Gotovo sve stranke i pokreti koji ne učestvuju na predstojećim izborima uspeh bojkota, kako navode, neće meriti brojem birača koji izlaze na izbore, odnosno ostaju kod kuće. Njihovi funkcioneri u izjavama za portal Nova.rs navode da će se on meriti održavanjem prevremenih izbora ili stvaranjem kritične mase u borbi za slobodnu Srbiju, a samo u pokretu Dveri navode da bi jedan od pokazatelja uspešnosti bojkota bila izlaznost ispod 50 odsto birača.
Na izborima 21. juna za ulazak u parlament boriće se 21 izborna lista, ali među njima neće biti najjače opozicione partije okupljene u Savezu za Srbiju i inicijativa Ne davimo Beograd. Njihovi predstavnici pozvali su građane da u nedelju ne izađu na birališta, ali u izjavama za medije navode da izlaznost neće biti uticati na uspeh bojkota.
Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd kaže za Nova.rs da će uspeh bojkota meriti nakon završetka izbornog procesa, ali ne na osnovu izlaznosti.
„Merićemo ga kad vidimo da li možemo da skupimo kritičnu masu ljudi u borbi za slobodnu, demokratsku i solidarnu Srbiju. Da bi pobedili na izborima potrebni su nam slobodni mediji, koje nemamo, finansije, koje nemamo ili snažna organizacija na kojoj trenutno radimo“, navodi Lazović.
On dodaje da će se iz podataka o izlaznosti na predstojećim izborima nešto videti, ali da je pitanje da li se u to mogu pouzdati, budući da je izborni proces, kako kaže, očigledna prevara.
„Ima nekoliko stvari koje su ključne u toj prevari – konktrola i zloupotreba medija, pritisak i ucene birača, zloupotreba javnih resursa i funkcionerska kampanja, krađa na sam dan izbora, a novost su satelitske liste, za koje su naprednjaci skupljali potpise“, zaključuje Lazović.
Da je pitanje izlaznosti irelevantno smatra Dušan Kostadinović, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke, koji napominje da u Severnoj Koreji na glasanje izlazi 98 odsto birača, pa se „ne može reći da su izbori tamo legitimni“.
„Uspešnost bojkota izbora meriće se time da li ćemo uspeti da se izborimo za prevremene i slobodne izbore. Ukoliko u tome uspemo, to će biti direktna posledica našeg bojkota“, kaže Kostadinović za Nova.rs.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić kaže da kolika god bila izlaznost, ona neće moći da meri uspešnost bojkota.
„Bojkot je jedina tema koja je obeležila ove izbore. Ne postavlja se pitanje ko će pobediti na izborima, niti ko će formirati vladu, već se priča o bojkotu. Mi nećemo priznati proces lažnih izbora, nećemo imati čuvare kutija na njima“, ističe Aleksić.
On dodaje da bi bilo dobro da izlaznost bude manja, ali da se već sada vide brojne nepravilnosti, poput načina na koji su skupljeni potpisi.
„Opozicione stranke koje učestvuju na izborima nisu mogle da obezbede ni kontrolore. Kolika će biti izlaznost nije važno. Izbori neće biti legitimni, jer na njima ne učestvuju najveće opozicione stranke“, ističe funkcioner Narodne stranke.
Sa druge strane, Marija Janjušević iz pokreta Dveri kaže da će što se nje lično tiče, iako nije merljiv, bojkot biti uspešan ukoliko na izbore izađe manje od 50 odsto birača.
„U Beogradu su građani osvešćeniji i nadam se da će tu izlaznost biti i ispod 40 odsto. U danima i mesecima nakon izbora mi ćemo valorizovati odluku da uđemo u bojkot i odreknemo se mandata i privilegija koje imaju parlamentarne stranke. Verujem da će zbog nezadovoljstva većina građana preći na našu stranu, jer bez njih neće doći do promena“, ocenjuje Janjušević za Nova.rs.
Istraživači javnog mnjenja ne usuđuju se precizno da predvide kolika bi izlaznost mogla da bude. Vladimir Pejić nedavno je u izjavi za portal Nova.rs naveo da će sudeći po istraživanjima ona biti oko 46 odsto, odnosno manje od 50 odsto, dok Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da će na birališta izaći između 40 i 45 odsto birača.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare