5
Godišnjica obeležavanja operacije “Oluja” već dvadeset i pet godina deli hrvatski i srpski narod na one koji slave oslobođenje i one koji žale za nastradalima u ratu. Za razliku od običnog naroda, žrtava oružanog sukoba, vlasti obe zemlje koriste ovaj događaj kao platformu za širenje nacionalizma i podizanje sopstvenog rejtinga, što rezultira produbljivanjem ratnih trauma.
Govoreći operaciji hrvatske vojske iz 1995. godine, Nikola Vukobratović, istoričar iz Zagreba, ističe da se “Oluja” do sad nije mogla drugačije posmatrati osim kao sukob dva nacionalizma.
“Kasnije politike, koje su vodile obe zemlje, mahom su bile nastavak onog što su zagovarale i 1995. godine. Zbog toga se ti događaji nisu mogli drugačije tretirati”, objašnjava on.
PROČITAJTE JOŠ...
Komentarišući činjenicu da vlasti Srbije i Hrvatske koriste ovakve događaje kao platformu za širenje nacionalizma i podizanje sopstvenog rejtinga, Vukobratović je rekao da je kod događaja iz devedesetih i njihovog obeležavanja, najveći problem što se stradanje one druge strane najčešće prećutkuje.
“Način na koji vlast u Srbiji obeležava sećanje na ‘Oluju’ u potpunosti ignoriše činjenicu da su na tim područjima četiri godine ranije isterani pripadnici drugih naroda. S druge strane, u Hrvatskoj se ‘Oluja’ obeležava kao oslobođenje, dok se činjenica da je tu neko drugi stradao uglavnom prećutkuje ili tretira kao nebitan događaj. Zaista je neukusno graditi svoju potporu i jačati svoju političku poziciju na stradanju drugih, a mi vidimo da je prećutkivanje tuđeg stradanja taktika i jedne i druge strane”, poručuje Vukobratović.
„Vlast u Srbiji na braniku srpstva, opozicija obećava da će na tom braniku biti odlučnija“
Analizirajući posledice ratnih sukoba i načinu kako vlasti u Srbij tretiraju ovaj događaj, isotričar Srđan Milošević, ističe da gotovo svi politički akteri u Srbiji ratove devedesetih koristi za neku vrstu nacionalne legitimizacije.
“Vlast da je na braniku srpstva, a opozicija obećava da će na tom braniku biti još odlučnija. Važno je jasno reći da je ta visinska pozicija na koju je Srbija samu sebe smestila, u odnosu na region, jedna samoodbrana – svi su drugi za nešto krivi, samo Srbija nije. Sve su politike zločinačke, samo Srbija vodi miroljubivu politiku i razvija dobrosusedske odnose, koje drugi ne prihvataju. Bilo je grešaka i na ‘našoj’ strani, ali su bile neizbežne i isprovocirane od drugih. Može se nizati do u nedogled i uvek će se preopznati isti manipulativni šablon”, objašnjava on.
U Srbiji se malo zna o ratovima iz devedesetih
Milošević smatra da se o ratovima na prostorima bivše Jugoslavije veoma malo zna u Srbiji, te da se o ulozi naše zemlje u oružanim sukobima uopšte ne govori.
Reč je o nekoliko karakterističnih mesta stradanja, uz podrazumevan stav da se srpske žrtve potcenjuju i umanjuju, a da se žrtve ‘drugih”’ preuveličavaju. O ulozi Srbije u ratovima se uopšte ne govori. Kao da svako od nas nema rođaka ili komšiju koji je bio mobilisan i slat na ratišta, a uporno se ponavljala priča da ‘Srbija nije bila u ratu’. Tako da se mi nalazimo pred izazovom da se naše društvo, pre nego što uperi prst u drugu stranu, mora najozbiljnije suočiti sa odgovornošću za ratne ishode i sa odgovornošću zbog prećutkivanja i relativizvanja zločina srpske strane”, kazao Milošević, dodajući da je cilj “Oluje” bilo uspostavljanje suvereniteta Hrvatske na čitavoj njenoj teritoriji.
PROČITAJTE JOŠ...
“Ne može se “Oluja” predstavljati isključivo kao zločin, kao što se ne može poricati da su tokom te akcije učinjeni zločini. Pritom, nije reč samo o incidentima”, zaključuje Milošević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
