Svašta možete da doživite kao stranac, ali nekada naučite "dribling", pa i vi nekog ostavite bez teksta, barem za trenutak.
Kao muškarac od 28 godina koji putuje sam bez izuzetka sam na svakoj granici osoba izabrana za „random check“. To se ove godine desilo u Dohi nakon što sam već prošao beogradsku kontrolu. Očigledno se savršeno uklapam u profil potencijalnog migranta, a sa tamnim naočarima verovatno i potencijalnog dilera.
Na opšte razočarenje policajaca širom svetskih aerodroma nisam ni jedno, ni drugo. Na sreću nikada nisam prošao dalje od redovnog pretresa, eventualno nekoliko njuškanja pasa. Za sada nije bilo „striptiza“ na aerodromima kao u filmovima. Ipak, sada kada sam to prvi put verbalizovao ne isključujem ni to.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, kao što istovremeno deluje da sam neko ko bi su upustio u šverc (da ne upotrebim težu reč), tako izgleda da mi i na čelu piše naivčina.
Subjektivna procena svako izgubljenog u gradu i svakog traži žrtvu prevare je da sam ja njegov tip. Može pored mene da bude baka, žena sa detetom, studenti, poslovni čovek, ma ko god da se zadesi u 8 od 10 puta će se zaleteti ka meni. Ko zna koliko puta sam davao smernice Englezima u Londonu ili Australijancima ovde. Kao da mape na telefonu nisu nikada izmišljene…
Nego, monah. Poranim ja ujutru zbog nekog poklona, žurim prema keju kada se ispred mene pojavljuje šešir koji za sobom vuče ona pijačna dvokolica.
Kažem šešir jer cu lik registrovati tek nakon što sam čuo.
„Zdravo brate, izgledaš mi kao pozitivna osoba.
Ja sam monah koji putuje Australijom i pokušava da promeni svest ljudi“, počeo je monah koji mi je odmah u ruke predao ne preterano luksuznu, ali obimnu knjigu o indijskoj filozofiji.
To što je izgledao fizički kao klišeirani tip holivudskog budističkog monaha je pokušavao da iskoristi da bi… Pa saznaćete. Jedini problem je što je neophodno da barem malo čitate ljude da shvatite da je lik verovatnije propali surfer koji živi kod roditelja nego covek koji je pronašao kako da aktivira čakre i prednosti meditacije. Oko vrata nosi drvenu ogrlicu koja svedoči da ne nosi nešto zbog vrednosti već zbog nazovi duhovnosti.
„Kada si poslednji put pročitao knjigu?“, pita on mene očekujući da ću mu reći neki odgovor u fazonu „Zadnje sam čitao Belu grivu u osnovnoj he he“, „Gledao sam film ‘Orlovi rano lete’ he he“ ili „Nemam vremena, uglavnom gledam filmove i serije ili sam na društvenim mrežama i Jutjubu“.
To je bio prvi, ali ne i poslednji put da je morao da menja taktiku u razgovoru, nisam se uklopio u profil redovne žrtve.
Shvatio sam na koje ljude cilja kada mi je pojasnio da su ovu knjigu čitali Mahatma Gandi, Albert Ajnštajn i, pazite sad, Tupak. Postoji li niša koju nije obuhvatio? Da li je mene stavio na ljubitelja Gandija, Ajnštajna ili Šakura?
Ubrzo je usledilo ono što sam se nadao da ću nekada barem uspeti da izbegnem i da ljudi ponešto mogu da traži bez očekivanja protivusluge. Nije želeo da mi pokloni knjigu, već da mi uzme pare. Šok i neverica. Nigerijska prevara. Bonzijeva shema…
Nije da sam se iznenadio kada je tražio novac, pa je moja podsvest već radila na rešavanju te slagalice u glavi.
Zato sam izustio.
„Jel prihvataš evropske novčanice? To je sve što imam“, odlučio sam i ja da lažem kada me je već on lagao. Problem je što je video u mom levom džepu da se lepo ocrtao novčanik.
Usledila je reakcija koju nisam očekivao – tip je lagano izvadio iz džepa najmanji aparat za čitanje kartice na planeti. To je uradio isti tip koji je pre samo dva minuta popljuvao tehnologiju i govorio o tome kako se nalazi na hodočašću. Navodno ne veruje u automobile, ali izgleda da veruje u električni novac.
Nasmejao sam se, pružio sam mu knjigu i rekao „Hvala ti“.
Vikao je za mnom „Zašto tako bro?“
Odgovorio sam mu više razočarano nego ljuto.
„Mislio sam da si kul tip, ali se uvek završi isto“, rekao sam dok sam odlazio.
Propustio je priliku da, ukoliko ništa drugo, vidi kako izgledaju evri, centi i dinari. Ipak, ne može shema da uvek bude jednaka, ne možete da budete mešavina putujućeg trgovca i propovednika neka vere bez da znate da čitate prostoriju i da čitate ljude.
Možda bi i on trebalo da pročita one delove na sanksriptu. Nije ga to potreslo u povratku sam ga uhvatio kako pokušava da prevari jedan par koji je tek nešto stariji od mene. Još uvek u ruci nije držao aparat za kartice, znači da još uvek maska nije pala.
BONUS VIDEO Đoković demolirao Rubljova za polufinale Australijan opena
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar