija, a ni Tajrik Džons nije uspevao da na obruču iskoristi ništa od velikog broja ofanzivnih skokova.

Partizan je jednostavno propustio previše šansi na ovom meču i na kraju je kažnjen. Barselona je pogodila neke teške šuteve, prihvatila poklone i Partizanove gluposti pretvorila u veliku pobedu u borbi za plej-of.

Partizanovih 12 minuta užasne odbrane i nedostatka agresivnosti da se makar adekvatnim faulovima razbije ritam rivala i previše promašenih otvorenih šuteva doveli do neminovnog poraza.

Posebno sa ovog meča bole tri podatka. Partizan je slobodna bacanja šutirao 3/1, a od osam promašaja, četiri puta je promašio Karlik Džons koji je do ovog meča imao 91 odsto uspešnosti i Brendon Dejvis koji ove sezone neobjašnjivo loše šutira sa linije penala posebno uzevši u obzir da je za tri poena na preko 50 odsto.

Kada izgubite sedam razlike, a protivnik na sličnom uzorku promaši samo jedno bacanje, onda je osam promašaja katastrofalan podatak, a mnogi su došli u trenucima u kojima se za Partizan lomio meč.

Pored toga, Partizan je na ovom meču iz igre imao čak 18 šuteva više od rivala što je neverovatan podatak i posledica je 18 ofanzivnih skokova koje su crno-beli imali. Ipak, realizacija je na kraju bila veliki problem jer je Barselona imala neuporedivo bolje procente i reklo bi se čak i iz mnogo lošijih situacija za šut.

Partizan je imao odličnih 20 asistencija,, 10 izgubljenih lopti i u svim tim segmentima je nadigrao rivala.

Ali na kraju dana, jedna užasna sekvenca od 12 minuta bila je dovoljna d au vodu baci ostatak meča, a potpuno nejasna i nepotrebna nervozza skupo je koštala ekipu prilike da napravi veliki iskorak u borbi za plej-of.

Šta čeka Partizan?

Sada je pred Partizanom meč koji će odrediti ostatak sezone.

Partizan je porazom od Barselone dospeo na deobu od 10. do 12. mesta sa ekipama Efesa i Real Madrida, dok su ispred crno-belih četiri tima sa pobedom više. Dobra stvar je što i Efes i Real do kraja dočekuje, i što sa tri od četiri tima koja su ispred ima bolji međusobni skor, ali će meč protiv Efesa biti utakmica sezone.

Tim iz Istanbula je vezao tri pobede od kojih je posebno impresivna poslednja u Minhenu i u sjajnom ritmu dolazi u Beograd. Posebna pretnja je razigran bekovski tandem Šejn Larkin- Rodrigo Buboa koji u svojim rukama imaju i titule prvaka Evrope, a Buboa i NBA prsten i sigurno neće biti impresionirani atmosferom u Areni.

Pobeda Partizana koji potom dočekuje i Albu biće velika u kontekstu borbe za plej-of jer bi pobedio direktnog rivala, a uz to bi imao priliku da sustigne neke od timova koji su ispred njega.

Poraz bi sa druge strane doveo u pitanje i plasman u plej-in i značajano otežao svaku dalju borbu.

Dobar stvar za Partizan je ste što do kraja u svakom meču ima dobre šanse za trijumf, u najmanju ruku egal sa svakim od rivala, a meč sa Albom u Beogradu pravi je blagoslov u ovakvoj situaciji.

Ono što otežava situaciji jeste gostovanje i put u Dubai u teškom meču ABA lige, ali vremena za kuknjavu nema.

Partizanu sledi ključan period sezone u kojem će imati priliku da napravi ozbiljan rezultat ili da kao i nakon meča sa Barselonom ostane žal za propuštenim šansama.